Раду Флора
Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање.
Раду Флора (Банатско Ново Село 1922 - Ровињ 1989) је био писац, преводилац, педагог и истакнути културни радник.
Биографија
Раду Флора рођен је 5. септембра 1922. године у Банатском Новом Селу. У родном месту учио је основну школу (1929-1934), а гимназију је похађао у Панчеву (1934-1937) и Вршцу (1937-1942). Студирао је романистику у Букурешту и Београду, где је дипломирао 1948. године[1], радом на тему Француски језик и књижевност и компаративна граматика у романским језицима (рум. Limba și literatura franceză și Gramatica comparată a limbilor romanice). У Загребу је докторирао 1959. године са дисертацијом Банатски румунски дијалекти у светлу лингвистичке географије (рум. Graiurile românești din punctul de vedere al geografiei lingvistice).
Радио је као професор средње школе у Вршцу (1948-1952), те Више педагошке школе у Новом Саду (1952-1955) и Зрењанину (1955-1963). Од 1963. године изабран је најпре за ванредног, а потом и за редовног професора на Филолошком факултету у Београду[2]. Ту је радио као шеф Катедре за румунски језик до пензионисања 1987. године. У међувремену, почетком осамдесетих година, заједно са професорима Михаилом Поповим и Лиом Магду иницирао је оснивање Катедре за румунски језик на Филозофском факултету у Новом Саду.
Био је оснивач и дугогодишњи председник Друштва за румунски језик Војводине (основано 1962). Преминуо је 4. септембра 1989. године у Ровињу и сахрањен је на Томашевачком гробљу у Зрењанину[3].
Стваралаштво
Флора је био аутор више речника антологија, зборника радова и уџбеника за основни, средњи и виши ступањ наставе. Као и један од покретача издавачке делатности на румунском језику на подручју данашње Војводине. Утемељио је часопис „Лумина“ чији је и главни и одговорни уредник био, сарађивао је са читавим низом часописа, научне периодике и ревија у земљи и иностранству. Носилац је многобројних друштвених признања и награда – између осталог и награда за прозу „Лумине“, награде Ослобођења Зрењанина, Златног пера „Лумине“ награде Ослобођења Војводине, те награде за животно дело Друштва књижевника Војводине која му је уручена за његов 60. рођендан.
Годишњица 1997.
Поводом обележавања 35 година постојања Друштва за румунски језик Војводине и 75 година од рођења Раду Флоре, у Зрењанину је септембра 1997. године приређен Меморијал Раду Флора, у организацији Друштва за румунски језик Војводине[4]. Централни догађаји ове приредбе били су свечано откривање бисте Раду Флоре у Алеји великана у Карађорђевом парку и научни скуп посвећен Флорином делу у барокној сали СО Зрењанин, који je био пропраћен одговарајућом изложбом[5].
Приликом откривања спомен – бисте Раду Флоре у Карађорђевом парку говорили су Марина Лућијан, председник Друштва за румунски језик, др Златомир Козловачки, председник СО Зрењанин, а бисту је открио Павел Домоњи, покрајински секретар за националне мањине.
Референце
- ↑ "IN MEMORIAM Раду Флора", Зрењанин 1948, 8 септембар 1989, 4.
- ↑ "IN MEMORIAM Раду Флора", Зрењанин 1948, 8 септембар 1989, 4.
- ↑ "Преминуо Раду Флора", Зрењанин 1948, 8. септембар 1989, 4.
- ↑ Љ. Б., "Годишњица Раду Флоре. Спомен биста у алеји великана", Зрењанин 2363, 5. септембар 1997, 15.
- ↑ Љ. Б., "Годишњица Раду Флоре. Спомен биста у алеји великана", Зрењанин 2363, 5. септембар 1997, 15.