Карађорђев парк

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање.


Карађорђев парк је највећи градски парк у Зрењанину, површине 49 072 m²[1]. Подигнут је 1954. године под именом „Омладински парк“[2], да би се касније усталио назив „Карађорђев“, по називу градског трга на ком се налази. Парк обухвата Алеју великана са спомен-бистама познатих градских личности, споменик палим борцима из 1946. године[3], стадион ФК „Банат“ и стару Халу спортова „Медисон“, а у непосредној близини налази се и родна кућа Александра Сандића.

Алеја великана

У Алеји великана Карађорђевог парка налазе се спомен-обележја посвећена следећим личностима:

-Раду Флора (1922-1989), књижевник. Спомен-биста је подигнута у јесен 1997. године, поводом обележавања 35 година рада Друштва за румунски језик Војводине и 75 година од рођења Раду Флоре[4][5]. Бисту је открио Павел Домоњи, тадашњи покрајински секретар за остваривање права националних мањина[6].
-Тивадар Вањек (1910-1981), академски сликар. Ауторка бисте је Татјана Стефановић Зарин.
-Павле Аршинов (1855-1930), научник и публициста. Биста, чији је аутор био вајар Павле Радовановић, откривена је почетком маја 1970. године, приликом обележавања четрдесет година од Аршиновљеве смрти[7].
-Ференц Кемењ (1860-1944), организатор савремених Олимпијских игара.
-Тоша Јовановић (1845-1893), прослављени српски глумац. Аутор бисте био је вајар Павле Радовановић.
-Вилмош Лоци (1925-1981), кошаркаш и репрезентативац СФРЈ. Биста је откривена 2004. године, а рад је вајарке Иване Рацков.
-Густав Лаука (1818-1902), књижевник и публициста. Биста је откривена 2. октобра 1968. године, истог дана када и биста Уроша Предића[8]
-Слободан Бурсаћ (1941-1993), диригент. Биста је откривена 2004. године, а дело је кикиндског вајара Слободана Којића. После крађе марта 2007. године, реплика бисте је постављена 1. јуна 2017. године.
-Михаило Пупин (1854-1935), проналазач. Биста је откривена 30. априла 1974. године[9]
-Васа Савић (1893-1939), лекар.
-Деже Анталфи Жирош (1885-1945), композитор. Аутор бисте био је академски вајар Владимир Комад.
-Александар Сандић (1836-1908), књижевник. Сандићеву бисту открио је 11. фебруара 1971. године управник зрењанинског Народног музеја Тихомир Савић[10]. Аутор бисте био је београдски вајар Стеван Дукић[11].
-Константин Даниел (1803-1873), сликар. Спомен-обележје откривено је 1969. године, у склопу пратећег програма изложбе Народног музеја Зрењанин "Великобечкеречки сликарски атељеи"[12], дело вајара Павла Радовановића.
-Урош Предић (1857-1953), сликар*. Биста је откривена 2. октобра 1968. године, од стране Одбора за заштиту споменика културе Скупштине општине Зрењанин, а у склопу обележавања 15. годишњице од Предићеве смрти[13]. Истовремено са Предићевом, откривена је и биста Густава Лауке[14].
-Нестор Димитријевић (1782-1856), трговац и народни добротвор.
Биста у част Нестора Димитријевића откривена је 2. октобра 1973. године; открила ју је Вида Ћук, председница Општинског већа Скупштине општине Зрењанин, а на предлог Одбора за заштиту споменика културе СО Зрењанин[15]. Аутор бисте био је академски вајар Павле Радовановић[16].

  • Бисте означене звездицом украдене су марта 2007. године.

Споменик жртвама фашизма

Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Другом светском рату након откривања 1946. године. Историјски архив Зрењанин, Ф. 45 Збирка фотографија 1890-2003, бр. 1744 Димензије: 23,3 x 16,9 cm.

Централни део парка заузима споменик посвећен палим борцима у Другом светском рату, подигнут 1946. године. Наводно је идеју за овај споменик дао Јосип Броз Тито[17]. Приликом церемоније откривања споменика, свечани говор окупљеним грађанима одржао је изасланик маршала Тита, генерал Павле Јакшић[18]. Касније је на простору око овог споменика 1954. године уређен Омладински (данас Карађорђев) парк.

Натпис на предњој страни споменика гласи:

"ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ, ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА У ВЕЛИКОМ ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1944",

а на задњој:

"ВИ ПАДОСТЕ ЖРТВОМ И ДАДОСТЕ СВЕ: КРВ, ЖИВОТ, МЛАДОСТ РАДИ СЛОБОДЕ".

Референце

  1. Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 515.
  2. Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 515.
  3. Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 505.
  4. Љ. Б., "Годишњица Раду Флоре. Спомен-биста у Алеји великана", Зрењанин 2363, год. XLVI, 5.9.1997, 15
  5. С. Л. М., "Меморијал Раду Флоре. Великан румунског народа", Зрењанин 2364, год. XLVI, 12.9.1997, 15.
  6. С. Л. М., "Меморијал Раду Флоре. Великан румунског народа", Зрењанин 2364, год. XLVI, 12.9.1997, 15.
  7. "Спомен-биста у знак сећања", Зрењанин 914, год. XVIII, 9. мај 1970, 5.
  8. "Мало познати зрењанински књижевник. Густав Лаука", Зрењанин 834, год. XVI, 5. октобар 1968, 5.
  9. "Биста Пупину", Зрењанин, 27. април 1974.
  10. "Биста Александра Сандића", Зрењанин 953, год. XIX, 11. фебруар 1971.
  11. "Биста Александра Сандића", Зрењанин 953, год. XIX, 11. фебруар 1971.
  12. М. П., "Откривена спомен-биста Константина Данила", Зрењанин 866, год. XVII, 31.5.1969, 6.
  13. Вукица Поповић, "Значајан јубилеј", Зрењанин 833, год. XVI, 28. септембар 1968, 4.
  14. "Мало познати зрењанински књижевник. Густав Лаука", Зрењанин 834, год. XVI, 5. октобар 1968, 5.
  15. "Читавог живота помагао школе и сиромашне ученике", Зрењанин 1090, год. XXI, 6. октобар 1973, 4.
  16. "Читавог живота помагао школе и сиромашне ученике", Зрењанин 1090, год. XXI, 6. октобар 1973, 4.
  17. Историјски архив Зрењанин, Ф. 45 Збирка фотографија 1890-2003, бр. 1744.
  18. Историјски архив Зрењанин, Ф. 45 Збирка фотографија 1890-2003, бр. 1744.