Планкова башта

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Revision as of 18:46, 20 August 2015 by Alexzr88 (talk | contribs) (→‎Галерија)
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)
Jump to navigation Jump to search
Планкова башта 1938. године

Планкова башта (такође: „Планкерт“, мађ. Plank-kert) је најстарији градски парк у Зрењанину. Формиран у првој половини XIX века, назван је по Ференцу Фрањи Планку, угледном Великобечкеречанину који је даровао земљиште граду за уређење парка и подизање градске Касине. Заузима површину од 16 019 m²[1]. Налази се у градском насељу Мала Америка, омеђен са три стране улицама Народне омладине, Змај Јовином и Царице Милице, а са четврте паркингом на Превлаци.


Настанак парка

О настанку Планкове баште постоје различити подаци. Према једнима, она је формирана 1808. године, након што је градски сенатор Антон Планк поклонио тај простор заједно са градском Касином граду[2]. Данас је, међутим, у начелу прихваћено становиште према ком је Планкова башта настала крајем тридесетих година XIX века, након што је имућни Великобечкеречанин Ференц Планк даровао граду земљиште у сврху уређења зелене јавне површине и подизања Касине, прве градске читаонице. У то време је једна страна парка излазила на Бегеј, чији је ток осамдесетих година прошлог века на том потезу затрпан, а на његовом месту је уређен тзв. Паркинг на превлаци. Године 1902. парк је ограђен, али је касније, у послератном периоду, ограда уклоњена, осим према Змај Јовиној улици.

Споменици

У Планковој башти налазе се следећи споменици:

Ротонда - споменик палим Црвеноармејцима

1. „Ротонда“ – споменик палим Црвеноармејцима из 1947. године архитекте Александра Солодова[3].

2. Спомен-биста Бранка Радичевића из 1953. године[4] (биста је одваљена 2007. године[5], остао је само постамент).
3. Спомен-биста Јована Јовановића-Змаја из 1956. године[6][7].

Објекти

У Планковој башти налазе се следећи значајни објекти:

1. Културни центар Зрењанин, подигнут 1978. године на месту некадашњег Дома омладине[8].
2. Дом Војске Југославије (бивша зграда Трговинско-индустријскe занатске коморе)
3. Зграда Црвеног крста, подигнута 1936. године, у коју је уграђена кула из ранијег периода.

На месту где се налази Културни центар Зрењанина раније се налазила великобечкеречка Касина, најстарија градска читаоница, отворена 1842. године[9]. У склопу Планкове баште раније су се налазили и Парно купатило и Луткарско позориште, који су порушени у послератном периоду.

Занимљивости

Археолошка ископавања

Године 1936, копање темеља за за зграду Црвеног крста у Планковој башти привукло је велику пажњу петровградске јавности и подгрејало од раније присутне различите теорије о пореклу брежуљка, мистериозних кула и евентуалних подземних ходника, катакомби и лагума на том простору[10]. Градска штампа пренела је различите приче и мишљења о пореклу куле – од оних да их је подигао сам Фрања Планк који је у њима гајио орлове, до идеја да су их подигли Шпанци који су ту живели, или Турци, као осматрачнице[11]. Порекло ових кула до данас је остало неразјашњено, иако је поуздано утврђено да нису могле настати после 1840. године[12]. Копање темеља претворило се у право археолошко ископавање, којим је руководио археолог и бивши градоначелник Великог Бечкерека Богољуб Алексић[13]. Том приликом пронађена су два костура, која су идентификована као налази из келтског периода[14].

Протест 2007

Планкова башта нашла се поново у жижи јавности 2007. године, након што је изнета идеја да се кроз њу трасира велика градска саобраћајница која би повезала насеља Путниково, Ново Берберско и Нова мужљанска колонија са центром града[15]. Због тог пројекта, грађани суседних улица одржали су протест, противећи се предвиђеном уништавању Планкове баште. Њихова иницијатива је уродила плодом, те се на крају одустало од пројекта.

Називи

Планкова башта или "Планкерт" је најчешће коришћени назив за парк. У послератном периоду носио је назив "Парк пионира", али је временом тај назив напуштен[16]. У новије време, у јавности се појавио погрдан назив "Паркић-наркић", којим се алудира на често присуство случајева наркоманије и вандализма у парку чији је изглед у међувремену озбиљно запуштен.

Галерија

Референце

  1. Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 515.
  2. “Tajna petrovgradskog podzemlja“, Банатска пошта 22, 15.8.1936, 3.
  3. SPOMENICI PALIM BORCIMA NOR-a I ŽRTVAMA FAŠISTIČKOG TERORA u ZRENJANINU|[1]
  4. “Стогодишњица смрти Бранка Радичевића“, Зрењанин 60, год. II, 26.12.1953, 1-2.
  5. "Krali bronzane biste", Glas javnosti 18.6.2007| [2]
  6. Зрењанин 211, год. V, 6. октобар 1956, 2.
  7. “Змајева прослава“, Зрењанин 212, год. V, 13.10.1956, 1.
  8. Петар Субић, Спомен-плоче у граду Зрењанину, Зрењанин 2013, 60|[3]
  9. Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911,581.
  10. “Tajna petrovgradskog podzemlja”, Банатска пошта 22, 15.8.1936, 3.
  11. “Tajna petrovgradskog podzemlja”, Банатска пошта 22, 15.8.1936, 3.
  12. Dejan Vorgić, "Misteriozne kule Plankove bašte"|[4]
  13. “Изграђује се склониште од војних отрова“, Банатска пошта 23, 22.8.1936, 3.
  14. “Изграђује се склониште од војних отрова“, Банатска пошта 23, 22.8.1936, 3.
  15. Gordana Mišicki, “Protest za spas Plankove bašte“, Glas javnosti 8. avgust 2007|[5]
  16. Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 515.