Difference between revisions of "Антонио Ањели-Монти"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
 
Line 4: Line 4:


Антонио Ањели-Монти се родио 10. јуна 1819. године у Трсту, у племићкој породици са предикатом "од Валекијаре <ref>http://www.schlossarchiv.de/TNG//getperson.php?personID=I819610A&tree=tree1#cite1</ref>. Вероватно је као младић ступио у војну службу Аустрије. У Тешену се оженио 1850. године са Луизом фон Јени, са којом је идуће, 1851. године, добио кћерку Елвиру. Током педесетих и почетком шездесетих година 19. века је заједно са [[Двадесет и девети царски и краљевски пешадијски пук|29. ц. и к. пешадијским пуком]] био стациониран у Банату, најпре у Великој Кикинди, а затим и у Великом Бечкереку. Од 1853. до 1856. године помиње се као капетан 1. класе и командант школске пешадијске чете у Фишауу у Аустрији <ref>https://archive.org/stream/militrschematis01austgoog#page/n278/mode/2up</ref><ref>https://archive.org/stream/militrschematis00austgoog#page/n285/mode/2up</ref><ref>https://archive.org/stream/militrschematis02unkngoog#page/n278/mode/2up</ref><ref>https://archive.org/stream/militrschematis00kriegoog#page/n272/mode/2up</ref>, да би 1860/61. постао мајор, командант допунског округа 29. пешадијског пука и почасни грађанин Великог Бечкерека <ref>https://archive.org/stream/militrschematis06kriegoog#page/n194/mode/2up</ref>. Ова почаст му је додељена одлуком градског сената од 28. априла, у време када је његов батаљон добио прекоманду из Великог Бечкерека у Велику Кикинду<ref>Rudolf von Hödl, ''Geschichte des k. u. k. Infanterie-Regiments Nr. 29 für immerwährende Zeiten "Freiherr von Loudon"'', Temesvár 1906, 424.</ref>. Великобечкеречки Сенат се на ово одлучио "''...узимајући у обзир да се мајор током свог боравка истакао одржавањем реда, чиме су избегнути сукоби између војске и цивилног становништва, као и својим скромним захтевима у погледу трошкова које је градска благајна требало да сноси за смештај војника, те због тога што је на сопствену иницијативу израдио план ритова у унутарњој вароши''"<ref>Rudolf von Hödl, ''Geschichte des k. u. k. Infanterie-Regiments Nr. 29 für immerwährende Zeiten "Freiherr von Loudon"'', Temesvár 1906, 424</ref>. Занимљиво, ова одлука градског сената није сачувана у архивској грађи, а није забележена ни у оновременим новинама. Касније је узнапредовао у чин пуковника<ref>http://www.schlossarchiv.de/TNG//getperson.php?personID=I819610A&tree=tree1#cite1</ref>. Умро је 4. септембра 1873. године у Черновицу<ref>http://www.schlossarchiv.de/TNG//getperson.php?personID=I819610A&tree=tree1#cite1</ref>.
Антонио Ањели-Монти се родио 10. јуна 1819. године у Трсту, у племићкој породици са предикатом "од Валекијаре <ref>http://www.schlossarchiv.de/TNG//getperson.php?personID=I819610A&tree=tree1#cite1</ref>. Вероватно је као младић ступио у војну службу Аустрије. У Тешену се оженио 1850. године са Луизом фон Јени, са којом је идуће, 1851. године, добио кћерку Елвиру. Током педесетих и почетком шездесетих година 19. века је заједно са [[Двадесет и девети царски и краљевски пешадијски пук|29. ц. и к. пешадијским пуком]] био стациониран у Банату, најпре у Великој Кикинди, а затим и у Великом Бечкереку. Од 1853. до 1856. године помиње се као капетан 1. класе и командант школске пешадијске чете у Фишауу у Аустрији <ref>https://archive.org/stream/militrschematis01austgoog#page/n278/mode/2up</ref><ref>https://archive.org/stream/militrschematis00austgoog#page/n285/mode/2up</ref><ref>https://archive.org/stream/militrschematis02unkngoog#page/n278/mode/2up</ref><ref>https://archive.org/stream/militrschematis00kriegoog#page/n272/mode/2up</ref>, да би 1860/61. постао мајор, командант допунског округа 29. пешадијског пука и почасни грађанин Великог Бечкерека <ref>https://archive.org/stream/militrschematis06kriegoog#page/n194/mode/2up</ref>. Ова почаст му је додељена одлуком градског сената од 28. априла, у време када је његов батаљон добио прекоманду из Великог Бечкерека у Велику Кикинду<ref>Rudolf von Hödl, ''Geschichte des k. u. k. Infanterie-Regiments Nr. 29 für immerwährende Zeiten "Freiherr von Loudon"'', Temesvár 1906, 424.</ref>. Великобечкеречки Сенат се на ово одлучио "''...узимајући у обзир да се мајор током свог боравка истакао одржавањем реда, чиме су избегнути сукоби између војске и цивилног становништва, као и својим скромним захтевима у погледу трошкова које је градска благајна требало да сноси за смештај војника, те због тога што је на сопствену иницијативу израдио план ритова у унутарњој вароши''"<ref>Rudolf von Hödl, ''Geschichte des k. u. k. Infanterie-Regiments Nr. 29 für immerwährende Zeiten "Freiherr von Loudon"'', Temesvár 1906, 424</ref>. Занимљиво, ова одлука градског сената није сачувана у архивској грађи, а није забележена ни у оновременим новинама. Касније је узнапредовао у чин пуковника<ref>http://www.schlossarchiv.de/TNG//getperson.php?personID=I819610A&tree=tree1#cite1</ref>. Умро је 4. септембра 1873. године у Черновицу<ref>http://www.schlossarchiv.de/TNG//getperson.php?personID=I819610A&tree=tree1#cite1</ref>.
== Види још ==
[[Почасни грађани Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина]]


== Референце ==
== Референце ==
<references/>
<references/>

Latest revision as of 23:05, 6 March 2016

Грб племићке породице Ањели-Монти

Антонио Ањели-Монти (итал. Antonio Anelli-Monti, нем. Anton Anelli-Monti, Edler von Vallechiara; Трст, 1819 - Черновиц 1873) је био официр царске и краљевске војске и први познати почасни грађанин Великог Бечкерека.

Биографија

Антонио Ањели-Монти се родио 10. јуна 1819. године у Трсту, у племићкој породици са предикатом "од Валекијаре [1]. Вероватно је као младић ступио у војну службу Аустрије. У Тешену се оженио 1850. године са Луизом фон Јени, са којом је идуће, 1851. године, добио кћерку Елвиру. Током педесетих и почетком шездесетих година 19. века је заједно са 29. ц. и к. пешадијским пуком био стациониран у Банату, најпре у Великој Кикинди, а затим и у Великом Бечкереку. Од 1853. до 1856. године помиње се као капетан 1. класе и командант школске пешадијске чете у Фишауу у Аустрији [2][3][4][5], да би 1860/61. постао мајор, командант допунског округа 29. пешадијског пука и почасни грађанин Великог Бечкерека [6]. Ова почаст му је додељена одлуком градског сената од 28. априла, у време када је његов батаљон добио прекоманду из Великог Бечкерека у Велику Кикинду[7]. Великобечкеречки Сенат се на ово одлучио "...узимајући у обзир да се мајор током свог боравка истакао одржавањем реда, чиме су избегнути сукоби између војске и цивилног становништва, као и својим скромним захтевима у погледу трошкова које је градска благајна требало да сноси за смештај војника, те због тога што је на сопствену иницијативу израдио план ритова у унутарњој вароши"[8]. Занимљиво, ова одлука градског сената није сачувана у архивској грађи, а није забележена ни у оновременим новинама. Касније је узнапредовао у чин пуковника[9]. Умро је 4. септембра 1873. године у Черновицу[10].

Види још

Почасни грађани Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина

Референце