Рудолф Вегшајдер
Рудолф Вегшајдер (нем. пуно име: Rudolf Franz Georg Johann Wegscheider; Велики Бечкерек 1859 - Беч 1931), хемичар, универзитетски професор и једно од најзвучнијих имена аустријске науке с краја XIX и из прве половине XX века.
Биографија
Вегшајдер се родио у Великом Бечкереку 8. октобра 1859. године у породици царског окружног комесара др Јохана Вегшајдера и Марије Планк[1]. Након сеобе породице, учио је гимназију у Салцбургу и Линцу. Студирао је хемију на Бечком универзитету (1877-1883) код чувеног професора Барта. По стицању доктората добио је двогодишњу стипендију и наставио стручно усавршавање у Берлину код проф. Хандолта. Након тога, радио је као асистент на берлинској Високој пољопривредној школи (1884) и службеник хемијске фабрике у Хајлброну (1885), да би се потом запослио на бечком универзитету (1886)[2]. Доцент је постао 1889, ванредни професор 1899, а редовни 1902. године. Од 1904. до 1929. био је председник Аустријског хемичарског друштва, а од 1929. и његов почасни председник, члан бечке Академије наука и дворски научни саветник. Представљао је Аустрију на бројним међународним научним скуповима. Написао је преко 200 стручних радова из области физичке, органске и неорганске хемије, којима је указао на нове правце у овим гранама хемије. Пензионисао се 1931, а преминуо 1935. године. На Бечком универзитету му је 1949. откривена спомен-плоча, а од те године је установљена и награда у области хемије која носи његово име[3].