Агоштон Барањ

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Агоштон Барањ (мађ. Bárány Ágoston, нем. August Bárány, Мишколц 1798 - Мако 11. април 1849) је био високи чиновник некадашње Торонталске жупаније, историчар и књижевник.

Биографија

Агоштон Барањ родио се 1798. године у Мишколцу. Студирао је права и са 23 године постао адвокат у Пешти. Доселио се 1825. године у Бегеј Свети Ђурађ (данашње Житиште) и ступио у државну службу – најпре је обављао дужност жупанијског подбележника, а затим и архивара. За то време почео је да се занима за прошлост Баната и пише радове из те области, на основу чега је 1836. године изабран за дописног члана Мађарског ученог друштва. Два његова најзначајнија рада су ''Повесница Торонталске жупаније'' и ''Споменици Тамишке жупаније'' . Први је штампан у Будиму 1845, а други у Великом Бечкереку 1848. године (био је то један од првих наслова из „печаторезнице“ чувеног локалног штампара Франца Паула Плајца). Барањ је умро 11. априла 1849. године у Макоу, где се склонио са остатком жупанијске администрације, након што су српске снаге почетком те године заузеле Велики Бечкерек. Непосредно пред смрт био је именован за почасног торонталског поджупана. Убрзо је пао у заборав, да би му 1885. године у Великом Бечкереку била подигнута спомен-плоча на кући у којој је живео (према неким наводима, реч је о првом спомен-обележју те врсте у овом граду).

Библиографија

-Повесница Торонталске жупаније (Torontál vármegye hajdana), Будим 1845.
-Споменици Тамишке жупаније (Temes vármegye emléke), Велики Бечкерек 1848.
-Грофица од Волфенбитела (Wolfenbüttel herczegnő) (роман)

Литература о Барању

-Szentkláray Jenő, Debreczeni Bárány Ágoston éléte és munkái [Живот и радови Агоштона Барања Дебреценија], Budapest 1914.
-Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I [Биографски речник. Хиљаду мађарских биографија у јужнословенским земљама], Újvidek 2002, 78-79.
-Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007;
-Агнеш Озер, "Мађарска историографија XIX века у Банату", у публикацији: Миодраг Матицки, Видојко Јовић (ур.), Банат кроз векове. Слојеви културе Баната, Београд 2010.
-Németh Ferenc, Bárány Ágoston (1798-1849) – egy reneszánsz lélek a reformkori Torontálban [Агоштон Барањ (1798-1849) – један ренесансни лик реформског доба у Торонталу], Marosvidék 2010, 2, sz. 8-13.

Референце