Јован Крстић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Јоца Крстић

Јован "Јоца" Крстић (Велики Бечкерек, 16. април 1845[1] - 1918 (?)) био је адвокат, председник великобечкеречког одбора Уједињене омладине српске и градоначелник Великог Бечкерека од 1888. до 1896. године.

Биографија

До избора за градоначелника

Јован Крстић се родио 16. априла 1845. године у Великом Бечкереку у породици земљопоседника Павла Крстића и његове жене Марије (рођ.Цветков)[2].Гимназију је завршио у Бечу, а права у Бечу и Прагу, где је дипломирао[3]. Адвокатски испит је положио у Пешти[4]. Као члан Уједињене омладине српске и одушевљен родољуб учествовао је у раду Свесловенског конгреса у Москви 1867. године. Најранији подаци из великобечкеречке штампе спомињу га 1868. године као председника великобечкеречког огранка ове организације[5][6][7][8][9]. Био је одушевљени присталица Светозара Милетића и учествовао у раду конференције српских политичара из целе Угарске 1869. године, која је донела Бечкеречки програм Српске народне слободоумне странке[10]. Два огласа Gross-Becskereker Wochenblatt-а из јуна 1870. откривају да је неко време живео у „пиварском сокаку“ (данашња улица Војводе Петра Бојовића), будући да је ту продавао кућу са бр. 2477, „близу Житне пијаце, са великом авлијом и баштом, котарком од тврда дрвета и црепом покривеном и са шталом"[11][12]. Године 1872, када је Велики Бечкерек добио статус Града са уређеним Сенатом, Крстић је као вирилиста 10. децембра постао члан градског већа[13]. Пет година касније (1877) именован је за градског бележника[14].


Продајни оглас Јоце Крстића у листу Gross-Becskereker Wochenblatt из 1870. године


Као градоначелник

За градоначелника Великог Бечкерека Крстић је изабран 1888. године, након смрти Лајоша Кулифаија (1888) и на том положају ће остати у наредних осам година. За то време, Велики Бечкерек је забележио леп привредни успон и урбанистички развој. У Крстићево време подигнуте су Реформатска црква (1891) и синагога (1896), град је добио електричну централу (1896), жупанијску болницу "Јожеф Хертеленди" (1895), железничку пругу којом се повезао са Панчевом (1894), шеталиште поред Бегеја, керамитску подлогу од железничке станице до Великог моста и гимнастичку дворану при Гимназији.

Крстић се 1893. године нашао пред судом, након што је тужио великобечкеречког штампара и уредника листа "Südungarische Grenzbote" Липота Јоклија због клевете. Суђење је одржано у Великом Варадину, а Крстић је добио спор[15].[16][17][18][19][20][21].

Крајем 1896. године, по истеку другог четворогодишњег мандата на функцији градоначелника, Крстић је објавио допис у великобечкеречком недељнику Torontál у ком је обзнанио јавности да нема намеру да се кандидује и трећи пут за исти положај[22]. Изгледа да је намеравао да се кандидује за народног посланика, али је, услед јаког владиног притиска остао у мањини[23]. По одласку са места градоначелника напустио је Велики Бечкерек и преселио се у Модош (данашњи Јаша Томић), где се бавио адвокатуром. На месту првог човека Великог Бечкерека наследио га је др Јожеф Гранжан, такође адвокат.

Занимљивости

Крстић је био велики полиглота - осим матерњег српског, говорио је још и латински, грчки, француски, немачки, чешки, руски и мађарски језик[24].

Након доношења Закона о грађанском браку (1895) и увођења грађанских матичних књига 1895. године, Јоца Крстић био је први грађанин Великог Бечкерека који је склопио грађански брак. Он се 5. октобра 1895. венчао са двоструко млађом Розом Мај, учитељицом, а свечаност венчања обавио је тадашњи градски бележник, заменик главног матичара и потоњи градоначелник Великог Бечкерека Золтан Перишић[25].[26][27]. Кумови на венчању били су велепоседник и велики народни добротвор Кузман Мунчић и адвокат др Ђура Пејић[28][29].

Крстић је једини градоначелник Великог Бечкерека (каснијег Петровграда и Зрењанина) по ком је названа једна улица у овом граду, у насељу "Берберско".

Референце

  1. ↑ Историјски архив Зрењанин, Матица венчаних 1, год. 1895 (бр.1-47).
  2. ↑ Историјски архив Зрењанин, Матица венчаних 1, год. 1895 (бр.1-47).
  3. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 183.
  4. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 183.
  5. ↑ "Велико-Бечкеречки чланови „Уједињене омладине српске“...", Gross-Becskereker Wochenblatt 22.2.1868, 6.
  6. ↑ "Велико-Бечкеречки чланови „Уједињене омладине српске“...", Gross-Becskereker Wochenblatt, 18.4.1868, 3.
  7. ↑ "Позив", Gross-Becskereker Wochenblatt, 19.9.1868, 9.
  8. ↑ "Позив", Gross-Becskereker Wochenblatt, 31.10.1868, 4.
  9. ↑ "Позив", Gross-Becskereker Wochenblatt, 7.11.1868, 5.
  10. ↑ Никола Петровић (прир.), Светозар Милетић и Народна странка: грађа 1860-1885, књ. 1, 1860-1869, Сремски Карловци 1969.
  11. ↑ Gross-Becskereker Wochenblatt, 4.6.1870, 8.
  12. ↑ Gross-Becskereker Wochenblatt, 25.6.1870, 7.
  13. ↑ "Lokales", Gross-Becskereker Wochenblatt 50, 14.12.1872, 11.
  14. ↑ Александар Станојловић, Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 183.
  15. ↑ "Hirek. A polgármester sajtópöre", Torontál 275, 30.11.1893, 2.
  16. ↑ "A polgármester sajtópöre", Torontál 276, 1.12.1893, 2-3.
  17. ↑ "Bürgermeister-Preßprozeß", Gross-Becskereker Wochenblatt 48, 2.12.1893, 4-5;
  18. ↑ "Hirek. A polgármester fogadtatása", Torontál 278, 4.12.1893, 2.
  19. ↑ "Epilog", Gross-Becskereker Wochenblatt 49, 9.12.1893, 1-2.
  20. ↑ "Die städt. Verwaltung und der “Südungarischer Grenzbote” vor dem Preßgerichte oder Bürgermeister und Zeitungsredakteur von den Geschworenen", Südungarischer Grenzbote 50, 10.12.1893, 1-4.
  21. ↑ "Rádl Ödön védbeszéde a Nagyváradi sajtóbiróság előtt. (Tartatott 1893. decz. 1-én)", Südungarischer Grenzbote 50, 10.12.1893, 4-6.
  22. ↑ "Lokales", Gross-Becskereker Wochenblatt 50, 14.12.1896
  23. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 183.
  24. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 183.
  25. ↑ "Hirek. Az első polgári házasság Nagybecskereken", Torontál 29, 5.10.1895, 1-2.
  26. ↑ "Lokales. Die erste Zivilehe in Gr.-Becskerek", Gross-Becskereker Wochenblatt 40, 5.10.1895, 5.
  27. ↑ Историјски архив Зрењанин, Матица венчаних 1, год. 1895 (бр.1-47).
  28. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 310.
  29. ↑ Историјски архив Зрењанин, Матица венчаних 1, год. 1895 (бр.1-47).
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Јован_Крстић&oldid=336"