Миливој Мољац

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
The printable version is no longer supported and may have rendering errors. Please update your browser bookmarks and please use the default browser print function instead.
Миливој Мољац

Миливој Мољац (Нови Сад 1890 - Зрењанин 1979) био је апотекар, истакнути културни и јавни радник, политичар и градски функционер Великог Бечкерека/Петровграда. У Великом Бечкереку отворио је 1919. године прву српску апотеку под називом "Код светог Јована".


Биографија

Миливој Мољац рођен је у Новом Саду 1890. године[1]. Студирао је фармацију у Клужу, где је дипломирао 1914. године. По избијању рата затекао се у Великом Бечкереку, где је 1. маја 1919. отворио шесту по реду апотеку у том граду под називом "Код светог Јована". Водио ју је до 23. јуна 1949. године када је његова апотекарска лиценца престала да важи решењем Министарства за народно здравље НР Србије бр. 1409[2].

Делатност на пољу апотекарства

Од стране Министарства народног здравља, Миливој Мољац постављен је за члана комисије за израду Санитетског закона, нове фармакопеје и нове таксе лекова. Био је члан Управе Савеза апотекара Војводине, а од 1923. и његов председник. Основао је Апотекарску задругу "Неопланта". Кратко је уређивао фармацеутски часопис Глас апотекарства (1928-1929)[3] и оформио прву подружницу Српског хемијског друштва у Зрењанину (1951).

На првим изборима Апотекарске коморе за Дунавску бановину изабран је за првог председника и ту дужност обављао је до 1941. године. Био је члан Комисије за израду Апотекарског закона, Taxe Medicamentorum и нове Pharmacopea Jugoslavica (постављен 8. V 1919, остао члан до ступања на снагу фармакопеје)[4]; такође, био је члан Комисије за полагање апотекарског практикантског испита у Новом Саду и Београду и члан Комисије за полагање апотекарског државног стручног испита у Београду; сарадник и уредник "Гласа апотекарства" (Нови Сад-Београд); оснивач, уредник и сарадник листа "Pharmacia" у Новом Саду; члан управе Савеза апотекара за Војводину; председник Апотекарске коморе за Дунавску бановину од оснивања до њеног престанка; члан управе и потпредседник дрогерије на велико "Славија" у Новом Саду[5]. Унапређен је 1951. године за здравственог саветника[6].

Друштвени, национални и културно-просветни ангажман

Миливој Мољац био је активан учесник бројних акција на друштвеном, националном и просветном плану. Био је оснивач и први старешина банатске Соколске жупе у Великом Бечкереку (1920-1924) и старешина Соколског друштва у Великом Бечкереку [7], председник месног одбора и потпредседник Обласног одбора Јадранске страже у Вел. Бечкереку[8]. Радио је хонорарно као професор латинског језика, хемије, физике и природних наука у великобечкеречкој гимназији и Трговачкој академији (предавао је хемију, технологију и познавање робе). Био је члан управе Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду од 1920[9] , члан управе Друштва Црвеног крста[10]. , председник српске православне црквене општине у Великом Бечкереку[11], председник Српског црквеног певачког друштва у Великом Бечкереку, председник Српске читаонице и Грађанске касине, те напослетку - председник надзорног одбора Друштва за улепшавање бање Русанде у Меленцима.

Економско-привредни ангажман

Ангажујући се на пољу привреде, Мољац је био и председник Надзорног, а онда и Управног одбора Банатског савеза српских земљорадничких задруга, као и председник Главне набављачке задруге у В. Бечкереку[12].

Политички и јавни ангажман

Мољац је обављао низ важних јавних и политичких функција не само у Великом Бечкереку-Петровграду, већ и у Торонталско-тамишкој жупанији, а касније и Дунавској бановини. Био је председник месног и обласног одбора Народне одбране; председник месног, среског и Обласног одбора Демократске странке; изабрани посланик Београдске области у Београду; постављени бански већник Дунавске бановине у Новом Саду; одборник Торонталско-Тамишке жупаније; одборник и потпредседник града Петровграда (у том својству мењао је кратко председника општине Петровград Владимира Живковића током краћег одсуства крајем 1937. године[13]. Сарађивао је у великобечкеречком политичком листу "Слога" и био сарадник и уводничар дневних новина Банатска пошта у Петровграду. На положају одборника и потпредседника града Петровграда, Мољац је 1938. године учествовао у писању монографије "Петровград", за коју је написао поглавља о факултетски образованим Србима у Великом Бечкереку уочи Првог светског рата и комуналној политици града[14]. После Другог светског рата, Мољац се држао повучено, али је изазивао подозрење нових власти, будући да је пред сам крај рата пришао четничком покрету Драже Михаиловића[15].

Одликовања

За свој друштвени, национални, културно-просветни, економски и ангажман на пољу здравства, односно апотекарства, Миливој Мољац одликован је Орденом Св. Саве IV степена и Југословенске круне IV и V степена[16].

Породица

Надгробни споменик породице Мољац на Томашевачком гробљу

Из брака са Анастасијом Мољац (рођ. Поповић), Мољац је имао двоје деце - Вукосаву и Војина. По узору на оца, обоје су се бавили фармацијом.

Смрт

Миливој Мољац преминуо је 1979. године и сахрањен је на Томашевачком гробљу у Зрењанину.

Референце

  1. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф 97. Градско поглаварство Бечкерек Петровград 1919-1941, бр. 2060/922, Списак свих магистара фармације, помоћника и приправника који раде и живе на нашем подручју.
  2. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  3. ↑ Гордана Буловић, "Фармацеутска штампа у Војводини између два рата", Рад Музеја Војводине 54, Нови Сад 2012, 170.
  4. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  5. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  6. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  7. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 407.
  8. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 411.
  9. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  10. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  11. ↑ Филип Крчмар-Дејан Воргић, "Спомен-обележја у порти Успенског храма у Зрењанину", Рад Музеја Војводине 53, Нови Сад 2011, 198.
  12. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
  13. ↑ "Отсуство и болест председника општине г. инж. Владимира Живковића", Банатска пошта 89, год. II, 20.11.1937, 1.
  14. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 180-186; 352-358.
  15. ↑ Слободан Бјелица, "Држање војвођанских политичких првака у току Другог светског рата и непосредно након рата (у светлу једног поверљивог документа", Истраживања 19, Нови Сад 2008, 89.
  16. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.667, Лични фонд Драгољуба Чолића, Апотекарство, Персонална апотека "Код Светог Јована"
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Миливој_Мољац&oldid=709"