Индустријско-пољопривредни комбинат "Серво Михаљ"

Индустријско-пољопривредни комбинат "Серво Михаљ" (скраћено: ИПК "Серво Михаљ") је назив једног од највећих привредних субјеката који је постојао у Зрењанину од 1953. до 1990. године. Оформљен је 10. јануара 1953. године, спајањем Фабрике шећера и Индустрије скроба у једно предузеће под називом КОМБИНАТ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ „СЕРВО МИХАЉ”. У наредне две деценије, оно ће се непрекидно ширити, интегришући у себе привредне и аграрне субјекте са подручја општина Зрењанин, Житиште, Сечањ, Нова Црња и Нови Бечеј у средњем Банату, као и општине Котор у Црној Гори. Највећи интеграциони процеси наступили су 1974. године: у то време Комбинат се простирао на територији 56 насељених места са површином од 3.200 km2, на којој је живело 231.000 становника, односно 71. 500 домаћинстава и 17.500 запослених. Овај број се до 1987. године повећао на 21.000.

ИПК „Серво Михаљ” је представљао заокружену агроиндустријску целину, где је примарна пољопривредна производња била вертикално повезана са финалним производима прехрамбене индустрије. За успешно пословање Комбинат је добио многа признања, међу којима и награду АВНОЈ-а – највеће могуће признање у социјалистичкој Југославији. У свом саставу окупљао је 35 радних организација (ОУР-а). Његова пропаст почетком деведесетих година прошлог века била је узрокована низом неповољних фактора – од доношења неколицине погубних привредних закона до политичке ситуације која је довела до распада Југославије и међународне изолације земље.