Петровград
Петровград је назив који је данашњи Зрењанин носио у периоду од 1934/35. до 1946. године по краљу Петру I Карађорђевићу, уз прекид током немачке окупације у време Другог светског рата. Иницијативу за преименовање ондашњег Великог Бечкерека у Петровград дао је народни посланик Тоша Рајић.
Промена назива
На седници градског већа града Великог Бечкерека одржаној 29. септембра 1934. године, народни посланик и градски већник Тоша Рајић поднео је предлог о промени имена града Великог Бечкерека у Петровград. Он је том приликом изнео опширни експозе, у ком је, између осталог рекао:
1918 године наш крај је ослобођен и уједињен у националну државу под воћством националне династије Карађорђевића. Хоћемо и желимо, као и до сада, да останемо борбена северна страна, снажан бедем и неустрашив стражар наше националне државе, хоћемо својом борбеношћу и упорношћу, марљивошћу и радиношћу, својим родољубљем и домољубљем да најактивније и најконструктивније учествујемо у нашем националном и државном животу. Наш град, који је кроз векове и уз огромне жртве водио борбу да очува национално обележје ових крајева, био је увек веран изражај наших националних тежњи и стремљења. Ту своју борбу за националну и државну слободу водио је часно, али под именом које је наметнуто нашем народу и које му је било увек страно и туђе. То име могло се разумети и толерисати у једној држави у којој смо ми, силом историских околности, морали живети, а која је била најизразитији противник наших националних и државних идеала. У 1918 години, када смо се ослободили и када смо створили једну јединствену националну државу, ми смо дужни да нашем граду дамо име нашег Владаоца Ослободиоца и име наде нашег народа, будућег Владара Краљевине Југославије: Петровград, као символ наше велике националне будућности и нашег активног националног живота у овим крајевима. Уверен сам да ће ова промена имена нашега града бити један поступак више за наш активан и конструктиван национални живот[1].
Рајићев предлог усвојен је акламацијом и једногласно, "уз бурно клицање: Живео краљ!"[2]. Министарство унутрашњих послова обавештено је о овој одлуци и одобрило промену назива града.
Занимљиво је да је месец и по дана касније, не знајући за одлуку о преименовању која је донета, дубровачки адвокат Никола Звонимир Бјеловучић упутио 11. новембра 1934. године предлог Градском поглаварству Великог Бечкерека о промени назива; том приликом, Бјеловачић је, истичући да "Велики Бечкерек није српско име", предложио називе Карађорђевац, Душановац или Југославовац, чиме би се свету доказало да је то "југословенска земља"[3]. У свом одговору датираном на 21. новембар, Градско поглаварство обавестило га је о својој одлуци која је "донета у смислу прописа новог закона о градским општинама" и која је преко Краљевске банске управе у Новом Саду поднесена Господину Минустру унутрашњих послова са замолбом да издејствује код Његовог Величанства Краља пристанак да се може узети име члана Краљевског дома, блаженоупокојеног Краља Петра Великог Ослободиоца оца и тадашњег Престолонаследника, а сада Његовог Величанства Краља ПЕТРА II, и после тога да се Краљевим указом у смислу Закона о градским општинама ово име даде нашем граду".
Промене назива друштвених и привредних субјеката
Након што је град променио назив у Петровград, друштвени и привредни субјекти који су дотле у својим називима имали префиксе или одреднице "великобечкеречки" такође су променили своја имена тако да одговарају новонасталој ситуацији. Примера ради, локални Обласни одбор Јадранске страже Велики Бечкерек променио је свој назив у "Обласни одбор Јадранске страже Петровград". Градско поглаварство Велики Бечкерек преименовано је у "Градско поглаварство Петровград", а монографија града која је изашла из штампе 1938. године такође је објављена под тим именом.
Име "Петровград" званично је почело да се користи од 18. фебруара 1935. године[4].
За време немачке окупације
У октобру 1941. године, недуго након успостављања немачке окупационе управе у граду, тадашњи градоначелник Јозеф Гион предложио је повратак имена "Велики Бечкерек" (нем. Gross-Betschkerek), образлажући свој предлог тиме да је то само повратак старог историјског имена[5]. Општинска управа је то прихватила и врло брзо су уклоњени сви јавни натписи који су у себи садржали реч "Петровград"[6]. Од владе Милана Недића у Београду тражено је озакоњење ове одлуке, али је она одуговлачила са њеном потврдом, иако је она представљала пуку формалност[7].
Са друге стране, партизански покрет је сматрао одлуке окупаторске ништавним, па је тако за време рата постојао Петровградски одред, а октобра 1944. године Ђорђе Маринковић, председник Градског народног одбора, обраћа се прогласом "грађанима Петровграда".
Промена назива 1946. године
У послератној југословенској држави, име "Петровград" није било из идеолошких разлога подобно. На седници пленума Градског народног одбора Петровграда, одржаној 2. октобра 1946. године (на другу годишњицу ослобођења у Другом светском рату), председник општине Славко Кирћански изнео је предлог о промени имена града. Он је том приликом рекао:
Овај дан је двоструко важан. Прво што се прославља двогодишњица ослобођења нашег града, и друго што треба да се обрише и последњи остатак монархистичке владавине који нас је потсећао у нашем граду. Наш је град имао своју историску прошлост! Име нашега града везано је за име које је угњетавало и злостављало наше народне масе! Када узмемо у обзир ову чињеницу с једне стране, и с друге стране да ми имамо наше синове који су се достојно борили за братство и јединство наших народа, за слободу достојну човека, ми нећемо дозволити да наш град носи име које је везано за име угњетача! Ради тога предлажем да наш град добије име заслуженог борца за права и слободу народа, познатог борца још из доба старе Југославије, а још познатијег руководиоца и организатора оружане борбе противу окупатора не само у Банату, већ и у читавој Војводини - ЖАРКА ЗРЕЊАНИНА УЧЕ. Ради тога предлажем, да се наш град зове - ЗРЕЊАНИН![8].
Иницијативе за враћање имена
Прве иницијативе за враћање имена Петровград јавиле су се са увођењем вишепартијског система почетком деведесетих година. Тада је одржано изјашњавање грађана, на којој се већина изјаснила за задржавање тренутног имена. Касније иницијативе јављале су се с времена на време, углавном од локалних одбора политичких странака. Јавност је, међутим, подељена по овом питању. Широко је раширено уверење да је Зрењанин једини град у Србији, па чак и у Европи, који је задржао име из времена комунизма, што свакако није тачно.
Референце
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 75-76.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 76.
- ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Петровград - Петровград 1919-1941, 26423/19. XI 1934, Предлози имена за назив града.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 76.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 461.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 462.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 462.
- ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.160 Народни одбор Зрењанин - Зрењанин (1946-1963), 1936-1963, Књ. 1, Седнични записници Извршног одбора Градског народног већа и Пленума Градског народног одбора у Зрењанину за 1946. годину, стр. 93.