"Ћира"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
"Ћира" на станици на главном градском тргу

"Ћира" је популаран назив за воз ускотрачне пруге који је саобраћао између Великог Бечкерека и Жомбоља. Пуштена у саобраћај 1898. године. Након Првог светског рата, "Ћира" је саобраћао на нешто скраћеној релацији између Зрењанина и Радојева. Пруга је размонтирана 1969. године услед нерентабилности. До данас, "Ћира" је остао један од најпрепознатљивијих мотива на старим градским разгледницама и фотографијама.


Историјат градње пруге

Деведесетих година 19. века железничка мрежа на подручју данашњег српског Баната знатно се проширила. Све дотле је њен развој текао доста споро, будући да је до 1883. године једина пруга која је ишла на том подручју спајала Темишвар и Сегедин, а ишла је преко Велике Кикинде и неколицине мањих суседних места. Иако су постојале бројне иницијативе за градњу пружних токова, оне су дале резултата тек пуштањем у саобраћај пруге Велика Кикинда-Велики Бечкерек (1883), односно пруге Велики Бечкерек-Панчево (1894). Нешто раније (1887), у Великом Бечкереку формирано је акционарско друштво "Торонталске локалне железнице", које је окупило мађарске аристократе Баната и њихов крупни капитал, те својим деловањем омогућило даљи развој железничке мреже на овом подручју.

Ово друштво је 24. јуна 1897. године добило концесију за градњу пруге Велики Бечкерек - Жомбољ[1]. Најагилнији и најзначајнији финансијер ове железнице, и иницијатор њене градње био је гроф Ендре Чеконић од Жомбоља, чија је намера била да омогући превоз пољопривредних производа са Чеконићевих имања у околини Бечкерека на бечкеречку пијацу[2]. Дужина пруге износила је 67,6 километара, а свечано је пуштена у саобраћај 20. октобра 1898. године[3]. Пруга је, међутим, ишла само до Новог Жомбоља, док је део до Жомбоља пуштен у саобраћај тек 28. јуна 1899. године[4].

Возна средства

На прузи Зрењанин-Радојево вучу возова обављале су локомотиве серије:

  • 80-001, 002, 003, 004, 005, 006, 007, 009
  • 80-4871
  • 182-002

ЈDŽ/JŽ 80 и 182. Инвентарски парк је износио 10 локомотива. Локомотиве серије 80 произведене су 1915. године у фабрици "MÁV Gépgyár" у Будимпешти. Првобитна ознака серије била је MÁV 492.9, а за време Првог светског рата локомотиве овог типа биле су нумерисане као KuK HB IV, бројеви 4008 до 4021. После Првог светског рата на прузи Зрењанин-Радојево остало је девет локомотива овог типа, које су нумерисане као SHS IVa4, бројеви 12021-12029. Када је 1935. године обављена нова пренумерација, ове локомотиве добиле су ознаке JDŽ 80-001 до 80-009. Локомотива 80-4871 изграђена је 1925. године и припадала је компанији индустријалаца, грофа Карољија[5].

Локомотиве серије JDŽ/JŽ 182 (MÁV 388) произведене су 1896. године у фабрици "Wiener Neustädter Lokomotivfabrik" у Винер Нојштату[6]. Једна локомотива из ове серије коју је 1924. преузела Румунија (CFR 388) чува се у Музеју парних локомотива у Сибиуу[7].

Колико је познато, ниједна од ових локомотива није сачувана.

Станице

Изградња железничког моста за пругу уског колосека 1898. године. Мост се налазио између данашњих улица Матавуљеве и Милетићеве, а ван функције од 1932. године. Уклоњен је после Другог светског рата
Ред вожње из 1967. године

"Ћира" је пролазио кроз следеће станице:

У Великом Бечкереку

  • Обала Бегеја (данас железничка станица Зрењанин)
  • Немачка улица (данас улица Жарка Зрењанина)
  • Главни трг
  • Хотел "Код круне" (данас Трг др Зорана Ђинђића)

Прелаз преко Бегеја (железнички мост)

  • Темишварска улица (данас Милетићева улица)
  • Трошарина (на излазу из града, на Темишварском друму)

Ван Великог Бечкерека

  • Клек
  • Катарина (Равни Тополовац)
  • Бегеј Св. Ђурађ (Житиште)

Прелазак преко Бегеја

  • Идвор
  • Честерег
  • Паулов мајур (данас Банатско Карађорђево)
  • Јоханов мајур
  • Нова Црња
  • Каролинин мајур
  • Леонин мајур
  • Немачка Црња
  • Јулијин мајур
  • Кларија (данас Радојево)

Југословенско-румунска граница (од 1923)

  • Нови Жомбољ
  • Жомбољ[8][9]

У периоду после Другог светског рата станице на прузи Зрењанин-Радојево су биле:

  • Зрењанин Фабрика
  • Зрењанин Предграђе
  • Клек
  • Тополовац
  • Житиште
  • Банатски Двор
  • Честерек
  • Банатско Карађорђево
  • Ливаде
  • Нова Црња
  • Војвода Степа
  • Српска Црња
  • Радојево

Међуратни период

У првим годинама након Првог светског рата, током разграничења између Краљевине СХС и Румуније у Банату 1924. године, пруга је скраћена до Јулијиног мајура, односно до Црње (Немачка Црња)[10]. Због исправке границе са Румунијом, јавила се потреба за деоницом између Црње и Кларије (данас Радојево). Ову деоницу изградила је железница у својој режији 28. марта 1926. године[11]. Траса кроз град је напуштена 20. новембра 1932. године, када је у саобраћај пуштен тзв. "збијени колосек" између станица Велики Бечкерек и Велики Бечкерек Фабрика (колосек са три шине, код кога две спољне шине припадају нормалном колосеку, а једна спољна и унутрашња шина припадају узаном колосеку) у дужини од 4635 метара[12].

Записи о "Ћири"

"Ћира" на главном градском тргу

Током међуратног периода, о "Ћири" се у више наврата писало у јавном дискурсу. Тако је, нпр. Милош Црњански приликом свог боравка у Великом Бечкереку 1923. године забележио да "Ћира" пролази кроз центар града[13]. Неколико година касније, један анонимни београдски новинар који је по први пут боравио у Великом Бечкереку, забележио је своје утиске о граду, а међу њима и своја запажања о "Ћири". Његов извештај објавио је великобечкеречки лист "Банатски гласник" новембра исте године, под насловом: Кроз Велики Бечкерек (неколико импресија једног београдског новинара). Ту се, између осталог, каже:

"Велики Бечкерек има своју занимљивију прошлост из древних, а и из скоријих времена. Ту су још остаци гиздавих подвига некадашњих магната (Магнат је маџарска реч. У другом разреду гимназије тражио је од мене професор за немачки језик, да му мењам у множини реч “дер Магнат”. Почео сам “ди магнете”!). Дакле, остаци! На пример, железница кроз град. Практично, но мени се не свиђа. Локомотива, парна локомотива кроз центар вароши! Веома необично. Не би ли увели електричну, или бар ону са мотором на бензин? Због масе црног дима, мислим. Нехотице сам се побојао, да ће ови облаци дима упрљати лепе трговачке изложбе са обадве стране улице Краља Александра, да ће пасти на брижљиво уређене тоалете нежног пола на шетњи. Побојао сам се, да ће ова нежна створења бити загушена кашљем. Међутим – никоме ништа. Па, навика".[14]

Илустрације "Ћире" су нашле место на међуратним разгледницама Великог Бечкерека/Петровграда, као и у монографији "Петровград" из 1938. године[15].

Укидање пруге

Железнички мост у Житишту, срушен осамдесетих година 20. века

Пруга је постојала све до 1969. године, када је демонтирана. Услед нерентабилности и опалог промета путника и робе, већ 1967. године јавили су се први натписи у локалној штампи који су предвиђали "Ћирино" укидање[16][17][18]. Укидање пруге се међутим отегло[19], и тек је средином 1969. године донета одлука о њеном дефинитивном укидању[20][21]. Надлежни органи сажето су образложили донету одлуку:

"Пруга се укида због нерентабилности, с тим да железничко транспортно предузеће организује превоз робе са подручја општина Нова Црња, Житиште и Зрењанин сопственим камионима и по железничким тарифама"[22].

Основна брзина на прузи је тада била 20 км/х, а брзина преко скретница је била 10 км/х за вожњу у правац и 5 км/х за вожњу у скретање. Време вожње путничких возова између Зрењанина и Радојева износила је 3 сата и 47 минута, док је зависно од времена бављења у успутним службеним местима, време путовања путничких возова било у интервалу од 4 сата и 22 минута до 4 сата и 46 минута. Просечна комерцијална брзина била је у интервалу 14,1 до 15,3 км/х[23].

Данас

Након више од 40 година од укидања пруге, и данас су видљиви неки од трагова њеног постојања. На Темишварском друму у Зрењанину и данас постоји некадашњи објекат станице "Зрењанин Предграђе". У Клеку је на месту трасе пруге бициклистичка стаза. У Житишту постоје станична зграда и Железничка улица, док је некадашњи железнички мост преко Бегеја срушен осамдесетих година. Главна улица у Банатском Двору се зове Железничка. Улица којом магистрални пут пролази кроз Александрово такође се зове Железничка. У Српској Црњи такође постоји Железничка улица.

Галерија

  • "Ћира" на главном градском тргу са аутомобилима

  • Трг са "Ћиром" и пијацом (око 1905)

  • Главна улица са "Ћиром" (око 1913)

  • Главни градски трг са "Ћиром" и запрежним колима

Референце

  1. ↑ Felix Milleker, Banater Eisenbahnen. Ihre Entstehung und Entwicklung 1847-1917, Belacrkva 1927, 17.
  2. ↑ Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 67.
  3. ↑ Felix Milleker, Banater Eisenbahnen. Ihre Entstehung und Entwicklung 1847-1917, Belacrkva 1927, 17.
  4. ↑ Felix Milleker, Banater Eisenbahnen. Ihre Entstehung und Entwicklung 1847-1917, Belacrkva 1927, 17.
  5. ↑ "Пруге и возови у Војводини", Пруга Зрењанин-Радојево, Нови Сад, 2002, 155.
  6. ↑ http://hu.wikipedia.org/wiki/M%C3%81V_388
  7. ↑ http://www.turism.sibiu.ro/en/mlocomotive.htm
  8. ↑ Felix Milleker, Banater Eisenbahnen. Ihre Entstehung und Entwicklung 1847-1917, Belacrkva 1927, 17.
  9. ↑ Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 67.
  10. ↑ "Пруге и возови у Војводини", Пруга Зрењанин-Радојево, Нови Сад, 2002, 153.
  11. ↑ Исто, 153.
  12. ↑ Исто, 154.
  13. ↑ Милош Црњански, На путевима разним, б.м., 1923.
  14. ↑ "Кроз Велики Бечкерек (неколико импресија једног београдског новинара)", Банатски гласник, 21. новембар 1930, 3-4.
  15. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 195-197.
  16. ↑ "Још једном о укидању пруге Зрењанин-Радојево. Губици прегазили Ћиру", Зрењанин 757, год. XV, субота, 8. април 1967, 1.
  17. ↑ М. Далмација, "После вести о укидању Ћире - само кад се изгради пут...", Зрењанин 758, год. XV, субота, 15. април 1967, 4.
  18. ↑ В., "Разговори о судбини Ћире. Сви против укидања", Зрењанин 759, год. XV, субота, 22. април 1967, 3.
  19. ↑ С. Вршка, "Догодило се у Радојеву. Продужен живот Ћири", Зрењанин 854, год. XVII, 8. март 1969, 4.
  20. ↑ М. Пушић, "Стао Ћира", Зрењанин 865, год. XVII, 22. март 1969, 1.
  21. ↑ М. Пушић, "Мала пруга споразумно укинута. Уместо Ћире - камиони", Зрењанин 873, год. XVII, 19. јул 1969, 4.
  22. ↑ М. Пушић, "Мала пруга споразумно укинута. Уместо Ћире - камиони", Зрењанин 873, год. XVII, 19. јул 1969, 4.
  23. ↑ "Пруге и возови у Војводини", Пруга Зрењанин-Радојево, Нови Сад, 2002, 156-157.
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=%22Ћира%22&oldid=1900"