Јохан Кекс
Јохан Кекс (Катрајнфелд, данашњи Равни Тополовац, 1885 – Велики Бечкерек 1944), новинар и председник "Швапско-немачког културног савеза" (Културбунда, нем. Schwäbisch-deutsche Kulturbund).
Биографија
Јохан Кекс се родио 6. децембра 1885. године у Катрајнфелду, у сељачкој породици Николаса Кекса и Катарине Кекс (рођене Шнајдер)[1]. Од 1895. до 1903. похађао је Пијаристичку гимназију у Великом Бечкереку, а затим кадетску школу у Темишвару и војну академију у Винер Нојштату, коју је завршио са чином поручника[2]. У аустроугарској војсци је у више наврата одликован и догурао је до чина мајора. У току Првог светског рата учествовао је у борбама на Пјави и више пута био рањаван. Иза 1918. боравио је неко време у Темишвару, да би 1920. дошао у Велики Бечкерек, где је наредне године преузео редакцију листа "Neue Zeit". Сарађивао је блиско са првим генералним секретаром Културбунда Георгом Граслом. Провео је 1922. године месец дана у затвору под оптужбом да је комуниста. Од тада је повремено живео у Српском Итебеју, где је имао породично имање[3].
Кекс је 6. јуна 1927. године у Инђији, приликом обележавања 100. годишњице од досељавања Немаца у то сремско насеље, изабран за председника Културбунда и на том положају је остао до 1929. године, када су, након увођења Шестојануарске диктатуре, укинуте све политичке организације. Након укидања забране, поново је изабран за председника 1930. и у том својству је остао све до 6. августа 1939. године, када га је наследио Сеп Јанко. Кекс је припадао старијој генерацији политичара у оквиру Културбунда који су били грађанске, конзервативне оријентације и нису показивали наклоности према национал-социјализму. Од 1927. до 1939. године био је председник пољопривредне задруге "Аграриа" у Новом Саду. Одликован је 1930. године од стране Лиге народа за Немце у иностранству.
Након Априлског рата и почетка немачке окупације, Кекс је, користећи своје војничко искуство мајора, суделовао у формирању СС-дивизије "Принц Еуген" и био на челу допунске команде у Великом Бечкереку. Партизани су га ухватили 10. октобра 1944. године. Стрељан је у бечкеречком логору 22. новембра 1944.
Литература
-Anton Peter Petri, Biografisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992.
-Hans Rasimus, Als Fremde im Vaterland. Schwäbisch-deutsche Kulturbund und ehemalige deutsche Volksgruppe in Südslawien im Spiegel der Presse, München 1989.
-Branko Bešlin, Nemci u Vojvodini 1918-1941, Tokovi istorije 1-4, Beograd 1999.
-"Das Werden der deutschen Volksgemeinschaft in Südslawien", Novisad 1940.