https://zrikipedia.com/api.php?action=feedcontributions&user=Kikazr&feedformat=atomZrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija - User contributions [en]2024-03-29T04:43:24ZUser contributionsMediaWiki 1.36.2https://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2999Средњобанатски управни округ2023-09-18T06:03:23Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и заузима централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима [[Житиште]], [[Банатски Двор]], [[Банатско Вишњићево]], [[Банатско Карађорђево]], [[Међа]], [[Нови Итебеј]], [[Српски Итебеј]], [[Равни Тополовац]], [[Торак]], [[Торда]], [[Хетин]] и [[Честерег]]. <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: [[Арадац]], [[Банатски Деспотовац]], [[Бело Блато]], [[Ботош]], [[Елемир]], [[Ечка]], [[Зрењанин]], [[Јанков Мост]], [[Клек]], [[Книћанин]], [[Лазарево]], [[Лукино Село]], [[Лукићево]], [[Меленци]], [[Михајлово]], [[Орловат]], [[Перлез]], [[Стајићево]], [[Тараш]], [[Томашевац]], [[Фаркаждин]], [[Чента]]. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима [[Нови Бечеј]], [[Бочар]], [[Кумане]] и [[Ново Милошево]]. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима [[Александрово]], [[Војвода Степа]], [[Нова Црња]], [[Српска Црња]], [[Радојево]], [[Тоба]]. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима [[Банатска Дубица]], [[Бока]], [[Бусење]], [[Јарковац]], [[Јаша Томић]], [[Конак]], [[Крајишник]], [[Неузина]], [[Сечањ]], [[Сутјеска]] и [[Шурјан]]. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је [[Јован Субић]], који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали [[Јелена Радаковић]] (2001-2004), [[Зоран Вучић]] (2004-2008<ref>https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/nacelnik-srednjobanatskog-okruga-podneo-ostavku_70509.html</ref>), [[Тања Дуловић]] (2008<ref>https://rtv.rs/rsn/vojvodina/tanja-dulovic-novi-nacelnik-srednjebanatskog-okruga_101156.html</ref>-2012<ref>https://www.kurir.rs/vesti/srbija/619701/sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga</ref>), [[Душан Шијан]] (2012<ref>https://www.kurir.rs/vesti/srbija/619701/sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga</ref><ref>https://rtv.rs/sk/vojvodina/banat/dusan-sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga_366325.html</ref>-2017), [[Снежана Вучуревић]] (2017-2022) и [[Предраг Рађеновић]] (2022- ).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Торонталска жупанија]]<br><br />
-[[Торонталско-тамишка жупанија]]<br><br />
-[[Београдска област]]<br><br />
-[[Банатски округ]]<br><br />
-[[Зрењанински срез]]<br><br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2998Средњобанатски управни округ2023-09-18T06:02:40Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и захвата централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима [[Житиште]], [[Банатски Двор]], [[Банатско Вишњићево]], [[Банатско Карађорђево]], [[Међа]], [[Нови Итебеј]], [[Српски Итебеј]], [[Равни Тополовац]], [[Торак]], [[Торда]], [[Хетин]] и [[Честерег]]. <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: [[Арадац]], [[Банатски Деспотовац]], [[Бело Блато]], [[Ботош]], [[Елемир]], [[Ечка]], [[Зрењанин]], [[Јанков Мост]], [[Клек]], [[Книћанин]], [[Лазарево]], [[Лукино Село]], [[Лукићево]], [[Меленци]], [[Михајлово]], [[Орловат]], [[Перлез]], [[Стајићево]], [[Тараш]], [[Томашевац]], [[Фаркаждин]], [[Чента]]. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима [[Нови Бечеј]], [[Бочар]], [[Кумане]] и [[Ново Милошево]]. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима [[Александрово]], [[Војвода Степа]], [[Нова Црња]], [[Српска Црња]], [[Радојево]], [[Тоба]]. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима [[Банатска Дубица]], [[Бока]], [[Бусење]], [[Јарковац]], [[Јаша Томић]], [[Конак]], [[Крајишник]], [[Неузина]], [[Сечањ]], [[Сутјеска]] и [[Шурјан]]. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је [[Јован Субић]], који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали [[Јелена Радаковић]] (2001-2004), [[Зоран Вучић]] (2004-2008<ref>https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/nacelnik-srednjobanatskog-okruga-podneo-ostavku_70509.html</ref>), [[Тања Дуловић]] (2008<ref>https://rtv.rs/rsn/vojvodina/tanja-dulovic-novi-nacelnik-srednjebanatskog-okruga_101156.html</ref>-2012<ref>https://www.kurir.rs/vesti/srbija/619701/sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga</ref>), [[Душан Шијан]] (2012<ref>https://www.kurir.rs/vesti/srbija/619701/sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga</ref><ref>https://rtv.rs/sk/vojvodina/banat/dusan-sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga_366325.html</ref>-2017), [[Снежана Вучуревић]] (2017-2022) и [[Предраг Рађеновић]] (2022- ).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Торонталска жупанија]]<br><br />
-[[Торонталско-тамишка жупанија]]<br><br />
-[[Београдска област]]<br><br />
-[[Банатски округ]]<br><br />
-[[Зрењанински срез]]<br><br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2997Средњобанатски управни округ2023-09-13T10:19:24Z<p>Kikazr: /* Начелници Округа */</p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и захвата централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Међа, Нови Итебеј, Српски Итебеј, Равни Тополовац, Торак, Торда, Хетин и Честерег). <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: Арадац, Банатски Деспотовац, Бело Блато, Ботош, Елемир, Ечка, Зрењанин, Јанков Мост, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин, Чента. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима Нови Бечеј, Бочар, Кумане и Ново Милошево. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Српска Црња, Радојево, Тоба. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је [[Јован Субић]], који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали [[Јелена Радаковић]] (2001-2004), [[Зоран Вучић]] (2004-2008<ref>https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/nacelnik-srednjobanatskog-okruga-podneo-ostavku_70509.html</ref>), [[Тања Дуловић]] (2008<ref>https://rtv.rs/rsn/vojvodina/tanja-dulovic-novi-nacelnik-srednjebanatskog-okruga_101156.html</ref>-2012<ref>https://www.kurir.rs/vesti/srbija/619701/sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga</ref>), [[Душан Шијан]] (2012<ref>https://www.kurir.rs/vesti/srbija/619701/sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga</ref><ref>https://rtv.rs/sk/vojvodina/banat/dusan-sijan-novi-nacelnik-srednjobanatskog-okruga_366325.html</ref>-2017), [[Снежана Вучуревић]] (2017-2022) и [[Предраг Рађеновић]] (2022- ).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Торонталска жупанија]]<br><br />
-[[Торонталско-тамишка жупанија]]<br><br />
-[[Београдска област]]<br><br />
-[[Банатски округ]]<br><br />
-[[Зрењанински срез]]<br><br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2996Средњобанатски управни округ2023-09-13T08:31:11Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и захвата централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Међа, Нови Итебеј, Српски Итебеј, Равни Тополовац, Торак, Торда, Хетин и Честерег). <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: Арадац, Банатски Деспотовац, Бело Блато, Ботош, Елемир, Ечка, Зрењанин, Јанков Мост, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин, Чента. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима Нови Бечеј, Бочар, Кумане и Ново Милошево. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Српска Црња, Радојево, Тоба. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је [[Јован Субић]], који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали [[Јелена Радаковић]] (?), [[Тања Дуловић]] (2008-2012), [[Душан Шијан]] (2012-2017), [[Снежана Вучуревић]] (2017-2022) и [[Предраг Рађеновић]] (2022- ).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Торонталска жупанија]]<br><br />
-[[Торонталско-тамишка жупанија]]<br><br />
-[[Београдска област]]<br><br />
-[[Банатски округ]]<br><br />
-[[Зрењанински срез]]<br><br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2995Средњобанатски управни округ2023-09-13T06:39:20Z<p>Kikazr: /* Начелници Округа */</p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и захвата централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Међа, Нови Итебеј, Српски Итебеј, Равни Тополовац, Торак, Торда, Хетин и Честерег). <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: Арадац, Банатски Деспотовац, Бело Блато, Ботош, Елемир, Ечка, Зрењанин, Јанков Мост, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин, Чента. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима Нови Бечеј, Бочар, Кумане и Ново Милошево. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Српска Црња, Радојево, Тоба. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је [[Јован Субић]], који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали [[Јелена Радаковић]] (?), [[Тања Дуловић]] (2008-2012), [[Душан Шијан]] (2012-2017), [[Снежана Вучуревић]] (2017-2022) и [[Предраг Рађеновић]] (2022- ).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2994Средњобанатски управни округ2023-09-13T06:37:47Z<p>Kikazr: /* Административна подела */</p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и захвата централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Међа, Нови Итебеј, Српски Итебеј, Равни Тополовац, Торак, Торда, Хетин и Честерег). <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: Арадац, Банатски Деспотовац, Бело Блато, Ботош, Елемир, Ечка, Зрењанин, Јанков Мост, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин, Чента. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима Нови Бечеј, Бочар, Кумане и Ново Милошево. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Српска Црња, Радојево, Тоба. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је Јован Субић, који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали Јелена Радаковић (?), Тања Дуловић (2008-2012), Душан Шијан (2012-2017), Снежана Вучуревић (2017-2022) и Предраг Рађеновић (2022- ). <br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&diff=2993Средњобанатски управни округ2023-09-13T06:37:21Z<p>Kikazr: Created page with "'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у окв..."</p>
<hr />
<div>'''Средњобанатски управни округ''' је један од 29 управних округа Републике Србије. Налази се у оквиру Аутономне покрајине Војводине, у североисточном делу Србије и захвата централни део српског Баната. Захвата површину од 3256 km2 и простире се између 20. и 21. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Седиште Округа је у Зрењанину. <br />
<br />
== Настанак Округа ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је формиран 1992. године на основу ''Уредбе о начину вршења послова министарства и посебних организација ван њиховог седишта'' <ref>''Службени гласник Републике Србије'' 3, Београд, 30. јануар 1992.</ref><br />
<br />
== Административна подела ==<br />
<br />
Средњобанатски управни округ је административно подељен на пет општина у којима је укупно 55 насељених места.То су општине:<br />
<br />
1. '''Житиште''', са насељима Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Међа, Нови Итебеј, Српски Итебеј, Равни Тополовац, Торак, Торда, Хетин и Честерег). <br><br />
2. '''Зрењанин''', са Градом Зрењанином и насељеним местима: Арадац, Банатски Деспотовац, Бело Блато, Ботош, Елемир, Ечка, Зрењанин, Јанков Мост, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат''', Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин, Чента. <br><br />
3. '''Нови Бечеј''', са насељима Нови Бечеј, Бочар, Кумане и Ново Милошево. <br><br />
4. '''Нова Црња''', са насељима Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Српска Црња, Радојево, Тоба. <br><br />
5. '''Сечањ''', са насељима Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан. <br><br />
<br />
== Становништво ==<br />
<br />
Према попису из 2022. године, Средњобанатски управни округ има 159.030 становника, што представља драстичан пад у односу на претходни попис из 2011, када је забележено 187.667 житеља. <br />
<br />
== Начелници Округа ==<br />
<br />
За првог начелника Средњобанатског управног округа именован је Јован Субић, који је ту функцију обављао од 1992. до 2000. године (?). Након њега, на овој функцији су се смењивали Јелена Радаковић (?), Тања Дуловић (2008-2012), Душан Шијан (2012-2017), Снежана Вучуревић (2017-2022) и Предраг Рађеновић (2022- ). <br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2992Милан Туторов2023-09-12T07:40:51Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-''Ко умије њему – ниједна'' <br> <br />
-''На степеништу'' <br> <br />
-''Подземни шетачи'' <br> <br />
-''Пукотина раја'' (Београд 1958; Зрењанин 1971, друго издање) <br> <br />
-''Између два воза'' <br> <br />
-''Беспомоћни'' <br> <br />
-''Оптимистички мизантроп'' <br> <br />
-''Нови анђео'' <br> <br />
-''Крајпуташ за троје'' (Зрењанин 1970) <br> <br />
-''Курјаково јутро'' <br> <br />
-''Ујак Матија није умро'' <br> <br />
-''Риђан крилати'' <br> <br />
-''Талијини кентаури'' (Зрењанин 1985) <br> <br />
-''Учооо!'' <br><br />
-''Банаћанска романса'' <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
[[File:Туторов Мала Рашка а у Банату.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна другог издања књиге М. Туторова "Мала Рашка, а у Банату"]]<br />
[[File:Милан Туторов Сева муња.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна другог издања књиге М. Туторова "Сева муња, биће опет буна"]]<br />
<br />
-''Звезде и сватовац'' (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-''Мала Рашка, а у Банату'' (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-''Сева муња, биће опет буна'' (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-''Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната'' (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=File:%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D1%9A%D0%B0.jpg&diff=2991File:Милан Туторов Сева муња.jpg2023-09-12T07:39:02Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2990Милан Туторов2023-09-12T07:38:17Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-''Ко умије њему – ниједна'' <br> <br />
-''На степеништу'' <br> <br />
-''Подземни шетачи'' <br> <br />
-''Пукотина раја'' (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-''Између два воза'' <br> <br />
-''Беспомоћни'' <br> <br />
-''Оптимистички мизантроп'' <br> <br />
-''Нови анђео'' <br> <br />
-''Крајпуташ за троје'' (Зрењанин 1970) <br> <br />
-''Курјаково јутро'' <br> <br />
-''Ујак Матија није умро'' <br> <br />
-''Риђан крилати'' <br> <br />
-''Талијини кентаури'' (Зрењанин 1985) <br> <br />
-''Учооо!'' <br><br />
-''Банаћанска романса'' <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
[[File:Туторов Мала Рашка а у Банату.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна књиге М. Туторова "Мала Рашка, а у Банату]]<br />
<br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2989Милан Туторов2023-09-12T07:37:45Z<p>Kikazr: /* Проза */</p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-''Ко умије њему – ниједна'' <br> <br />
-''На степеништу'' <br> <br />
-''Подземни шетачи'' <br> <br />
-''Пукотина раја'' (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-''Између два воза'' <br> <br />
-''Беспомоћни'' <br> <br />
-''Оптимистички мизантроп'' <br> <br />
-''Нови анђео'' <br> <br />
-''Крајпуташ за троје'' (Зрењанин 1970) <br> <br />
-''Курјаково јутро'' <br> <br />
-''Ујак Матија није умро'' <br> <br />
-''Риђан крилати'' <br> <br />
-''Талијини кентаури'' (Зрењанин 1985) <br> <br />
-''Учооо!'' <br><br />
-''Банаћанска романса'' <br> <br />
<br />
=== Проза=== [[File:Туторов Мала Рашка а у Банату.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна књиге М. Туторова "Мала Рашка, а у Банату]]<br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2988Милан Туторов2023-09-12T07:37:31Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-''Ко умије њему – ниједна'' <br> <br />
-''На степеништу'' <br> <br />
-''Подземни шетачи'' <br> <br />
-''Пукотина раја'' (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-''Између два воза'' <br> <br />
-''Беспомоћни'' <br> <br />
-''Оптимистички мизантроп'' <br> <br />
-''Нови анђео'' <br> <br />
-''Крајпуташ за троје'' (Зрењанин 1970) <br> <br />
-''Курјаково јутро'' <br> <br />
-''Ујак Матија није умро'' <br> <br />
-''Риђан крилати'' <br> <br />
-''Талијини кентаури'' (Зрењанин 1985) <br> <br />
-''Учооо!'' <br><br />
-''Банаћанска романса'' <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
[[File:Туторов Мала Рашка а у Банату.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна књиге М. Туторова "Мала Рашка, а у Банату]]<br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2987Милан Туторов2023-09-12T07:34:26Z<p>Kikazr: /* Проза */</p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-Ко умије њему – ниједна <br> <br />
-На степеништу <br> <br />
-Подземни шетачи <br> <br />
-Пукотина раја (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-Између два воза <br> <br />
-Беспомоћни <br> <br />
-Оптимистички мизантроп <br> <br />
-Нови анђео <br> <br />
-Крајпуташ за троје (Зрењанин 1970) <br> <br />
-Курјаково јутро <br> <br />
-Ујак Матија није умро <br> <br />
-Риђан крилати <br> <br />
-Талијини кентаури (Зрењанин 1985) <br> <br />
-Учооо! <br><br />
-Банаћанска романса <br> <br />
<br />
File:Туторов Мала Рашка а у Банату.jpg === Проза=== <br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=File:%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%83.jpg&diff=2986File:Туторов Мала Рашка а у Банату.jpg2023-09-12T07:33:55Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2985Милан Туторов2023-09-11T11:08:51Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-Ко умије њему – ниједна <br> <br />
-На степеништу <br> <br />
-Подземни шетачи <br> <br />
-Пукотина раја (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-Између два воза <br> <br />
-Беспомоћни <br> <br />
-Оптимистички мизантроп <br> <br />
-Нови анђео <br> <br />
-Крајпуташ за троје (Зрењанин 1970) <br> <br />
-Курјаково јутро <br> <br />
-Ујак Матија није умро <br> <br />
-Риђан крилати <br> <br />
-Талијини кентаури (Зрењанин 1985) <br> <br />
-Учооо! <br><br />
-Банаћанска романса <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2984Милан Туторов2023-09-11T11:08:19Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Милан Туторов.jpg|thumb|right|300px|Милан Туторов]]'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша Јовановић" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-Ко умије њему – ниједна <br> <br />
-На степеништу <br> <br />
-Подземни шетачи <br> <br />
-Пукотина раја (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-Између два воза <br> <br />
-Беспомоћни <br> <br />
-Оптимистички мизантроп <br> <br />
-Нови анђео <br> <br />
-Крајпуташ за троје (Зрењанин 1970) <br> <br />
-Курјаково јутро <br> <br />
-Ујак Матија није умро <br> <br />
-Риђан крилати <br> <br />
-Талијини кентаури (Зрењанин 1985) <br> <br />
-Учооо! <br><br />
-Банаћанска романса <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=File:%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2.jpg&diff=2983File:Милан Туторов.jpg2023-09-11T11:06:24Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2982Милан Туторов2023-09-11T11:05:17Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша ЈовановиЋ" и [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-Ко умије њему – ниједна <br> <br />
-На степеништу <br> <br />
-Подземни шетачи <br> <br />
-Пукотина раја (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-Између два воза <br> <br />
-Беспомоћни <br> <br />
-Оптимистички мизантроп <br> <br />
-Нови анђео <br> <br />
-Крајпуташ за троје (Зрењанин 1970) <br> <br />
-Курјаково јутро <br> <br />
-Ујак Матија није умро <br> <br />
-Риђан крилати <br> <br />
-Талијини кентаури (Зрењанин 1985) <br> <br />
-Учооо! <br><br />
-Банаћанска романса <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2&diff=2981Милан Туторов2023-09-11T10:59:12Z<p>Kikazr: Created page with "'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управни..."</p>
<hr />
<div>'''Милан Туторов''' (Бели Манастир, 1923 - Зрењанин, 2011), књижевник, драмски писац, публициста, управник Народног позоришта "Тоша ЈовановиЋ" и Историјски архив Зрењанин Историјског архива Зрењанин.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милан Туторов се родио 12. марта 1923. године у Белом Манастиру (Хрватска). Похађао је гимназију у Осијеку. По избијању Другог светског рата успео је да побегне од усташког терора у Независној Држави Хрватској и прикључи се партизанском покрету. Био је ратни политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанске бригаде и учествовао је у ослобађању Зрењанина октобра 1944. По завршетку рата радио је у Министарству за науку и културу, при Комитету за уметност и културу Владе ФНРЈ. Дипломирао је на Академији за позориште (данашњи Факултет драмских уметности) у Београду и једно време радио као позоришни редитељ у Зрењанину и Суботици. На челу Историјског архива Зрењанин налазио се од 1955. до 1964. године, да би након тога постао директор зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Богато искуство и знање које је стекао на руководећим положајима у зрењанинским установама културе Туторов је обилато искористио у сопственом плодном књижевном и научном стваралаштву. Написао је петнаест драма, неколико књига са завичајном историјском тематиком и мноштво чланака објављених у разним часописима. Био је члан Друштва књижевника Војводине, а вишеструко је бивао награђен за своја списатељска остварења, између осталог и наградом за најбољу домаћу савремену драму и наградом за животно дело. Преминуо је у Зрењанину 13. новембра 2011. године након дуже болести.<br />
<br />
== Дела ==<br />
<br />
=== Драме === <br />
-Ко умије њему – ниједна <br> <br />
-На степеништу <br> <br />
-Подземни шетачи <br> <br />
-Пукотина раја (Београд 1958; Зрењанин 19712) <br> <br />
-Између два воза <br> <br />
-Беспомоћни <br> <br />
-Оптимистички мизантроп <br> <br />
-Нови анђео <br> <br />
-Крајпуташ за троје (Зрењанин 1970) <br> <br />
-Курјаково јутро <br> <br />
-Ујак Матија није умро <br> <br />
-Риђан крилати <br> <br />
-Талијини кентаури (Зрењанин 1985) <br> <br />
-Учооо! <br><br />
-Банаћанска романса <br> <br />
<br />
=== Проза=== <br />
-Звезде и сватовац (Нови Сад 1990;мемоарска ратна проза) <br><br />
-Мала Рашка, а у Банату (Зрењанин 1991, друго издање 2017)<br> <br />
-Сева муња, биће опет буна (Зрењанин 1995, друго издање 2017) <br> <br />
-Банатска рапсодија. Историка Зрењанина и Баната (Нови Сад 2001) <br></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A3%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B4%D1%80_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3&diff=2973Улица др Славка Жупанског2023-08-30T06:21:18Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Народног фронта.jpg|thumb|450px|Поглед на Улицу Народног фронта]]'''Улица Народног фронта''' је улица у центру Зрењанина. Простире се од [[Трг слободе|Трг слободе]] до [[Обала Соње Маринковић|Обале Соње Маринковић]].<br />
<br />
У овој улици се налазе [[Електротехничка и грађевинска школа "Никола Тесла"]], [[ОШ "Вук Караџић"]], [[Пољопривредна школа]], Центар за социјални рад и Изложбени салон Историјског архива Зрењанин.<br />
<br />
== Ранији називи ==<br />
<br />
Улица је од увођења званичних назива улица више пута мењала име: <br />
<br />
*'''Без назива''' (пре 1879)<br />
*'''Bonnaz utcza''' (1879-1919)<br />
*'''Принца Ђорђа''' (1919-1941)<br />
*'''Prinz Eugen Gasse''' (1941-1944)<br />
*'''Принца Ђорђа''' (1944-1948)<br />
*'''Народног фронта''' (1948-2018)<br />
*'''Улица др Славка Жупанског''' (2018- )<br />
[[File:Бонацова улица.jpg|thumb|right|450px|Разгледница са мотивом Бонацове улице<br>Приватна колекција г. Душана Јуванина]]<br />
<br />
== Занимљивости ==<br />
<br />
*У овој улици налази се фото-атеље [[Иштван Олдал|Иштвана Олдала]], бечкеречког фотографа који је први атеље у граду отворио још 1854. године у [[Милетићева улица|Милетићевој улици]].<br />
*Из Улице Народног фронта улази се у Градску башту, парк настао проширењем Жупанијске палате 1887. године.<br />
*Недалеко од улаза у Градску башту, у ниши на згради [[Градска кућа|Градске куће]], налази се фигура Светог Јована Непомука.<br />
*Улица Народног фронта носила је једно време назив "Бонацова улица" (мађ. Bonnácz utca), по [[Александар Бонац|Александру Бонацу]], чанадском бискупу. Бонац је био главни покровитељ градње Девојачког школског завода "De Notre Damme", популарног "Клостера", који се налази у тој улици. У њему је данас смештена Основна школа "Вук Караџић".<br />
<br />
{{DEFAULTSORT:Народног фронта}}<br />
[[Category:Градске улице]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A3%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B4%D1%80_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3&diff=2972Улица др Славка Жупанског2023-08-30T06:12:10Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Народног фронта.jpg|thumb|450px|Поглед на Улицу Народног фронта]]'''Улица Народног фронта''' је улица у центру Зрењанина. Простире се од [[Трг слободе|Трг слободе]] до [[Обала Соње Маринковић|Обале Соње Маринковић]].<br />
<br />
У овој улици се налазе [[Електротехничка и грађевинска школа "Никола Тесла"]], [[ОШ "Вук Караџић"]], [[Пољопривредна школа]], Центар за социјални рад и Изложбени салон Историјског архива Зрењанин.<br />
<br />
== Ранији називи ==<br />
<br />
Улица је од увођења званичних назива улица више пута мењала име: <br />
<br />
*'''Без назива''' (пре 1879)<br />
*'''Bonnaz utcza''' (1879-1919)<br />
*'''Принца Ђорђа''' (1919-1941)<br />
*'''Prinz Eugen Gasse''' (1941-1944)<br />
*'''Принца Ђорђа''' (1944-1948)<br />
*'''Народног фронта''' (1948-2018)<br />
*'''Улица др Славка Жупанског''' (2018- )<br />
[[File:Бонацова улица.jpg|thumb|right|450px|Разгледница са мотивом Бонацове улице<br>Приватна колекција г. Душана Јуванина]]<br />
<br />
== Занимљивости ==<br />
<br />
*У овој улици налази се фото-атеље [[Иштван Олдал|Иштвана Олдала]], бечкеречког фотографа који је први атеље у граду отворио још 1854. године у [[Милетићева улица|Милетићевој улици]].<br />
*Из Улице Народног фронта улази се у Градску башту, парк настао проширењем Жупанијске палате 1887. године.<br />
*Недалеко од улаза у Градску башту, у ниши на згради [[Градска кућа|Градске куће]], налази се фигура Светог Јована Непомука.<br />
*Улица Народног фронта носила је једно време назив "Бонацова улица" (мађ. Bonnácz utca), по Александру Бонацу, чанадском бискупу. Бонац је био главни покровитељ градње Девојачког школског завода "De Notre Damme", популарног "Клостера", који се налази у тој улици. У њему је данас смештена Основна школа "Вук Караџић".<br />
<br />
{{DEFAULTSORT:Народног фронта}}<br />
[[Category:Градске улице]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A3%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B4%D1%80_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3&diff=2971Улица др Славка Жупанског2023-08-30T06:09:45Z<p>Kikazr: /* Ранији називи */</p>
<hr />
<div>[[File:Народног фронта.jpg|thumb|300px|Поглед на Улицу Народног фронта]]'''Улица Народног фронта''' је улица у центру Зрењанина. Простире се од [[Трг слободе|Трг слободе]] до [[Обала Соње Маринковић|Обале Соње Маринковић]].<br />
<br />
У овој улици се налазе [[Електротехничка и грађевинска школа "Никола Тесла"]], [[ОШ "Вук Караџић"]], [[Пољопривредна школа]], Центар за социјални рад и Изложбени салон Историјског архива Зрењанин.<br />
<br />
== Ранији називи ==<br />
<br />
Улица је од увођења званичних назива улица више пута мењала име: <br />
<br />
*'''Без назива''' (пре 1879)<br />
*'''Bonnaz utcza''' (1879-1919)<br />
*'''Принца Ђорђа''' (1919-1941)<br />
*'''Prinz Eugen Gasse''' (1941-1944)<br />
*'''Принца Ђорђа''' (1944-1948)<br />
*'''Народног фронта''' (1948-до данас)<br />
<br />
File:Бонацова улица.jpg<br />
<br />
== Занимљивости ==<br />
<br />
*У овој улици налази се фото-атеље [[Иштван Олдал|Иштвана Олдала]], бечкеречког фотографа који је први атеље у граду отворио још 1854. године у [[Милетићева улица|Милетићевој улици]].<br />
*Из Улице Народног фронта улази се у Градску башту, парк настао проширењем Жупанијске палате 1887. године.<br />
*Недалеко од улаза у Градску башту, у ниши на згради [[Градска кућа|Градске куће]], налази се фигура Светог Јована Непомука.<br />
*Улица Народног фронта носила је једно време назив "Бонацова улица" (мађ. Bonnácz utca), по Александру Бонацу, чанадском бискупу. Бонац је био главни покровитељ градње Девојачког школског завода "De Notre Damme", популарног "Клостера", који се налази у тој улици. У њему је данас смештена Основна школа "Вук Караџић".<br />
<br />
{{DEFAULTSORT:Народног фронта}}<br />
[[Category:Градске улице]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=File:%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0.jpg&diff=2970File:Бонацова улица.jpg2023-08-30T06:08:48Z<p>Kikazr: Бонацова улица (мађ. Bonnáz utca).
Приватна колекција г. Душана Јуванина</p>
<hr />
<div>== Summary ==<br />
Бонацова улица (мађ. Bonnáz utca).<br />
Приватна колекција г. Душана Јуванина</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2969Дејан Радовановић2023-08-30T06:05:30Z<p>Kikazr: /* Библиографија */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене ''Хронике Зрењанина'' (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали [[Загорка Кончар Берберски]] и [[Радован Радишић]]. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), одржавање пленарне скупштине Друштва музејских радника Војводине у Ечки и формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те пресељење Музеја из [[Јанковићева палата|Јанковићеве палате]] - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на [[Житни трг|Житном тргу]] код [[Бечкеречка ћуприја|Великог моста]], а затим и у зграду Финансијске палате (1964-1966). Две сеобе у периоду 1964–1966. одразиле су се на рад Музеја и (не)испуњавање годишњих планова рада и обављање редовних активности. Они су морали бити прилагођени новонасталој ситуацији у којој није било услова за постављање изложби и примање посетилаца. Уместо тога, музејски колектив се окренуо инвентарисању предмета, научно-истраживачком и теренском раду, евидентирању културних добара и стручном усавршавању. Ипак, у лето 1966, зрењанинска јавност је била упозната са вешћу да је у зрењанинском музеју дошло до озбиљног нарушавања међуљудских и колегијалних односа, да би у надлежним органима локалне самоуправе била донета препорука да се финансирање Музеја обустави, а покренут је и поступак за смену Радовановића. Део колектива оптужио га је да је ''неподесан за сарадњу и неспособан да буде на челу установе, да одржава слабе контакте и консултације са кустосима (недостатак комуникације) што је неминовност у музејском послу, као и контакте са другим установама''<ref>„Шта се збива у зрењанинском музеју. Лице и наличје међуљудских односа”, ''Зрењанин'' 718, год. XV, 9. јул 1966, 7.</ref>.У узбурканој атмосфери којој је допринело и мешање политике у сређивање прилика у Музеју, Радовановић је поднео оставку на место директора почетком 1967. године, оставши да ради у Музеју као кустос Одељења за историју. На челу Музеја наследио га је, привремено, Радован Радишић.<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
1. "Изложба ''Четрдесет година револуционарног рада КПЈ, СКОЈ-а и Синдиката у Средњем Банату'' у Народном музеју у Зрењанину", ''Рад војвођанских музеја'' 8, Нови Сад 1959 (шт. 1961), 263-265 (приказ изложбе). <br><br />
2. "Прогон комуниста у Великом Бечкереку 1929. године", ''Зборник за друштвене науке'' 25, Нови Сад 1960, 125-135.<br><br />
3. "Nagrađivanje prema učinku i uspehu na radu", ''Spona. Časopis Društva muzejskih radnika Vojvodine'' 3, Novi Sad 1963, 19-26.<br><br />
4. "Споменици и спомен-обележја НОБ на подручју Средњег Баната", ''Рад војвођанских музеја'' 18-19, Нови Сад 1969-1970 (шт. 1972), 199-249.<br><br />
5. ''Žarko Zrenjanin. 1902-1942-1972'', Zrenjanin 1972 (изложбени каталог). <br><br />
6. ''Хроника Зрењанина'' (Зрењанин 1974, рукопис).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Народни музеј Зрењанин]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-[[Лазар Николић]] <br><br />
-[[Радован Радишић]] <br><br />
-[[Јелена Јањић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-[[Видак Вуковић]] <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-[[Јелена Гвозденац Мартинов]]<br />
-[[Синиша Оњин]] <br><br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2968Дејан Радовановић2023-08-30T06:04:58Z<p>Kikazr: /* Види још */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене ''Хронике Зрењанина'' (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали [[Загорка Кончар Берберски]] и [[Радован Радишић]]. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), одржавање пленарне скупштине Друштва музејских радника Војводине у Ечки и формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те пресељење Музеја из [[Јанковићева палата|Јанковићеве палате]] - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на [[Житни трг|Житном тргу]] код [[Бечкеречка ћуприја|Великог моста]], а затим и у зграду Финансијске палате (1964-1966). Две сеобе у периоду 1964–1966. одразиле су се на рад Музеја и (не)испуњавање годишњих планова рада и обављање редовних активности. Они су морали бити прилагођени новонасталој ситуацији у којој није било услова за постављање изложби и примање посетилаца. Уместо тога, музејски колектив се окренуо инвентарисању предмета, научно-истраживачком и теренском раду, евидентирању културних добара и стручном усавршавању. Ипак, у лето 1966, зрењанинска јавност је била упозната са вешћу да је у зрењанинском музеју дошло до озбиљног нарушавања међуљудских и колегијалних односа, да би у надлежним органима локалне самоуправе била донета препорука да се финансирање Музеја обустави, а покренут је и поступак за смену Радовановића. Део колектива оптужио га је да је ''неподесан за сарадњу и неспособан да буде на челу установе, да одржава слабе контакте и консултације са кустосима (недостатак комуникације) што је неминовност у музејском послу, као и контакте са другим установама''<ref>„Шта се збива у зрењанинском музеју. Лице и наличје међуљудских односа”, ''Зрењанин'' 718, год. XV, 9. јул 1966, 7.</ref>.У узбурканој атмосфери којој је допринело и мешање политике у сређивање прилика у Музеју, Радовановић је поднео оставку на место директора почетком 1967. године, оставши да ради у Музеју као кустос Одељења за историју. На челу Музеја наследио га је, привремено, Радован Радишић.<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
1. "Изложба ''Четрдесет година револуционарног рада КПЈ, СКОЈ-а и Синдиката у Средњем Банату'' у Народном музеју у Зрењанину", ''Рад војвођанских музеја'' 8, Нови Сад 1959 (шт. 1961), 263-265 (приказ изложбе). <br><br />
2. "Прогон комуниста у Великом Бечкереку 1929. године", ''Зборник за друштвене науке'' 25, Нови Сад 1960, 125-135.<br><br />
3. "Nagrađivanje prema učinku i uspehu na radu", ''Spona. Časopis Društva muzejskih radnika Vojvodine'' 3, Novi Sad 1963, 19-26.<br><br />
4. "Споменици и спомен-обележја НОБ на подручју Средњег Баната", ''Рад војвођанских музеја'' 18-19, Нови Сад 1969-1970 (шт. 1972), 199-249.<br><br />
5. ''Žarko Zrenjanin. 1902-1942-1972'', Zrenjanin 1972. <br><br />
6. ''Хроника Зрењанина'' (Зрењанин 1974, рукопис).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Народни музеј Зрењанин]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-[[Лазар Николић]] <br><br />
-[[Радован Радишић]] <br><br />
-[[Јелена Јањић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-[[Видак Вуковић]] <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-[[Јелена Гвозденац Мартинов]]<br />
-[[Синиша Оњин]] <br><br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2967Дејан Радовановић2023-08-30T06:03:21Z<p>Kikazr: /* Библиографија */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене ''Хронике Зрењанина'' (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали [[Загорка Кончар Берберски]] и [[Радован Радишић]]. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), одржавање пленарне скупштине Друштва музејских радника Војводине у Ечки и формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те пресељење Музеја из [[Јанковићева палата|Јанковићеве палате]] - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на [[Житни трг|Житном тргу]] код [[Бечкеречка ћуприја|Великог моста]], а затим и у зграду Финансијске палате (1964-1966). Две сеобе у периоду 1964–1966. одразиле су се на рад Музеја и (не)испуњавање годишњих планова рада и обављање редовних активности. Они су морали бити прилагођени новонасталој ситуацији у којој није било услова за постављање изложби и примање посетилаца. Уместо тога, музејски колектив се окренуо инвентарисању предмета, научно-истраживачком и теренском раду, евидентирању културних добара и стручном усавршавању. Ипак, у лето 1966, зрењанинска јавност је била упозната са вешћу да је у зрењанинском музеју дошло до озбиљног нарушавања међуљудских и колегијалних односа, да би у надлежним органима локалне самоуправе била донета препорука да се финансирање Музеја обустави, а покренут је и поступак за смену Радовановића. Део колектива оптужио га је да је ''неподесан за сарадњу и неспособан да буде на челу установе, да одржава слабе контакте и консултације са кустосима (недостатак комуникације) што је неминовност у музејском послу, као и контакте са другим установама''<ref>„Шта се збива у зрењанинском музеју. Лице и наличје међуљудских односа”, ''Зрењанин'' 718, год. XV, 9. јул 1966, 7.</ref>.У узбурканој атмосфери којој је допринело и мешање политике у сређивање прилика у Музеју, Радовановић је поднео оставку на место директора почетком 1967. године, оставши да ради у Музеју као кустос Одељења за историју. На челу Музеја наследио га је, привремено, Радован Радишић.<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
1. "Изложба ''Четрдесет година револуционарног рада КПЈ, СКОЈ-а и Синдиката у Средњем Банату'' у Народном музеју у Зрењанину", ''Рад војвођанских музеја'' 8, Нови Сад 1959 (шт. 1961), 263-265 (приказ изложбе). <br><br />
2. "Прогон комуниста у Великом Бечкереку 1929. године", ''Зборник за друштвене науке'' 25, Нови Сад 1960, 125-135.<br><br />
3. "Nagrađivanje prema učinku i uspehu na radu", ''Spona. Časopis Društva muzejskih radnika Vojvodine'' 3, Novi Sad 1963, 19-26.<br><br />
4. "Споменици и спомен-обележја НОБ на подручју Средњег Баната", ''Рад војвођанских музеја'' 18-19, Нови Сад 1969-1970 (шт. 1972), 199-249.<br><br />
5. ''Žarko Zrenjanin. 1902-1942-1972'', Zrenjanin 1972. <br><br />
6. ''Хроника Зрењанина'' (Зрењанин 1974, рукопис).<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2966Дејан Радовановић2023-08-30T05:58:14Z<p>Kikazr: /* Управник Народног музеја Зрењанин */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене ''Хронике Зрењанина'' (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали [[Загорка Кончар Берберски]] и [[Радован Радишић]]. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), одржавање пленарне скупштине Друштва музејских радника Војводине у Ечки и формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те пресељење Музеја из [[Јанковићева палата|Јанковићеве палате]] - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на [[Житни трг|Житном тргу]] код [[Бечкеречка ћуприја|Великог моста]], а затим и у зграду Финансијске палате (1964-1966). Две сеобе у периоду 1964–1966. одразиле су се на рад Музеја и (не)испуњавање годишњих планова рада и обављање редовних активности. Они су морали бити прилагођени новонасталој ситуацији у којој није било услова за постављање изложби и примање посетилаца. Уместо тога, музејски колектив се окренуо инвентарисању предмета, научно-истраживачком и теренском раду, евидентирању културних добара и стручном усавршавању. Ипак, у лето 1966, зрењанинска јавност је била упозната са вешћу да је у зрењанинском музеју дошло до озбиљног нарушавања међуљудских и колегијалних односа, да би у надлежним органима локалне самоуправе била донета препорука да се финансирање Музеја обустави, а покренут је и поступак за смену Радовановића. Део колектива оптужио га је да је ''неподесан за сарадњу и неспособан да буде на челу установе, да одржава слабе контакте и консултације са кустосима (недостатак комуникације) што је неминовност у музејском послу, као и контакте са другим установама''<ref>„Шта се збива у зрењанинском музеју. Лице и наличје међуљудских односа”, ''Зрењанин'' 718, год. XV, 9. јул 1966, 7.</ref>.У узбурканој атмосфери којој је допринело и мешање политике у сређивање прилика у Музеју, Радовановић је поднео оставку на место директора почетком 1967. године, оставши да ради у Музеју као кустос Одељења за историју. На челу Музеја наследио га је, привремено, Радован Радишић.<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2965Дејан Радовановић2023-08-30T05:51:13Z<p>Kikazr: /* Биографија */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене ''Хронике Зрењанина'' (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали [[Загорка Кончар Берберски]] и [[Радован Радишић]]. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), одржавање пленарне скупштине Друштва музејских радника Војводине у Ечки и формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те пресељење Музеја из [[Јанковићева палата|Јанковићеве палате]] - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на [[Житни трг|Житном тргу]] код [[Бечкеречка ћуприја|Великог моста]], а затим и у зграду Финансијске палате.<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2964Дејан Радовановић2023-08-30T05:46:23Z<p>Kikazr: /* Управник Народног музеја Зрењанин */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали Загорка Кончар Берберски и Радован Радишић. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа Вукице Поповић (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те њено пресељење из Јанковићеве палате - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на Житном тргу код Великог моста, а затим и у зграду Финансијске палате.<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2963Дејан Радовановић2023-08-30T05:41:25Z<p>Kikazr: /* Биографија */</p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
=== Управник Народног музеја Зрењанин ===<br />
<br />
=== Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972) ===<br />
<br />
Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју [[Жарко Зрењанин|Жарку Зрењанину Учи]], епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити ''више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара''. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савеза Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD&diff=2962Радио Зрењанин2023-08-30T05:27:24Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>'''Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно уређивање!'''<br />
<br />
<b>Радио Зрењанин</b> је назив градске и регионалне радио станице у Зрењанину која је постојала у периоду од 1979. до 2015. године. Емитовала је програм на фреквенцији 103,6 MHz. Просторије су јој се налазиле на деветом спрату [[Водоторањ|Водоторња]] и у [[Културни центар Зрењанин|Културном центру Зрењанин]]. Престала је са радом 2015. године након што је донет закон према ком су локалне установе изгубиле право да буду оснивачи медијских кућа. Деловала је у оквиру Новинског и радио-дифузног јавног предузећа (скр. НИРДЈП) "Зрењанин", у оквиру ког је деловао и лист "Зрењанин".<br />
<br />
== Историјат ==<br />
<br />
Идеје о покретању локалне радио-станице биле су присутне у Зрењанину још од педесетих година 20. века. Међутим, Радио-Зрењанин је почео да емитује програм 1. фебруара 1978. године тачно у 15 часова, у трајању од два сата, на фреквенцији 88,4 МHz. Седиште Радија налазило се на деветом спрату Водоторња. Први уредник радија био је Завиша Стојковић, први водитељ Милош Веселинов, а први тонски реализатор Драгослава Ивковић<ref>"Радио Зрењанин непрекидно слушамо 24 године. Увек у центру збивања", ''Зрењанин'' 2540, 31. јануар 2003, 4.</ref>.. Прва емитована песма била је "Четир' коња дебела", а након ње - песма "Рачунајте на нас" Ђорђа Балашевића <ref>"Радио Зрењанин непрекидно слушамо 24 године. Увек у центру збивања", ''Зрењанин'' 2540, 31. јануар 2003, 4.</ref>. Први гост Радио Зрењанина био је тадашњи председник општине Зрењанин [[Мирољуб Гећин]].<br />
<br />
У мају 2002. године, просторије Радија измештене су у Културни центар Зрењанин, где ће остати до гашења радника.<br />
<br />
== Престанак рада ==<br />
<br />
== Емисије ==<br />
<br />
Својим слушаоцима Радио Зрењанин је нудио разноврсну програмску шему: од емисија за децу (Радио-вртић, Радио-Медењак) и тинејџере (Адреналин), преко верских емисија (Јеванђељски бисери) и музичко-забавног програма ("Барутана") до информативног програма посвећеног комуналним темама. Преко таласа Радио Зрењанина емитовани су и преноси седница градске скупштине.<br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%22%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%84%D0%B0_%D0%93%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%22&diff=2961"Портрет великог жупана Јожефа Гиција"2023-08-29T21:17:36Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:"Портрет великог жупана Јожефа Гиција".jpg|thumb|right|400px|Константин Даниел, Портрет великог жупана Јожефа Гиција (Народни музеј Зрењанин)]]'''"Портрет великог жупана Јожефа Гиција"''' је слика димензија 113 х 84 cm, коју је између 1820. и 1835. године насликао [[Константин Даниел]]. На њој је приказан [[Торонталска жупанија|торонталски]] велики жупан [[Јожеф Гици]] (мађ. Ghyczy József), са племићким предикатом "од Ашакурта" ("Assakürthy", данашњи Нове Сади (Nové Sady) у Словачкој, у Њитранском крају). Портрет се налази у сталној поставци [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]] и једини је од портрета некадашњих торонталских великих жупана из периода 1779-1849. који је након Првог светског рата остао у Великом Бечкереку (остали су сви пренети у Мађарску и данас се налазе у музеју "Јожеф Атила" у Макоу). <br />
<br />
== Настанак и опис ==<br />
<br />
Аутор портрета Константин Даниел доселио се у Велики Бечкерек 1827. године, управо у време док је Гици обављао дужност торонталског великог жупана (1820-1835). Слика је, према датирању Стојана Трумића, настала 1831. године<ref>Павле Васић, Дејан Медаковић, Вукосава Поповић, ''Константин Данил'', Зрењанин 1961, 93.</ref>. <br />
<br />
Даниел је великог жупана приказао у стојећем положају, одевеног у црно, са левом руком положеном на опасани мач, док у десној држи некакав документ. Гици се суочава са посматрачем благо окренут од радног стола, на ком се налазе четири књиге, уредно сложена хрпа папира и Христово распеће; тиме се сугеришу његове особине: образованост, посвећеност послу, савесност и побожност. У позадини се види црвени застор. <br />
<br />
== Провенијенција ==<br />
<br />
"Портрет великог жупана Јожефа Гиција" био је до Првог светског рата изложен у [[Грађанска касина|Грађанској касини]], да би 1919. године прешла у власништво града Великог Бечкерека<ref>Павле Васић, Дејан Медаковић, Вукосава Поповић, ''Константин Данил'', Зрењанин 1961, 93.</ref>. Град Петровград је слику двадесет година касније поклонио свом музеју<ref>Павле Васић, Дејан Медаковић, Вукосава Поповић, ''Константин Данил'', Зрењанин 1961, 93.</ref>.<br />
<br />
== Инвентарни број ==<br />
<br />
Инвентарни број слике је 690.<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
*[[Константин Даниел]]<br />
*[[Торонталска жупанија]]<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category: Уметност]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%27%27%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%27%27&diff=2960''Повесница Торонталске жупаније''2023-08-29T21:16:30Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>'''''Повесница Торонталске жупаније''''' (мађ. ''Torontál vármegye hajdana'') је назив књиге главног архивара [[Торонталска жупанија|Торонталске жупаније]] [[Агоштон Барањ|Агоштона Барања]] штампане 1845. године у Будиму. Реч је о првом покушају да се документује прошлост Торонталске жупаније, који је касније послужио као основа за многе друге историографске радове посвећене историји Баната.<br />
<br />
== Садржај по поглављима ==<br />
<br />
''Повесница'' је писана китњастим стилом и подељена је на два дела: први обухвата укупно 23 поглавља која се баве историјом, географијом, демографијом, друштвеним приликама итд, а други историјску грађу и изворе који су коришћени за потребе главног излагања. <br />
<br />
Првих пет поглавља приказују прошлост Торонталске жупаније од античког доба до 1779. године и инкорпорације царског Баната у угарски жупанијски систем. Она редом обухватају следећа раздобља:<br />
<br />
1. Од времена Дачана до времена Арпада;<br><br />
2. Од времена Арпада до 1300. године (династичке смене у средњовековној Угарској);<br><br />
3. Од 1300. године до Јаноша Запоље; <br><br />
4. Од времена Запоље до Пожаревачког мира (1718);<br><br />
5. Од Пожаревачког мира до укидања Тамишког Баната (1779).<br><br />
<br />
У шестом поглављу (''Torontál vármegye nevezete'') опширно је размотрена етимологија имена Жупаније, мада порекло назива „Торонтал“ није до краја разјашњено.<br />
<br />
Преосталих седамнаест поглавља баве се различитим друштвеним, географским, етнографским и културним аспектима Торонталске жупаније у периоду од прве половине XIV до друге половине XVIII века, тј. од периода њеног првог помена до периода њене обнове. То су следеће главе:<br />
<br />
1. ''Старе границе'' (''Régi határai'')<br><br />
2. ''Срезови и чиновништво'' (''Járásai tisztkara'') <br><br />
3. ''Жупанијске скупштине и печат'' (''A’ vármegye gyülései ’s pecsétje'') <br><br />
4. ''Градови и насеља'' (''Városai, helységei'')<br><br />
5. ''Тврђаве'' (''Várai'')<br><br />
6. ''Насеља која су раније била у другим жупанијама'' (''Még néhány hajdan külvármegyei helyek'') <br><br />
7. ''Порези'' (''Adózásai'')<br><br />
8. ''Војска'' (''Honvédelem'')<br><br />
9. ''Новчане прилике'' (''Pénzviszonyok'')<br><br />
10. ''Папски порез'' (''Pápai adó'')<br><br />
11. ''Вероисповести'' (''Vallás'')<br><br />
12. ''Староседеоци'' (''Régi lakosok'')<br><br />
13. ''Челни људи и властела'' (''Főnökök, birtokosok ‘s a’t'')<br><br />
14. ''Опатије и манастири'' (''Apátságok ‘s monostorok'')<br><br />
15. ''Земаљски сабор и народни посланици'' (''Országgyülés ‘s követek'')<br><br />
16. ''Марљивост и начин живота'' (''Szorgalom, életmód'')<br><br />
17. ''Књижевност'' (''Írodalom'')<br><br />
<br />
У другом делу књиге приложено је укупно 36 различитих повеља или кратких извода из повеља, у којима се спомиње Торонталска жупанија или насеља која су са њом у вези. Аутор је у њих имао увид захваљујући сарадницима из архива у Будимпешти, Темишвару, Печују и другим местима.<br />
<br />
== Списак претплатника ==<br />
<br />
Барањев историјат наишао је на велики одјек и интересовање, не само у Торонталској, већ и у суседним жупанијама (Бачкој, Чонградској, Тамишкој, па чак и Пештанској). О томе сведочи списак од близу 400 претплатника – појединаца и разних звања – који је дат на самом крају књиге. <br />
<br />
== Ново издање == <br />
<br />
У Будимпешти се 2012. године појавило репринт-издање Барањеве ''Повеснице''. Издавач је била издавачка кућа "Históriaantik könyvkiadó".</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BE%D1%9A%D0%B8&diff=2959Ласло Карачоњи2023-08-29T21:04:55Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Ласло Карачоњи од Беодре.jpeg|thumb|right|250px|Ласло Карачоњи од Беодре]]'''Ласло Карачоњи од Беодре''' (мађ. Beodrai Karátsonyi Lászlo, Ladislaus Karatsonyi de Beodra) је био мађарски племић и велики жупан Торонталске жупаније у три наврата (1848, 1861. и 1865-1869).<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
=== Рани живот и каријера до Револуције 1848. === <br />
Ласло Карачоњи се родио 23. априла 1806. године у Темишвару, као син Адеодата (Богдана) Карачоњија и његове супруге Јакобине (рођ. Цирер). Био је најстарији од деветоро деце колико их је укупно потекло из брака његових родитеља: имао је тројицу браће - Антала (рођ. 1807), Иштвана и Криштофа, и пет сестара - Вилму, Марију, Леополдину, Ребеку и Јакобину.<br />
<br />
Из периода Карачоњијеве младости нема пуно података. Сасвим је извесно да је растао под утиском Наполеонових ратова и националних напредних покрета који су се јавили у Европи након 1815. године и Бечког конгреса. Студирао је права у Пожуну (Братислави), која је завршио 1825. године, у време када се састао први реформски угарски Сабор. Наредне године, Карачоњи је ступио у чиновничку службу Торонталске жупаније и почео да гради каријеру у јавној управи која је непрекидно ишла узлазном путањом: од 1826. до 1831. је био почасни заменик жупанијског бележника, након тога је био најпре почасни, а затим и стварни начелник Турскокањишког среза (1828 - 1831), да би затим био именован за другог торонталског поджупана, и ту ће дужност обављати до 1835. године. Ово је већ било осетно напредовање у жупанијској хијерархији, будући да је поджупан био главни носилац извршне власти. <br />
<br />
Тридесетих и четрдесетих година 19. века, Карачоњи је настојао да прене из учмалости и летаргије политички и јавни живот Торонталске жупаније. За време док је обављао дужност поджупана, забележено је да је жупанијско седиште Велики Бечкерек доживело процват, да је дошло до примерног функционисања управе и судских органа, те да је културни живот приметно узнапредовао. У банатској завичајној историографији су препознате Карачоњијеве заслуге за развој позоришне уметности, кроз оснивање и председавање Друштвом за помоћ мађарског позоришта (1846). Осим тога, у ово време је у Великом Бечкереку отворена и прва грађанска читаоница - Касина (1837), прва књижара (1843) и гимназија (1846), а забележено је и деловање неколицине истакнутих књижевника (Агоштон Барањ, Евстатије Ета Михајловић) и ликовних уметника (Константин Даниел) у граду и околини. Иницирао је и оснивање Друштва пријатеља Касине, Пензионог завода жупанијских чиновника, финансијских службеника и бележника, Удружења домобрана (хонведа), Торонталске штедионице итд. <br />
<br />
=== Револуција 1848/49. године ===<br />
<br />
=== Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861) ===<br />
<br />
Након слома Револуције, Карачоњи и чланови његове породице су се налазили под будном присмотром нових власти. У дворцу Карачоњијевих је у пролеће 1852. извршен полицијски претрес, због сумње да се у њему скривао један од вођа Револуције<ref>Филип Крчмар, ''Ласло Карачоњи и његово доба'', Ново Милошево 2019, 62</ref>. <br />
<br />
=== Повратак на положај торонталског великог жупана (1861) ===<br />
<br />
Већ првих дана 1861. године, непосредно након реинкорпорације Баната у Угарску, учињени су први конкретни кораци ка обнављању Торонталске жупаније. Карачоњи, који је ту дужност обављао и 1848. године, именован је поново на тај положај 5. јануара 1861. године <ref>"Miscellen", ''Gr.-Becskereker Wochenblatt'' Nr. 2, 12. Jänner 1861, S. 6-7.</ref>. Одмах по обнародовању вести о његовом именовању, „каштиљ“ Карачоњијевих у Беодри постао је одредиште бројних депутација упућених на подворење новом-старом великом жупану<ref>„Lokales”, ''Gr.-Becskereker Wochenblatt'' 2, 12. Jänner 1861, S. 2</ref><br />
Јануар 1861. Карачоњи је провео у припремама за сеобу у Велики Бечкерек, где су истовремено текле опсежне припреме за његов дочек и преузимање дужности. О њиховом обиму и расположењу које је тим поводом захватило житеље жупанијског седишта сведоче опширни новински извештаји Gr.-Becskereker Wochenblatt-a . Бројне депутације, кочије локалних угледника и бандерије дочекивале су 3. фебруара великог жупана на градској капији према Меленцима; Карачоњи је са својом свитом продефиловао великобечкеречким улицама, прошавши на путу до Жупанијске палате кроз огромни славолук постављен на главном градском тргу. Осим бакљаде која му је приређена исте вечери, наредних дана у његову част одржани су свечани бал у организацији локалне омладине, концерт виолинског виртуоза Едварда Ремењија, бројне здравице и поздравни говори и сл., а професор великобечкеречке гимназије Леринц Хелцл чак је компоновао "Торонталски чардаш у знак сећања на 3. фебруар 1861", који је посветио супрузи великог жупана . Сасвим извесно, именовање за торонталског великог жупана било је повод настанка Карачоњијевог портрета, који је израдио један од најпопуларнијих мађарских сликара оног времена Миклош Барабаш . У пригодном говору одржаном приликом свечаног дочека, Карачоњи је назван уставним господаром Жупаније, гласником и чуваром слободе. Преузимајући по други пут дужност торонталског великог жупана и изражавајући истовремено оптимизам у погледу будућег уставног и парламентарног уређења Угарске, он се заклео на верност мађарском Уставу прокламованом 1848. године: ''Ја, Ласло Карачоњи, заклињем се да никада нећу погазити вољени устав Отаџбине''.<br />
<br />
Међутим, политичка ситуација у земљи се убрзо закомпликовала и слободе загарантоване Октобарском дипломом биле су повучене и практично поништене тзв. Фебруарским патентом, односно Царским уставом из 1861. Ове и овакве мере изазвале су велико незадовољство Мађара, који су протестовали због ограничења уставних права. Да би на њих извршио притисак, цар Фрања Јосиф је дозволио одржавање Благовештенског сабора 2. априла 1861. у Сремским Карловцима. <br />
<br />
За Мађаре је Фебруарски патент значио корак уназад у односу на Октобарску диплому. Њихов отпор централистичким тежњама Беча огледао се у демонстрацијама, одбијању жупанијских власти да плаћају порез (који је отуда морао бити прикупљан брахијално, тј. силом, уз помоћ војске ), одбијању водећих личности мађарске опозиције да уђу у владу итд. Мађарска емиграција је наставила да ради на разбијању Монархије. Огромна већина Мађара сматрала је незаконитим све што се дешавало у Угарској после 1848. године.<br />
<br />
Незадовољан оваквим развојем догађаја и ограничењем уставних права, а следећи и пружајући типичан пример пасивног отпора Мађара према Шмерлинговом режиму, Ласло Карачоњи је на сопствени захтев разрешен дужности великог жупана у новембру 1861. године, свега осам месеци након што је обновљено жупанијско уређење <ref> „Miscellen”, ''Gr.-Becskereker Wochenblatt'' Nr. 48, 30. November 1861, S. 6</ref>.<br />
<br />
=== Принудна управа у Угарској (1861-1865) ===<br />
<br />
Након подношења оставке на положај торонталског великог жупана, Карачоњи се повукао из јавног живота. У ретке податке о његовом деловању из овог периода спадају два занимљива писма која се чувају у Националном архиву у Темишвару, у оквиру фонда Жигмонда Ормоша, некадашњег тамишког великог жупана. У првом, недатираном, Карачоњи се обраћа Ормошу кратком молбом да му овај пошаље у Беодру сликара Елека Самошија . Аутор другог писма је сам Самоши, који јавља Жигмонду Ормошу да је 3. октобра 1862. отишао у Карачоњијев дворац у Беодри, где је насликао око 16 породичних портрета (неке од њих чак двапут) и рестаурирао 23 историјске композиције које је урадио други уметник – Балинт Киш; Самоши је даље навео да се Карачоњи у том тренутку налазио на путу за Париз, али да је по повратку био задовољан одрађеним послом. Трећег децембра исте године, завршивши поверени му задатак, Самоши је прешао у други беодрански дворац, који је припадао Ласловом рођаку Гвиду. Ови подаци откривају да се Карачоњи по одступању са функције одласком у иностранство дистанцирао из Жупаније и из јавног живота,слично као што је то чинио и у периоду Баховог апсолутизма. У овом периоду забележена су и два смртна случаја у Карачоњијевој породици – најпре је средином марта 1864. у Будимпешти преминуо његов зет Микша Хертеленди<ref>„Miscellen“, ''Gr.-Becskereker Wochenblatt'' Nr. 12, 19. März 1864, S. 6.</ref> , а у септембру његова супруга, Францишка Карачоњи, рођ. Киш од Итебеја<ref>„Miscellen”, ''Gr.-Becskereker Wochenblatt'' Nr. 31, 30. Juli 1864, S. 5.</ref>.<br />
<br />
=== Трећи пут као велики жупан (1865-1869) ===<br />
<br />
=== Смрт и сахрана ===<br />
<br />
== Породица == <br />
<br />
Ласло Карачоњи је био ожењен Францишком Киш, ћерком некадашњег торонталског поджупана, из угледне племићке породице у Торонталској жупанији јерменског порекла. Са њом је имао два сина - Ференца (рођ. 1836) и Ласла (1837), обојица рођени у Темишвару. <br />
<br />
== Наслеђе ==<br />
<br />
Карачоњи је крајем тридесетих и четрдесетих година на породичном поседу у Беодри (данашње Ново Милошево) подигао неколико значајних архитектонских објеката, који данас спадају у споменике културе и/или поседују изузетну културно-историјску вредност. Априла 1838, Карачоњи је заједно са братом Лајошем започео градњу нове, двобродне католичке цркве у Беодри, посвећене Светој Марији Магдалени. Након завршетка 1842, црква постаје породична гробница, са криптом у којој су смештени гробови двадесетак чланова породице. Паралелно са тим, од 1840. до 1846. трајала је изградња Карачоњијевог дворца, у стилу позног класицизма, по замислима архитекте Јожефа Пана из Будимпеште. <br />
<br />
== Литература о Ласлу Карачоњију ==<br />
<br />
-Крчмар, Филип. ''Ласло Карачоњи и његово доба. Торонталска биографија у светлу новинских натписа (1854-1869)''. Ново Милошево 2019.<br><br />
-Којичић, Бојан - Драгана Шијак, Игор Ковач, "Дворац Ласла Карачоњија у Новом Милошеву", у: Драган Раушки (ур.), ''Прилози за монографију Новог Милошева'', св. 7, Ново Милошево 2016.<br><br />
-Којичић, Бојан. Грб фамилије Карачоњи од Беодре", у: Драган Раушки (ур.), ''Прилози за монографију Новог Милошева'', св. 5, Ново Милошево 2014, 7-26.<br><br />
-Borovszky, Samu. ''Torontál vármegye''. Budapest 1912.<br />
<br />
== Референце ==<br />
<br />
<references/><br />
<br />
[[Category: Торонталски велики жупани]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%84_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B8&diff=2958Јожеф Хертеленди2023-08-29T21:04:13Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Јожеф Хертеленди.jpg|thumb|right|275px|right|Јожеф Хертеленди]]'''Јожеф Хертеленди''' (мађ. Hertelendy József; Бочар, 1833 - Марила, 1891), торонталски велики жупан.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Хертеленди се родио 1833. године у Бочару, на властелинству које је тридесет година раније купио његов деда, [[Јожеф Хертеленди Старији|Јожеф Хертеленди Старији]]. Био је син Кароља Хертелендија и његове супруге. Студирао права у Будимпешти и припремао се за каријеру у државној служби. Након тога је студирао економију у Мађаровару и на Високој пољопривредној школи у Хохенхајму. Изабран је 1861. за среског начелника у Кикинди, али је због свог противљења и отпора привременој влади дао оставку и повукао се са положаја. У политички живот се вратио 1867. године, када је изабран за начелника комлушког среза. Био је један од иницијатора и оснивача мађарског новинског листа [["Торонтал"]] 1871, када је постао и председник Краљевског судбеног стола у Кикинди. Именован је 1874. за торонталског великог жупана и на том положају активно је радио на ублажавању последица великих поплава које су седамдесетих година погодиле ову област (1876/77. и велика поплава Тисе 1879), као и на мађаризацији Торонталске жупаније – укинуо је Великокикиндски привилеговани дистрикт (1876) и организовао је колонизацију тзв. Чанго-Мађара у развојачену Банатску војну границу (1883). Помогао је оснивање културно-просветних удружења и завода који су за циљ имали ширење мађарског језика и културе, али је активно радио и на привредном уздизању овог подручја. За његове управе пуштена је у саобраћај пруга Кикинда-Бечкерек (1883), основани су [[Торонталско привредно удружење]] (1885) и [[Торонталско удружење домаће радиности]] (1885) итд. Хертеленди је био и краљевски комесар града Вршца (1878–1882), преседавајући Горњеторонталске водне задруге и носилац Ордена Круне св. Стефана. У време обележавања стогодишњице присаједињења Баната Угарској (1879), у свечаној сали градске куће Великог Бечкерека откривен је његов портрет (рад сликара Беле Палика), а торонталски архивар и песник [[Густав Лаука]] спевао му је пригодну оду. Хертеленди је умро 1891. године у бањи Марила (данашња Румунија), где се налазио на лечењу.<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Торонталска жупанија]]<br><br />
-[[Ласло Карачоњи]]<br><br />
-[[Мориц Ронаи]]<br><br />
-[[Јене Ронаи]]<br><br />
-[[Миклош Бетлен]]<br><br />
-[[Лајош Делиманић]]<br><br />
-[[Бела Ботка]]<br><br />
-[[Ђерђ Штојер]]<br><br />
<br />
== Извори ==<br />
<br />
-Филип Крчмар, <i>Торонталска жупанија и њено наслеђе</i>, Зрењанин 2015.<br><br />
-Borovszky Samu, <i>Torontál vármegye</i>, Budapest 1912.<br><br />
-Ferenc Nemet, <i>Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918</i>, Zrenjanin 2007.<br><br />
<br />
== Референце == <br />
<references/><br />
<br />
[[Category: Торонталски велики жупани]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2957Дејан Радовановић2023-08-29T21:03:06Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин<br> Претходник: [[Радован Радишић]] <br>Наследник: [[Јелена Јањић]]]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2956Дејан Радовановић2023-08-29T20:58:35Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/><br />
<br />
[[Category:Знаменити житељи]]<br />
[[Category: Директори Народног музеја Зрењанин]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2955Дејан Радовановић2023-08-29T20:55:15Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у [[Историјски архив Зрењанин|Историјском архиву Зрењанин]]. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD&diff=2954Народни музеј Зрењанин2023-08-29T20:54:05Z<p>Kikazr: /* Списак управника Музеја од Другог светског рата до данас */</p>
<hr />
<div>[[File:Finansijska palata i Mali most oko 1910. godine.jpg|thumb|c|right|250px|Здање некадашње Финансијске палате, данас седиште Народног музеја Зрењанин око 1910. године. У првом плану се налази Мали мост са зградом градског забавишта. Издање Липота Манголда. Извор: Историјски архив Зрењанин]]'''Напомена:''' '''''<u>Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање</u>'''''.<br />
<br />
<br />
'''Народни музеј Зрењанин''' је музејска установа завичајног типа комплексног карактера која својим радом покрива подручје града [[Зрењанина]] и [[Средњег Баната]]. Основан је одлуком Муниципалног одбора [[Торонталска жупанија|Торонталске жупаније]] 1911. године. У почетку је носио назив "Музеј Торонталске жупаније", да би у међуратном периоду била извршена његова трансформација у градски музеј Великог Бечкерека. Године 2006. добио је награду "Михаило Валтровић" као најбољи музеј у Републици Србији<ref>Вест о додели награде на интернет-презентацији Музејског друштва Србије (приступљено 31. октобра 2013, у 6:14 часова)|[http://mdsrbija.org/index.php?option=com_content&view=article&id=51]</ref>. Данас има преко 33 000 музејских предмета, пет стручних одељења и преко педесет запослених. Налази се у Зрењанину, у [[Суботићева улица|Суботићевој улици]] бр. 1. Директор музеја је [[Синиша Оњин]].<br />
<br />
<br />
== Историја ==<br />
===Оснивање музеја. Рад до 1918. године===<br />
<br />
Почетком ХХ века, Културно удружење Торонталске жупаније и група интелектуалаца Великог Бечкерека дали су подстицај за оснивање Музеја Торонталске жупаније. На скупштини Културног удружења Торонталске жупаније одржаној 3. фебруара 1903. године, донета је одлука о раду на оснивању жупанијског музеја и формирана Комисија чији је главни задатак био да ову идеју спроведе у дело. У њен састав ушли су: [[велики жупан]] [[Торонталске жупаније]] [[Лајош Делиманић]] (као председник Комисије), [[др Лајош Брајер]] (публициста и новинар), [[Јожеф Балаши]] (директор великобечкеречке гимназије), [[Ференц Сабо]] (школски инспектор), [[др Ференц Шташик]] (јавни бележник), [[Лајош Књашко]] (директор Трговачке академије), [[Антал Штрајтман]], [[Нандор Јесенски]] и [[Јожеф Салаи]]<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968, 201.</ref>. Током 1903. и наредне, 1904. године, Културно удружење Торонталске жупаније радило је на прикупљању експоната и проналажењу адекватног простора за смештај музеалија, у сарадњи са грађанством, властима Торонталске жупаније, али и централним државним властима у Будимпешти<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. Прикупљен је велики број експоната који су привремено били смештени у четири просторије у Мерсијевој улици (данашња улица Стевице Јовановића)<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. Муниципални одбор Торонталске жупаније донео је на седници одржаној 15. маја 1911. године званичну одлуку о оснивању Музеја и прикупљању новчаних средстава за ту сврху<ref>Borovszky Samu, ''Torontál vármegye'', Budapest 1911, 513.</ref>. Прикупљене музеалије првобитно су биле смештене у једној жупанијској згради у Мерсијевој улици (данашња улица Стевице Јовановића)<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>, да би касније биле пребачене у четири просторије Жупанијске палате<ref>Todor Malbaški (ur.), ''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 409.</ref>. Музеј је радио и за време рата, али последње две ратне године (1917-1918) његовог рада су слабо документоване. <br />
<br />
===Међуратни период===<br />
<br />
Развој музејске установе у Великом Бечкереку/Петровграду током међуратног периода (1918-1941) био је обележен сталним недостатком материјалних средстава и вишеструким сеобама музејске збирке са једног на друго место, до те мере да је данас тешко утврдити где се све она налазила. Услед ових проблема, Музеј је био затворен за јавност, а његова колекција опстала је првенствено захваљујући приљежности неколицине друштвено одговорних градских чиновника – [[Тима Рајић|Тимотија Тиме Рајића]], [[Богољуб Алексић|Богољуба Алексића]] и [[Александра Секулића]]. Они су средином тридесетих година, у доста тешким условима и материјалној оскудици, отпочели рад на оживљавању музеја и прикупљању артефаката за збирке, али до трајне стабилизације прилика у раду музеја није дошло. Избијање Другог светског рата пресекло је све акције деловања на том пољу.<br />
<br />
====Списак музеалија из 1919. године==== <br />
<br />
Недуго по завршетку рата, нове власти затекле су музејску збирку у просторијама бивше Жупанијске палате. По налогу поджупана Торонталске жупаније Косте Јанковића, 20. и 21. октобра 1919. године извршен је попис старина које су се тада налазиле у Музеју. Ове музеалије предате су на старање [[Богољуб Алексић|Богољубу Алексићу]], бившем жупанијском архивару и тада актуелном наставнику великобечкеречке Српске гимназије. [[Инвентар Музеја Торонталске жупаније из 1919. године|Инвентар]] је рађен по собама у којима су предмети били смештени (укупно четири), а његов садржај публикован је у раду Милана Петрова о Музеју Торонталске жупаније из 1968. године<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. <br />
<br />
====Сеобе музејских збирки====<br />
<br />
<br />
Архивски документи из раног међуратног периода који говоре о музеју у Великом Бечкереку сведоче о промени његове локације. Првобитно смештен у просторијама некадашње Жупанијске палате, он се накратко после рата нашао у оквиру некадашњег Пијаристичког самостана на углу [[Гимназијска улица|Гимназијске]] и [[Скерлићева улица|Скерлићеве улице]]. Међутим, након што је овај објекат 1923. године постао седиште Апостолске администратуре католичке цркве за Банат, одлучено је да се просторије музеја испразне како би се ту сместили стан и канцеларија апостолског администратора, те је решено је да се музеј измести. <ref>Историјски архив Зрењанин, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, Ф97. 6195/18.4.1923/''Допис поджупана да се испразни други спрат зграде жупанијског музеја''</ref>. У монографији Zrenjanin из 1966. године забележено је да је из просторија Пијаристичког самостана пресељен у две гимназијске дворане, одакле је ускоро прешао у нове просторије у бечкеречкој Касини <ref>''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 409)</ref>.<br />
<br />
У то време, Музеј Торонталске жупаније налазио се у надлежности жупанијских власти, тачније, [[Торонталско-тамишке жупаније]] са седиштем у Великом Бечкереку, која је оформљена након разграничења Краљевине СХС и Румуније. Године 1924. Жупанија је на молбу града уступила музејску збирку Великом Бечкереку, уз обавезу да град у року од шест месеци за њу пронађе адекватан смештај; у супротном, уступање би било опозвано <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/259.</ref>. Иницијатор ове акције предаје музеја граду и његове de facto трансформације у градски музеј Великог Бечкерека био је ондашњи поджупан, а касније бан Дунавске бановине [[Светислав Рајић]]. <br />
<br />
Наредни податак о локацији музеја потиче из 1928. године, када се његова поставка спомиње у "сали иза позоришта". <br />
<br />
Даље акције на плану трајног смештаја и организације музејске установе вођене су у другачијим околностима, будући да је музејска делатност потпала под надлежност у међувремену формиране Дунавске бановине. Месни школски одбор обратио се 1935. године градском поглаварству молбом "да издејствује код Краљевске банске управе у Новом Саду одобрење, да се градски музеј пресели у бившу жупанијску зграду, а да се „просторије у којима је сада гр. музеј уступе женској грађанској школи". Женска грађанска школа налазила се до 1934/5. године у згради милосрдних сестара "Де Нотр Дам", да би 1935/6. прешла у зграду Каролине Месингер (данашња ОШ "Соња Маринковић") <ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004³), 152.</ref>. Градско поглаварство било је вољно да испуни ову молбу, па је послало допис Краљевинској банској управи да се у бившој згради Жупаније ослободи 5-6 просторија за смештај музеја. Изгледа да је Бановина негативно одговорила на овај захтев, јер је остало очувано писмо у коме се критикује извештај администратора бановинских зграда, уз напомене да у бившој згради Жупаније има доста простора који би се могао искористити за смештај како градског музеја, тако и једног дела архиве. Како се цела ствар завршила, није познато <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 2305/1935, ''Молба месног школског одбора Великог Бечкерека упућена Градском поглаварству за измештање музеја''.</ref>.<br />
<br />
Последњи напори у међуратном периоду учињени на решавању проблема музејског смештаја датирају из 1940. године. Тада се у једном писму спомиње да су „одређене просторије у бившој Жупанијској згради за сређивање музеја“, али да је овај процес преиначен одлуком Димитрија Кириловића, управника Државне архиве у Новом Саду и начелника Просветног одељења Дунавске бановине <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/272, 12.3.1940.</ref>. Читав посао је ишао доста споро, будући да се отезало са прављењем музејског инвентара и исплатом запослених <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/275, 31.3.1940.</ref>. Пар месеци касније, међутим, изгледа да се ствар помакла са „мртве тачке“. Јула месеца исте године на згради народне школе поред моста Вука Караџића започети су радови преуређења објекта за "Бановински музеј у Петровграду". Лимарски радови су уступљени Хенрику Барту, а електричарски предузећу "К. Реже и син". Оба извођача радова била су из Петровграда, а за њихову исплату Градско поглаварство обезбедило је кредит у износу од 11 700 динара у буџету градског расхода за 1940/41. годину под ставком „Народна просвета-Субвенција за одржавање музеја“ <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 20191/1940, ''Решење о преуређењу зграде бивше народне школе у бановински музеј у Петровграду''.</ref>. Међутим, политичке околности и избијање рата прекинули су даље акције на пољу развоја музејске делатности.<br />
<br />
====Прикупљање експоната====<br />
<br />
Почетком тридесетих година почело се интензивније радити и на прикупљању експоната и увећању музејских збирки. Градско поглаварство покренуло је 1933. године акцију прикупљања музеалија по банатским насељима. На адресе деведесет православних свештеника у свим насељима српског Баната (Торонталско-тамишке жупаније) послата су писма са молбом за прикупљање старе српске банатске ношње и других предмета из „домаћег живота нашег народа“ (алата, икона, везова и сл.) <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф. 97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22472/28.9.1933, ''Акција Градског начелства Великог Бечкерека за прикупљање експоната за Градски музеј''.</ref>. Тешко је утврдити колики је био одзив на ову акцију. Из неколико сачуваних одговора види се да су се нпр. кусићки и јарковачки прота са одушевљењем одазвали овом позиву, док је Велимир Сперњак, прота из Избишта, одговорио да ''"старих фотографија од пре 60-70 година са народном ношњом уопште нема"'', те да су све фотографије које се тамо могу пронаћи ''"много новијег датума и то са овом садањом туђинском ношњом"'' <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22472/28.9.1933, ''Акција Градског начелства Великог Бечкерека за прикупљање експоната за Градски музеј''.</ref><br />
<br />
Музеј у међуратном периоду успоставио сарадњу са чувеним фотографом и уметником [[Ђуром Рокнићем]], који је, осим што је израдио нацрте старих градских мапа (данас у сталној поставци Народног музеја Зрењанин), такође израдио и две серије слика народне српске ношње у Банату. Он је 1935. годину упутио молбу Градском поглаварству да му откупи ову другу серију по цени од 1500 динара, односно да му се одбије кирија за градску зграду коју је изнајмљивао за свој студио <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22426/1935, ''Понуда Ђуре Рокнића за откуп народне ношње Баната за градски музеј''.</ref>. Градско поглаварство је потврдно одговорило на ову молбу и откупило пет слика из ове серије по предложеној цени<ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 15114/1936, ''Откуп слика од Ђуре Рокнића за Народни музеј друге серије народне ношње у Банату''.</ref>.<br />
<br />
Нешто раније, пензионисани обласни чиновник Душан Радојчевић поклонио је музеју своју колекцију старог кованог новца <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 3235/1935, ''Захвалница председника општине Великог Бечкерека Душану Радојчевићу за поклон нумизматичкој збирци Музеја''.</ref>. <br />
<br />
====Кустоси и сарадници музеја====<br />
<br />
Како је Музеј у међуратном периоду био затворен за јавност, брига о њему била је поверена неколицини градских чиновника и културних и јавних посленика. Први међу њима био је '''Богољуб Алексић''', који је још као архивар Торонталске жупаније почетком ХХ века имао великог удела у оснивању ове установе и њеном даљем развоју. Он је од 1921. до 1928. године обављао дужност градоначелника Великог Бечкерека, али је свакако имао удела у уређењу музеја. Бавио се археологијом и ископавањима на подручју петровградске општине, а по завршетку Првог светског рата саставио је попис музеалија 1919. године (Петров 1966: 202-208). Извесно је да је он водио рачуна о археолошкој збирци. Заједно са њим, у раду Музеја неко време био је ангажован и Лазар Николић, који ће након Другог светског рата бити управник ове установе.<br />
<br />
Ипак, око рада на сређивању музеја највише су се активирали већ поменути '''Тимотије – Тима Рајић''' и академски сликар '''Александар Секулић'''. Рајић је средином тридесетих година прошлог века покушао да оживи Градски музеј у сарадњи са надлежним органима Дунавске бановине. У једном допису из 1935. године он је изложио правце развоја и начин уређења градског музеја:<br />
<br />
<blockquote><br />
<br><br />
'''"...II. У погледу музеја мисли и намере Дра Кириловића (начелник Просветног одељења Дунавске бановине у Новом Саду) су врло блиске, скоро идентичне са намерама научника у Народном музеју у Београду'''.<br><br />
<br><br />
'''Спровођење ових намера је започело још у зиму 1933. године када је основано МУЗЕЈСКО ДРУШТВО у Новом Саду за Дунавску бановину, које на жалост није приведено у живот, јер му правила нису одобрена'''.<br><br />
<br><br />
'''Међувремено је основан музеј Матице Српске, али је мишљење одлучујућих фактора, да неће музеји један другом бити на сметњи.'''<br><br />
<br><br />
'''Истина Матица Српска жели да њен музеј буде једини у Војводини, да се све у њему концентрише, и да поред њега не треба да постоје други музеји са мањим и ужим делокругом. Међутим ово се не слаже са нашим схватањем, јер ми сматрамо, да треба што више музеја. Познато нам је да се у државним надлештвима ради на изради закона о музејима. Знамо отприлике и које се идеје пропагирају у том закону. Не знамо каква ће бити коначна редакција тог закона, и какве ће се идеје у њему унети на крају крајева.'''<br><br />
<br><br />
'''Научни фактори у Београду су задобивени идејом да у нашем граду буде један музеј /ГРАДСКИ/ са територијалном надлежношћу на горњи и средњи Банат. У тај музеј би, поред Београдског народног музеја, улазило све што би се проналазило у средњем и горњем Банату. Он би требао да буде пандан градском музеју у Вршцу, који има већ светски глас, и који баш због тога мора и надаље остати али са територијалном надлежношћу јужног Баната. Наш музеј мора бити пандан томе музеју и имати израза националног. Тиме је много и скоро све речено.'''<br><br />
<br><br />
'''Да би наш музеј могао то постати, треба да град много материјалних средстава даје на уређење и одржавање његово.'''<br><br />
<br><br />
'''Вршачки је у срећнијем положају, јер живи већ многе десетине година, када се са много мање материјалних средства много могло постићи.'''<br><br />
<br><br />
'''Наш музеј мора да у себе прикупи све што се односи на живот нашег народа у овим крајевима'''. '''Данас је то тешко са малим и незнатним материјалним средствима набавити'''. '''Треба много рескирати'''. '''Нарочито сада, када се многе ствари из наших крајева за добре паре набављају и износе из државе'''. '''Нама је познато да многи странци купују многе документе о нашим крајевима и износе их из државе'''. '''Постоји читава организација трговаца са старинама из наших крајева.''' '''То је пак могуће због тога, што је већи део старих докумената у рукама људи из наших народних мањина, који исте продају само за скупе паре, и по могућству својим сународницима у иностранству'''. '''Ми бисмо требали да врло много рескирамо да бисмо могли сузбити ту конкуренцију'''. '''А за то треба много пара'''. '''Држава нема и не може да те паре даје, јер је територијална надлежност музеја државних врло пространа, јер се простире на целу државу'''. '''Остаје да се побрину за то мањи музеји'''. '''Тако стоји ствар са музејем...".'''<br><br />
<br><br />
-Допис Тиме Рајића из 1935. године <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 8028/1935, ''Градски бележник Тима Рајић покреће питање оснивања Градског музеја и библиотеке''.</ref><br />
</blockquote><br />
<br><br />
<br />
Уз Рајића, последње значајно име које се везује за рад музеја у међуратном периоду је академски сликар Александар Секулић, који је обављао дужност музејског кустоса од септембра 1935. до марта 1940. године<ref>(Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, 27.3.1940.</ref>. У том својству он је 1938. године написао прилог о овој установи под насловом Градски музеј за завичајну монографију Петровград. Секулићева преписка са Миланом Петровићем, начелником Просветног одељења Дунавске бановине открива доста података о тешкоћама са којима се Музеј сусретао у међуратном периоду. Из ње се види да је рад музеја доста трпео због међусобних задевица његових запослених (првенствено Секулића и Алексића), личних интереса појединаца који су одлучивали о „потпори Музеја“ (како из Новог Сада, тако и из Петровграда), те о недостатку финансијских средстава. Сам Секулић се у више наврата жалио да му се плата не исплаћује редовно и у целости (чак је забележено да је „гладовао“ услед недостатка новца)<ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/275, 31.3.1940.</ref> <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића: Градски економат)</ref>, да би на крају добио отказ замеривши се локалним моћницима јер није хтео да занемари место у музеју зарад њихових приватних ангажмана <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, ''Посета музеју'')</ref>.<br />
<br />
===Други светски рат===<br />
<br />
Рад петровградског музеја за време Другог светског рата до данас је остао слабо истражен. У литератури се наводи податак да је накратко био отворен за јавност под називом „Музеј банатског округа“ (Zrenjanin 1966: 409), али више детаља о том периоду нема. Александар Секулић и Богољуб Алексић преминули су за време окупације – 1942, односно 1944. године, али питање је у којој мери су они били ангажовани у раду Музеја. Секулић је већ раније био отпуштен (1940), а Алексић се, као и Тима Рајић, посветио организовању градског Архива. Лазар Николић је за време рата руководио археолошким ископавањима у Северном Банату.<br />
<br />
===Послератни период===<br />
<br />
Након ослобођења почиње нови период у развоју петровградског (од 1946. године зрењанинског) музеја. Из установе затвореног типа он постаје културна институција у потпуности отворена за јавност и добија сталну локацију у [[“Јанковићевој кући”]] у улици Серво Михаља 4 поред [[Великог моста]]. Осим Градског музеја, овде је био смештен и [[зрењанински архив]]. У то време музеј је имао четири одељења (археолошко, етнолошко, уметничко, историјско) и нумизматичку збирку, са предметима обрађеним по најмодернијим музеолошким принципима оног времена. <br />
<br />
Прва већа изложба у послератном периоду приређена је 1955. године, под називом "'''Зрењанин кроз векове'''", са циљем ''"да широке народне масе упознају боље нашу прошлост"''<ref>"Музеј врши припреме за тематску изложбу: ЗРЕЊАНИН КРОЗ ВЕКОВЕ", ''Зрењанин'' 157, год. IV, 1.10.1955, 5.</ref>.<br />
<br />
<blockquote><br />
'''''"Градски музеј у Зрењанину постигао је после ослобођења веома лепе резултате. Музеј данас има археолошко, историско, етнолошко, етнографско-фолклорно, уметничко одељење и одељење богато збиркама из Народноослободилачког рата, као и нумизматичку и природњачку збирку.<br><br />
<br><br />
'''''Седам неолитских кућа код Новог Бечеја<br><br />
<br><br />
'''''У археолошком делу нарочито је интересантан материјал откопан на Матејском броду код Новог Бечеја, где су на ископинама радили заједно и стручњаци из Зрењанина, Новог Сада, Кикинде, Панчева и Вршца. У ископаном насељу које потиче из млађег каменог доба откривене су куће од тврдог материјала. Исто тако комади керамичких посуда су ископани на овом месту, које је случајно пронашао радећи у пољу Богдан Радовић из Новог Бечеја, припадају некадашњој потиској култури. Досада је код Матејског брода ископано насеље од седам кућа четвртасте основе, што је карактеристично за грађевине потиске културе. На основу ових налаза може се тврдити да је најстарији слој код Матејског Брода настао око три и по хиљаде година пре наше ере. Међутим, у горњим слојевима овог налазишта откривени су предмети који припадају млађим културама, па чак и један средњовековни гроб. Истраживања у овом богатом налазишту, међутим, су престала, због недостатака потребних новчаних средстава. Истина, читав овај простор поред реке Тисе ограђен је и стављен под заштиту државе, али због немарности локалних власти из налазишта се односи земља, тако да су још неоткопани делови овог налазишта изложени сталном оштећењу.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Како сматрају музејски стручњаци за настављање радова на ископавању овог богатог археолошког налазишта потребно је свега око 700 хиљада динара.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Војвођанско сликарство XVIII и XIX века'''''<br><br />
<br><br />
'''''Уметничка галерија Градског музеја у Зрењанину има, уз неколико слика холандских, аустријских и француских мајстора, и слике наших познатих сликара из XVIII и XIX века. Галерија се стално проширује. У њој је смештен и сликарски атеље Уроша Предића. Готово све сликарске школе заступљене су бар са једним представником. Поред неких слика непознатих аутора, у музеју се налазе слике Николе Нешковића (деде Јована Стерије Поповића), Теодора Илића, Николе Алексића, једног од најплоднијих наших уметника који је међу првима напустио барок и прихватио класистички правац, затим Душана и Стевана Алексића, познатог сликара композиција из националне историје.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Музеј поседује неколико слика Константина Даниела, који је живео и радио у Зрењанину, чије се слике одликују богатим, префињеним и хармоничним колоритом. Ученици Даниелови су такође у добром броју заступљени у збирци овог музеја, као што су Ђура Јакшић и Марко Завишић.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Етнографско одељење је пуно примерака народног веза и ћилима из XIX века. Посебно се истичу предмети сељачког намештаја, који су права реткост. Уз предмете из Средњег века, историско одељење музеја има збирку предмета из доба Првог српског устанка и Мађарске буне из 1848. године.'''''<br><br />
<br />
'''''Поред археолошких истраживачких радова на Матејском Броду, у плану је да се, уколико то омогућују средства, да се продуже радови на испитивању терена око Јаша Томића, где су учињена већ нека открића"'''''.<br><br />
<br><br />
-Новински натпис о активностима Народног музеја Зрењанин из 1959. године<ref>"Градски музеј у Зрењанину - један од најпознатијих у Војводини", ''Зрењанин'', 7. март 1959, 4.</ref>.<br><br />
<br />
<br />
</blockquote><br />
<br />
====Пресељење (1964)====<br />
<br />
[[File:Стара зграда Музеја.jpg|thumb|right|"Јанковићева кућа" у којој се до 1964. године налазио зрењанински музеј]]Године 1964. године Градски музеј поново је пресељен. "Јанковићева кућа" поред Великог моста била је срушена, а музејска збирка привремено је била премештена у просторије “Техногуме”. У чланку који је тим поводом објављен у локалној штампи рушење "Јанковићеве куће" објашњено је као '''''“императив брзог развоја нашег града који понекад тражи материјалне жртве”''''' <ref>"Зрењанински народни музеј на двогодишњем “одмору”", ''Зрењанин'' 610, год. XII, 6. јун 1964, 8.</ref>. Исти извор наводи да је била предвиђена изградња нове зграде музеја, и то на темељима Градског купатила крај Планкове баште. Ново здање Музеја, у које је требало сместити и градску библиотеку, никада није саграђено. Након две године боравка у просторијама “Техногуме”, музејске збирке су 1966. године пресељене у монументално здање у Суботићевој улици 1, које је 1892. године саграђено за потребе [[Финансијска палата|великобечкеречке филијале аустроугарског Министарства финансија]], а према пројекту чувеног мађарског архитекте [[Иштван Киш|Иштвана Киша]].<br />
<br />
==== Проблеми у раду (1964-1966) ====<br />
<br />
Средином шездесетих година, Народни музеј Зрењанин бележио је озбиљне потешкоће у свом функционисању, првенствено због неажурности надлежних органа и чињенице да су музејске збирке више од две године након рушења старе зграде Музеја биле недоступне јавности<ref>Б. Г., "Да ли колектив зрењанинског Народног музеја греши!?...", ''Зрењанин'' 694, год. XIV, 22.1.1966, 9.</ref>. Планирано пресељење музејских експоната из просторија "Техногуме" где су привремено били смештени, а које је најављено за новембар 1965, одложено је због "хладноће, лоших путева и комуникација", те неспоразума око ангажмана радне снаге између Музеја и зрењанинског позоришта<ref>Б. Г., "Да ли колектив зрењанинског Народног музеја греши!?...", ''Зрењанин'' 694, год. XIV, 22.1.1966, 9.</ref>. До пресељења музеалија није дошло ни у јануару 1966, а нерешена просторна и друга питања довела су до тога да је у јесен 1966. године дошло до обуставе финансирања Музеја од стране општине Зрењанин, јер "'''''није извршила своје радне обавезе које су биле предвиђене међусобним уговором'''''"<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>. То је у пракси значило да су радници Музеја примали најминималније личне дохотке, под образложењем да је тадашњи колектив Народног музеја '''''"већ дуже време исцрпљивао своје снаге на међусобним дуелима и трзавицама, што се негативно одражавало на квалитет рада и неиспуњење оних програмских обавеза за које је од Фонда за културу добијао материјална средства"'''''<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>. Чак се озбиљно помишљало и на укидање музеја, што је било "позитивно оцењено у свим политичким круговима од општине, преко Покрајине, па све до неких републичких органа", али до затварања Музеја није дошло услед компликација око тражења и усаглашавања законских решења<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>..<br />
<br />
====''Великобечкеречки сликарски атељеи'' (1969)====<br />
<br />
<br />
У пролеће 1969. године, у Народном музеју Зрењанин представљена је ауторска изложба [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] под називом '''"Великобечкеречки сликарски атељеи"'''. Првобитно планирана за 1968. годину, услед потешкоћа изазваних прикупљањем слика по приватним колекцијама, изложба је отворена 23. марта 1969.<ref>Б(огдан). Г(ушић)., "Све је спремно", ''Зрењанин'' 855, год. XVII, 8.3.1969, 5.</ref>. По броју посетилаца, медијској пажњи коју је привукла, начину рекламирања и пратећим активностима, она је поставила стандарде у изложбеним активностима Музеја. За три недеље имала је 5000 посетилаца<ref>"Ласкава признања", Зрењанин 864, год. XVII, 17.5.1969, 5.</ref>, рекламирана је путем репродукција слика, плаката и амбалаже за паковање која се делила по самоуслугама и трговинама, а за потребе ове "'''''најскупље и најспектакуларније изложбе у Зрењанину'''''" израђен је и богато опремљен каталог<ref>Б(огдан). Г(ушић)., "Све је спремно", ''Зрењанин'' 855, год. XVII, 8.3.1969, 5.</ref>. Представљање два века ликовне уметности у Великом Бечкереку побудило је како интересовање шире, тако и стручне јавности: поводом изложбе су се у локалном листу ''Зрењанин'' огласили истакнути стручњаци - историчари уметности '''Дејан Медаковић'''<ref>Др Дејан Медаковић, "Великобечкеречки сликарски атељеи", ''Зрењанин'' 863, год. XVII, 7.6.1969, 5.</ref> и '''Динко Давидов'''<ref>Др Динко Давидов, "Великобечкеречки сликарски атељеи", ''Зрењанин'' 867, год. XVII, 7.6.1969, 5.</ref>. Изложбу су организовано посетили студенти београдског и новосадског факултета, као и бројне школе и насеља зрењанинске општине<ref>"Ласкава признања", Зрењанин 864, год. XVII, 17.5.1969, 5.</ref>. За време трајања изложбе, у Алеји великана у [[Карађорђев парк|Карађорђевом парку]] откривена је спомен-биста чувеног сликара Константина Данила<ref>М. П., "Откривена спомен биста Константина Данила", ''Зрењанин'' 866, год. XVII, 31.5.1969, 6.</ref>. <br />
<br />
Идуће године (1970) Музеј је приредио изложбу о Васи Пелагићу, затим, изложбу под називом '''"Орнаментика средњевековних ћирилских рукописа"''' од X до XVIII века<ref>"Добре вести из музеја. Богата изложбена јесен", ''Зрењанин'' 934, 26.9.1970, 5.</ref>, а поводом четрдесет година ликовног стваралаштва познатог зрењанинског завичајног уметника [[Тивадар Вањек|Тивадара Вањека]], 20. септембра 1970. Музеј је уприличио ретроспективну изложбу под називом '''"Панонске интиме"'''<ref>"Панонске интиме. (1930-1970) ретроспективна изложба Тивадара Вањека", ''Зрењанин'' 934, 26.9.1970, 5.</ref>.<br />
<br />
====Крађа слика (1974)====<br />
<br />
Тежак ударац за Музеј била је крађа слика у јуну 1974. године. Том приликом је украдено тринаест ремек-дела, међу којима су биле слике Уроша Предића (портрети Петра, Ангелине и Радета Предића), Ђуре Јакшића, Лазара Николића и неколицине непознатих мајстора француске и холандске школе XVII и XVIII века <ref>"После провале у Народном музеју. Украдена најлепша Предићева слика", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 1.</ref><ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>. Непознатни провалници су су ушли у просторије Музеја кроз један од подрумских прозора са бегејске стране, који је касније пронађен разбијен; одатле су се попели на први спрат и слике извукли из рамова, који су остали прислоњени на зидове<ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>. Из непознатих разлога (вероватно због страха од откривања), провалници нису са собом понели три слике које су, у намери да их однесу, већ извадили из рамова<ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>..<br />
<br />
====Реновирање (2003)====<br />
<br />
Зграда Музеја знатно је оштећена током олујног невремена које је задесило град 31. августа 2003. године. Након тога, музејски екстеријер темељно је реновиран. Упоредо са реновирањем фасаде и крова, извршено је и унутрашње преуређење Музеја и крајем августа 2005. године, за јавност је отворен нови изложбени простор - "Велики салон".<br />
<br />
==Изложбени простор==<br />
<br />
Народни музеј Зрењанин располаже изложбеним простором који обухвата: '''Велики''' и '''Мали салон''' (у приземљу) и '''сталну поставку''' (на првом и другом спрату). Осим тога, дворишни амфитеатар који се раније користио за разне уметничке перформансе лети је отворен за музејске радионице и концерте у склопу традиционалне манифестације "Ноћ музеја".<br />
<br />
== Организациона структура ==<br />
<br />
Народни музеј Зрењанин има пет стручних одељења: '''Уметничко''', '''Природњачко''', '''Археолошко''', '''Историјско''' и '''Етнолошко'''. Збирка уметничког одељења подељена је на збирку примењене и ликовне уметности. У оквиру Историјског одељења уређена је Соба спорта, у којој је приказан развој спортова у Великом Бечкереку, Петровграду и Зрењанину од друге половине XIX века до данас. Осим тога, Музеј поседује и библиотеку, педагошко-информативну службу, фотографски студио, столарску радионицу, Документациони центар и рестаураторско-конзерваторску радионицу<ref>http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/stalna_postavka.html</ref>.<br />
<br />
==Списак управника Музеја од Другог светског рата до данас==<br />
<br />
-[[Милош Кекез]] <br><br />
-[[Бранислав Ђурђев]] <br><br />
-[[Шандор Нађ]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-Лазар Николић <br><br />
-[[Загорка Кончар Берберски]]<br><br />
-[[Радован Радишић]]<br><br />
-[[Дејан Радовановић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-Видак Вуковић (први пут) <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] (први пут) <br><br />
-Видак Вуковић (други пут) <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-Божидар Воргић (други пут) <br><br />
-Видак Вуковић (трећи пут) <br><br />
-Јелена Гвозденац Мартинов <br><br />
-Синиша Оњин<br />
<br />
==Списак бивших радника Народног музеја Зрењанин==<br />
<br />
[[Вукосава Поповић|Вукица Поповић]]<br />
<br />
Бранко Белић<br />
<br />
Нада Турински<br />
<br />
Јошка Рошивал<br />
<br />
Загорка Кончар<br />
<br />
Ференц Молнар<br />
<br />
Милован Петровић<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
Званични веб-сајт Народног музеја Зрењанин (српски и енглески)|[http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/index.html]<br />
<br />
==Референце==<br />
<references/><br />
<br />
<br />
<br />
<br />
[[Category: Установе културе]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD&diff=2953Народни музеј Зрењанин2023-08-29T20:51:28Z<p>Kikazr: /* Списак управника Музеја од Другог светског рата до данас */</p>
<hr />
<div>[[File:Finansijska palata i Mali most oko 1910. godine.jpg|thumb|c|right|250px|Здање некадашње Финансијске палате, данас седиште Народног музеја Зрењанин око 1910. године. У првом плану се налази Мали мост са зградом градског забавишта. Издање Липота Манголда. Извор: Историјски архив Зрењанин]]'''Напомена:''' '''''<u>Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање</u>'''''.<br />
<br />
<br />
'''Народни музеј Зрењанин''' је музејска установа завичајног типа комплексног карактера која својим радом покрива подручје града [[Зрењанина]] и [[Средњег Баната]]. Основан је одлуком Муниципалног одбора [[Торонталска жупанија|Торонталске жупаније]] 1911. године. У почетку је носио назив "Музеј Торонталске жупаније", да би у међуратном периоду била извршена његова трансформација у градски музеј Великог Бечкерека. Године 2006. добио је награду "Михаило Валтровић" као најбољи музеј у Републици Србији<ref>Вест о додели награде на интернет-презентацији Музејског друштва Србије (приступљено 31. октобра 2013, у 6:14 часова)|[http://mdsrbija.org/index.php?option=com_content&view=article&id=51]</ref>. Данас има преко 33 000 музејских предмета, пет стручних одељења и преко педесет запослених. Налази се у Зрењанину, у [[Суботићева улица|Суботићевој улици]] бр. 1. Директор музеја је [[Синиша Оњин]].<br />
<br />
<br />
== Историја ==<br />
===Оснивање музеја. Рад до 1918. године===<br />
<br />
Почетком ХХ века, Културно удружење Торонталске жупаније и група интелектуалаца Великог Бечкерека дали су подстицај за оснивање Музеја Торонталске жупаније. На скупштини Културног удружења Торонталске жупаније одржаној 3. фебруара 1903. године, донета је одлука о раду на оснивању жупанијског музеја и формирана Комисија чији је главни задатак био да ову идеју спроведе у дело. У њен састав ушли су: [[велики жупан]] [[Торонталске жупаније]] [[Лајош Делиманић]] (као председник Комисије), [[др Лајош Брајер]] (публициста и новинар), [[Јожеф Балаши]] (директор великобечкеречке гимназије), [[Ференц Сабо]] (школски инспектор), [[др Ференц Шташик]] (јавни бележник), [[Лајош Књашко]] (директор Трговачке академије), [[Антал Штрајтман]], [[Нандор Јесенски]] и [[Јожеф Салаи]]<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968, 201.</ref>. Током 1903. и наредне, 1904. године, Културно удружење Торонталске жупаније радило је на прикупљању експоната и проналажењу адекватног простора за смештај музеалија, у сарадњи са грађанством, властима Торонталске жупаније, али и централним државним властима у Будимпешти<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. Прикупљен је велики број експоната који су привремено били смештени у четири просторије у Мерсијевој улици (данашња улица Стевице Јовановића)<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. Муниципални одбор Торонталске жупаније донео је на седници одржаној 15. маја 1911. године званичну одлуку о оснивању Музеја и прикупљању новчаних средстава за ту сврху<ref>Borovszky Samu, ''Torontál vármegye'', Budapest 1911, 513.</ref>. Прикупљене музеалије првобитно су биле смештене у једној жупанијској згради у Мерсијевој улици (данашња улица Стевице Јовановића)<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>, да би касније биле пребачене у четири просторије Жупанијске палате<ref>Todor Malbaški (ur.), ''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 409.</ref>. Музеј је радио и за време рата, али последње две ратне године (1917-1918) његовог рада су слабо документоване. <br />
<br />
===Међуратни период===<br />
<br />
Развој музејске установе у Великом Бечкереку/Петровграду током међуратног периода (1918-1941) био је обележен сталним недостатком материјалних средстава и вишеструким сеобама музејске збирке са једног на друго место, до те мере да је данас тешко утврдити где се све она налазила. Услед ових проблема, Музеј је био затворен за јавност, а његова колекција опстала је првенствено захваљујући приљежности неколицине друштвено одговорних градских чиновника – [[Тима Рајић|Тимотија Тиме Рајића]], [[Богољуб Алексић|Богољуба Алексића]] и [[Александра Секулића]]. Они су средином тридесетих година, у доста тешким условима и материјалној оскудици, отпочели рад на оживљавању музеја и прикупљању артефаката за збирке, али до трајне стабилизације прилика у раду музеја није дошло. Избијање Другог светског рата пресекло је све акције деловања на том пољу.<br />
<br />
====Списак музеалија из 1919. године==== <br />
<br />
Недуго по завршетку рата, нове власти затекле су музејску збирку у просторијама бивше Жупанијске палате. По налогу поджупана Торонталске жупаније Косте Јанковића, 20. и 21. октобра 1919. године извршен је попис старина које су се тада налазиле у Музеју. Ове музеалије предате су на старање [[Богољуб Алексић|Богољубу Алексићу]], бившем жупанијском архивару и тада актуелном наставнику великобечкеречке Српске гимназије. [[Инвентар Музеја Торонталске жупаније из 1919. године|Инвентар]] је рађен по собама у којима су предмети били смештени (укупно четири), а његов садржај публикован је у раду Милана Петрова о Музеју Торонталске жупаније из 1968. године<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. <br />
<br />
====Сеобе музејских збирки====<br />
<br />
<br />
Архивски документи из раног међуратног периода који говоре о музеју у Великом Бечкереку сведоче о промени његове локације. Првобитно смештен у просторијама некадашње Жупанијске палате, он се накратко после рата нашао у оквиру некадашњег Пијаристичког самостана на углу [[Гимназијска улица|Гимназијске]] и [[Скерлићева улица|Скерлићеве улице]]. Међутим, након што је овај објекат 1923. године постао седиште Апостолске администратуре католичке цркве за Банат, одлучено је да се просторије музеја испразне како би се ту сместили стан и канцеларија апостолског администратора, те је решено је да се музеј измести. <ref>Историјски архив Зрењанин, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, Ф97. 6195/18.4.1923/''Допис поджупана да се испразни други спрат зграде жупанијског музеја''</ref>. У монографији Zrenjanin из 1966. године забележено је да је из просторија Пијаристичког самостана пресељен у две гимназијске дворане, одакле је ускоро прешао у нове просторије у бечкеречкој Касини <ref>''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 409)</ref>.<br />
<br />
У то време, Музеј Торонталске жупаније налазио се у надлежности жупанијских власти, тачније, [[Торонталско-тамишке жупаније]] са седиштем у Великом Бечкереку, која је оформљена након разграничења Краљевине СХС и Румуније. Године 1924. Жупанија је на молбу града уступила музејску збирку Великом Бечкереку, уз обавезу да град у року од шест месеци за њу пронађе адекватан смештај; у супротном, уступање би било опозвано <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/259.</ref>. Иницијатор ове акције предаје музеја граду и његове de facto трансформације у градски музеј Великог Бечкерека био је ондашњи поджупан, а касније бан Дунавске бановине [[Светислав Рајић]]. <br />
<br />
Наредни податак о локацији музеја потиче из 1928. године, када се његова поставка спомиње у "сали иза позоришта". <br />
<br />
Даље акције на плану трајног смештаја и организације музејске установе вођене су у другачијим околностима, будући да је музејска делатност потпала под надлежност у међувремену формиране Дунавске бановине. Месни школски одбор обратио се 1935. године градском поглаварству молбом "да издејствује код Краљевске банске управе у Новом Саду одобрење, да се градски музеј пресели у бившу жупанијску зграду, а да се „просторије у којима је сада гр. музеј уступе женској грађанској школи". Женска грађанска школа налазила се до 1934/5. године у згради милосрдних сестара "Де Нотр Дам", да би 1935/6. прешла у зграду Каролине Месингер (данашња ОШ "Соња Маринковић") <ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004³), 152.</ref>. Градско поглаварство било је вољно да испуни ову молбу, па је послало допис Краљевинској банској управи да се у бившој згради Жупаније ослободи 5-6 просторија за смештај музеја. Изгледа да је Бановина негативно одговорила на овај захтев, јер је остало очувано писмо у коме се критикује извештај администратора бановинских зграда, уз напомене да у бившој згради Жупаније има доста простора који би се могао искористити за смештај како градског музеја, тако и једног дела архиве. Како се цела ствар завршила, није познато <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 2305/1935, ''Молба месног школског одбора Великог Бечкерека упућена Градском поглаварству за измештање музеја''.</ref>.<br />
<br />
Последњи напори у међуратном периоду учињени на решавању проблема музејског смештаја датирају из 1940. године. Тада се у једном писму спомиње да су „одређене просторије у бившој Жупанијској згради за сређивање музеја“, али да је овај процес преиначен одлуком Димитрија Кириловића, управника Државне архиве у Новом Саду и начелника Просветног одељења Дунавске бановине <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/272, 12.3.1940.</ref>. Читав посао је ишао доста споро, будући да се отезало са прављењем музејског инвентара и исплатом запослених <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/275, 31.3.1940.</ref>. Пар месеци касније, међутим, изгледа да се ствар помакла са „мртве тачке“. Јула месеца исте године на згради народне школе поред моста Вука Караџића започети су радови преуређења објекта за "Бановински музеј у Петровграду". Лимарски радови су уступљени Хенрику Барту, а електричарски предузећу "К. Реже и син". Оба извођача радова била су из Петровграда, а за њихову исплату Градско поглаварство обезбедило је кредит у износу од 11 700 динара у буџету градског расхода за 1940/41. годину под ставком „Народна просвета-Субвенција за одржавање музеја“ <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 20191/1940, ''Решење о преуређењу зграде бивше народне школе у бановински музеј у Петровграду''.</ref>. Међутим, политичке околности и избијање рата прекинули су даље акције на пољу развоја музејске делатности.<br />
<br />
====Прикупљање експоната====<br />
<br />
Почетком тридесетих година почело се интензивније радити и на прикупљању експоната и увећању музејских збирки. Градско поглаварство покренуло је 1933. године акцију прикупљања музеалија по банатским насељима. На адресе деведесет православних свештеника у свим насељима српског Баната (Торонталско-тамишке жупаније) послата су писма са молбом за прикупљање старе српске банатске ношње и других предмета из „домаћег живота нашег народа“ (алата, икона, везова и сл.) <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф. 97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22472/28.9.1933, ''Акција Градског начелства Великог Бечкерека за прикупљање експоната за Градски музеј''.</ref>. Тешко је утврдити колики је био одзив на ову акцију. Из неколико сачуваних одговора види се да су се нпр. кусићки и јарковачки прота са одушевљењем одазвали овом позиву, док је Велимир Сперњак, прота из Избишта, одговорио да ''"старих фотографија од пре 60-70 година са народном ношњом уопште нема"'', те да су све фотографије које се тамо могу пронаћи ''"много новијег датума и то са овом садањом туђинском ношњом"'' <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22472/28.9.1933, ''Акција Градског начелства Великог Бечкерека за прикупљање експоната за Градски музеј''.</ref><br />
<br />
Музеј у међуратном периоду успоставио сарадњу са чувеним фотографом и уметником [[Ђуром Рокнићем]], који је, осим што је израдио нацрте старих градских мапа (данас у сталној поставци Народног музеја Зрењанин), такође израдио и две серије слика народне српске ношње у Банату. Он је 1935. годину упутио молбу Градском поглаварству да му откупи ову другу серију по цени од 1500 динара, односно да му се одбије кирија за градску зграду коју је изнајмљивао за свој студио <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22426/1935, ''Понуда Ђуре Рокнића за откуп народне ношње Баната за градски музеј''.</ref>. Градско поглаварство је потврдно одговорило на ову молбу и откупило пет слика из ове серије по предложеној цени<ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 15114/1936, ''Откуп слика од Ђуре Рокнића за Народни музеј друге серије народне ношње у Банату''.</ref>.<br />
<br />
Нешто раније, пензионисани обласни чиновник Душан Радојчевић поклонио је музеју своју колекцију старог кованог новца <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 3235/1935, ''Захвалница председника општине Великог Бечкерека Душану Радојчевићу за поклон нумизматичкој збирци Музеја''.</ref>. <br />
<br />
====Кустоси и сарадници музеја====<br />
<br />
Како је Музеј у међуратном периоду био затворен за јавност, брига о њему била је поверена неколицини градских чиновника и културних и јавних посленика. Први међу њима био је '''Богољуб Алексић''', који је још као архивар Торонталске жупаније почетком ХХ века имао великог удела у оснивању ове установе и њеном даљем развоју. Он је од 1921. до 1928. године обављао дужност градоначелника Великог Бечкерека, али је свакако имао удела у уређењу музеја. Бавио се археологијом и ископавањима на подручју петровградске општине, а по завршетку Првог светског рата саставио је попис музеалија 1919. године (Петров 1966: 202-208). Извесно је да је он водио рачуна о археолошкој збирци. Заједно са њим, у раду Музеја неко време био је ангажован и Лазар Николић, који ће након Другог светског рата бити управник ове установе.<br />
<br />
Ипак, око рада на сређивању музеја највише су се активирали већ поменути '''Тимотије – Тима Рајић''' и академски сликар '''Александар Секулић'''. Рајић је средином тридесетих година прошлог века покушао да оживи Градски музеј у сарадњи са надлежним органима Дунавске бановине. У једном допису из 1935. године он је изложио правце развоја и начин уређења градског музеја:<br />
<br />
<blockquote><br />
<br><br />
'''"...II. У погледу музеја мисли и намере Дра Кириловића (начелник Просветног одељења Дунавске бановине у Новом Саду) су врло блиске, скоро идентичне са намерама научника у Народном музеју у Београду'''.<br><br />
<br><br />
'''Спровођење ових намера је започело још у зиму 1933. године када је основано МУЗЕЈСКО ДРУШТВО у Новом Саду за Дунавску бановину, које на жалост није приведено у живот, јер му правила нису одобрена'''.<br><br />
<br><br />
'''Међувремено је основан музеј Матице Српске, али је мишљење одлучујућих фактора, да неће музеји један другом бити на сметњи.'''<br><br />
<br><br />
'''Истина Матица Српска жели да њен музеј буде једини у Војводини, да се све у њему концентрише, и да поред њега не треба да постоје други музеји са мањим и ужим делокругом. Међутим ово се не слаже са нашим схватањем, јер ми сматрамо, да треба што више музеја. Познато нам је да се у државним надлештвима ради на изради закона о музејима. Знамо отприлике и које се идеје пропагирају у том закону. Не знамо каква ће бити коначна редакција тог закона, и какве ће се идеје у њему унети на крају крајева.'''<br><br />
<br><br />
'''Научни фактори у Београду су задобивени идејом да у нашем граду буде један музеј /ГРАДСКИ/ са територијалном надлежношћу на горњи и средњи Банат. У тај музеј би, поред Београдског народног музеја, улазило све што би се проналазило у средњем и горњем Банату. Он би требао да буде пандан градском музеју у Вршцу, који има већ светски глас, и који баш због тога мора и надаље остати али са територијалном надлежношћу јужног Баната. Наш музеј мора бити пандан томе музеју и имати израза националног. Тиме је много и скоро све речено.'''<br><br />
<br><br />
'''Да би наш музеј могао то постати, треба да град много материјалних средстава даје на уређење и одржавање његово.'''<br><br />
<br><br />
'''Вршачки је у срећнијем положају, јер живи већ многе десетине година, када се са много мање материјалних средства много могло постићи.'''<br><br />
<br><br />
'''Наш музеј мора да у себе прикупи све што се односи на живот нашег народа у овим крајевима'''. '''Данас је то тешко са малим и незнатним материјалним средствима набавити'''. '''Треба много рескирати'''. '''Нарочито сада, када се многе ствари из наших крајева за добре паре набављају и износе из државе'''. '''Нама је познато да многи странци купују многе документе о нашим крајевима и износе их из државе'''. '''Постоји читава организација трговаца са старинама из наших крајева.''' '''То је пак могуће због тога, што је већи део старих докумената у рукама људи из наших народних мањина, који исте продају само за скупе паре, и по могућству својим сународницима у иностранству'''. '''Ми бисмо требали да врло много рескирамо да бисмо могли сузбити ту конкуренцију'''. '''А за то треба много пара'''. '''Држава нема и не може да те паре даје, јер је територијална надлежност музеја државних врло пространа, јер се простире на целу државу'''. '''Остаје да се побрину за то мањи музеји'''. '''Тако стоји ствар са музејем...".'''<br><br />
<br><br />
-Допис Тиме Рајића из 1935. године <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 8028/1935, ''Градски бележник Тима Рајић покреће питање оснивања Градског музеја и библиотеке''.</ref><br />
</blockquote><br />
<br><br />
<br />
Уз Рајића, последње значајно име које се везује за рад музеја у међуратном периоду је академски сликар Александар Секулић, који је обављао дужност музејског кустоса од септембра 1935. до марта 1940. године<ref>(Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, 27.3.1940.</ref>. У том својству он је 1938. године написао прилог о овој установи под насловом Градски музеј за завичајну монографију Петровград. Секулићева преписка са Миланом Петровићем, начелником Просветног одељења Дунавске бановине открива доста података о тешкоћама са којима се Музеј сусретао у међуратном периоду. Из ње се види да је рад музеја доста трпео због међусобних задевица његових запослених (првенствено Секулића и Алексића), личних интереса појединаца који су одлучивали о „потпори Музеја“ (како из Новог Сада, тако и из Петровграда), те о недостатку финансијских средстава. Сам Секулић се у више наврата жалио да му се плата не исплаћује редовно и у целости (чак је забележено да је „гладовао“ услед недостатка новца)<ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/275, 31.3.1940.</ref> <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића: Градски економат)</ref>, да би на крају добио отказ замеривши се локалним моћницима јер није хтео да занемари место у музеју зарад њихових приватних ангажмана <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, ''Посета музеју'')</ref>.<br />
<br />
===Други светски рат===<br />
<br />
Рад петровградског музеја за време Другог светског рата до данас је остао слабо истражен. У литератури се наводи податак да је накратко био отворен за јавност под називом „Музеј банатског округа“ (Zrenjanin 1966: 409), али више детаља о том периоду нема. Александар Секулић и Богољуб Алексић преминули су за време окупације – 1942, односно 1944. године, али питање је у којој мери су они били ангажовани у раду Музеја. Секулић је већ раније био отпуштен (1940), а Алексић се, као и Тима Рајић, посветио организовању градског Архива. Лазар Николић је за време рата руководио археолошким ископавањима у Северном Банату.<br />
<br />
===Послератни период===<br />
<br />
Након ослобођења почиње нови период у развоју петровградског (од 1946. године зрењанинског) музеја. Из установе затвореног типа он постаје културна институција у потпуности отворена за јавност и добија сталну локацију у [[“Јанковићевој кући”]] у улици Серво Михаља 4 поред [[Великог моста]]. Осим Градског музеја, овде је био смештен и [[зрењанински архив]]. У то време музеј је имао четири одељења (археолошко, етнолошко, уметничко, историјско) и нумизматичку збирку, са предметима обрађеним по најмодернијим музеолошким принципима оног времена. <br />
<br />
Прва већа изложба у послератном периоду приређена је 1955. године, под називом "'''Зрењанин кроз векове'''", са циљем ''"да широке народне масе упознају боље нашу прошлост"''<ref>"Музеј врши припреме за тематску изложбу: ЗРЕЊАНИН КРОЗ ВЕКОВЕ", ''Зрењанин'' 157, год. IV, 1.10.1955, 5.</ref>.<br />
<br />
<blockquote><br />
'''''"Градски музеј у Зрењанину постигао је после ослобођења веома лепе резултате. Музеј данас има археолошко, историско, етнолошко, етнографско-фолклорно, уметничко одељење и одељење богато збиркама из Народноослободилачког рата, као и нумизматичку и природњачку збирку.<br><br />
<br><br />
'''''Седам неолитских кућа код Новог Бечеја<br><br />
<br><br />
'''''У археолошком делу нарочито је интересантан материјал откопан на Матејском броду код Новог Бечеја, где су на ископинама радили заједно и стручњаци из Зрењанина, Новог Сада, Кикинде, Панчева и Вршца. У ископаном насељу које потиче из млађег каменог доба откривене су куће од тврдог материјала. Исто тако комади керамичких посуда су ископани на овом месту, које је случајно пронашао радећи у пољу Богдан Радовић из Новог Бечеја, припадају некадашњој потиској култури. Досада је код Матејског брода ископано насеље од седам кућа четвртасте основе, што је карактеристично за грађевине потиске културе. На основу ових налаза може се тврдити да је најстарији слој код Матејског Брода настао око три и по хиљаде година пре наше ере. Међутим, у горњим слојевима овог налазишта откривени су предмети који припадају млађим културама, па чак и један средњовековни гроб. Истраживања у овом богатом налазишту, међутим, су престала, због недостатака потребних новчаних средстава. Истина, читав овај простор поред реке Тисе ограђен је и стављен под заштиту државе, али због немарности локалних власти из налазишта се односи земља, тако да су још неоткопани делови овог налазишта изложени сталном оштећењу.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Како сматрају музејски стручњаци за настављање радова на ископавању овог богатог археолошког налазишта потребно је свега око 700 хиљада динара.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Војвођанско сликарство XVIII и XIX века'''''<br><br />
<br><br />
'''''Уметничка галерија Градског музеја у Зрењанину има, уз неколико слика холандских, аустријских и француских мајстора, и слике наших познатих сликара из XVIII и XIX века. Галерија се стално проширује. У њој је смештен и сликарски атеље Уроша Предића. Готово све сликарске школе заступљене су бар са једним представником. Поред неких слика непознатих аутора, у музеју се налазе слике Николе Нешковића (деде Јована Стерије Поповића), Теодора Илића, Николе Алексића, једног од најплоднијих наших уметника који је међу првима напустио барок и прихватио класистички правац, затим Душана и Стевана Алексића, познатог сликара композиција из националне историје.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Музеј поседује неколико слика Константина Даниела, који је живео и радио у Зрењанину, чије се слике одликују богатим, префињеним и хармоничним колоритом. Ученици Даниелови су такође у добром броју заступљени у збирци овог музеја, као што су Ђура Јакшић и Марко Завишић.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Етнографско одељење је пуно примерака народног веза и ћилима из XIX века. Посебно се истичу предмети сељачког намештаја, који су права реткост. Уз предмете из Средњег века, историско одељење музеја има збирку предмета из доба Првог српског устанка и Мађарске буне из 1848. године.'''''<br><br />
<br />
'''''Поред археолошких истраживачких радова на Матејском Броду, у плану је да се, уколико то омогућују средства, да се продуже радови на испитивању терена око Јаша Томића, где су учињена већ нека открића"'''''.<br><br />
<br><br />
-Новински натпис о активностима Народног музеја Зрењанин из 1959. године<ref>"Градски музеј у Зрењанину - један од најпознатијих у Војводини", ''Зрењанин'', 7. март 1959, 4.</ref>.<br><br />
<br />
<br />
</blockquote><br />
<br />
====Пресељење (1964)====<br />
<br />
[[File:Стара зграда Музеја.jpg|thumb|right|"Јанковићева кућа" у којој се до 1964. године налазио зрењанински музеј]]Године 1964. године Градски музеј поново је пресељен. "Јанковићева кућа" поред Великог моста била је срушена, а музејска збирка привремено је била премештена у просторије “Техногуме”. У чланку који је тим поводом објављен у локалној штампи рушење "Јанковићеве куће" објашњено је као '''''“императив брзог развоја нашег града који понекад тражи материјалне жртве”''''' <ref>"Зрењанински народни музеј на двогодишњем “одмору”", ''Зрењанин'' 610, год. XII, 6. јун 1964, 8.</ref>. Исти извор наводи да је била предвиђена изградња нове зграде музеја, и то на темељима Градског купатила крај Планкове баште. Ново здање Музеја, у које је требало сместити и градску библиотеку, никада није саграђено. Након две године боравка у просторијама “Техногуме”, музејске збирке су 1966. године пресељене у монументално здање у Суботићевој улици 1, које је 1892. године саграђено за потребе [[Финансијска палата|великобечкеречке филијале аустроугарског Министарства финансија]], а према пројекту чувеног мађарског архитекте [[Иштван Киш|Иштвана Киша]].<br />
<br />
==== Проблеми у раду (1964-1966) ====<br />
<br />
Средином шездесетих година, Народни музеј Зрењанин бележио је озбиљне потешкоће у свом функционисању, првенствено због неажурности надлежних органа и чињенице да су музејске збирке више од две године након рушења старе зграде Музеја биле недоступне јавности<ref>Б. Г., "Да ли колектив зрењанинског Народног музеја греши!?...", ''Зрењанин'' 694, год. XIV, 22.1.1966, 9.</ref>. Планирано пресељење музејских експоната из просторија "Техногуме" где су привремено били смештени, а које је најављено за новембар 1965, одложено је због "хладноће, лоших путева и комуникација", те неспоразума око ангажмана радне снаге између Музеја и зрењанинског позоришта<ref>Б. Г., "Да ли колектив зрењанинског Народног музеја греши!?...", ''Зрењанин'' 694, год. XIV, 22.1.1966, 9.</ref>. До пресељења музеалија није дошло ни у јануару 1966, а нерешена просторна и друга питања довела су до тога да је у јесен 1966. године дошло до обуставе финансирања Музеја од стране општине Зрењанин, јер "'''''није извршила своје радне обавезе које су биле предвиђене међусобним уговором'''''"<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>. То је у пракси значило да су радници Музеја примали најминималније личне дохотке, под образложењем да је тадашњи колектив Народног музеја '''''"већ дуже време исцрпљивао своје снаге на међусобним дуелима и трзавицама, што се негативно одражавало на квалитет рада и неиспуњење оних програмских обавеза за које је од Фонда за културу добијао материјална средства"'''''<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>. Чак се озбиљно помишљало и на укидање музеја, што је било "позитивно оцењено у свим политичким круговима од општине, преко Покрајине, па све до неких републичких органа", али до затварања Музеја није дошло услед компликација око тражења и усаглашавања законских решења<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>..<br />
<br />
====''Великобечкеречки сликарски атељеи'' (1969)====<br />
<br />
<br />
У пролеће 1969. године, у Народном музеју Зрењанин представљена је ауторска изложба [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] под називом '''"Великобечкеречки сликарски атељеи"'''. Првобитно планирана за 1968. годину, услед потешкоћа изазваних прикупљањем слика по приватним колекцијама, изложба је отворена 23. марта 1969.<ref>Б(огдан). Г(ушић)., "Све је спремно", ''Зрењанин'' 855, год. XVII, 8.3.1969, 5.</ref>. По броју посетилаца, медијској пажњи коју је привукла, начину рекламирања и пратећим активностима, она је поставила стандарде у изложбеним активностима Музеја. За три недеље имала је 5000 посетилаца<ref>"Ласкава признања", Зрењанин 864, год. XVII, 17.5.1969, 5.</ref>, рекламирана је путем репродукција слика, плаката и амбалаже за паковање која се делила по самоуслугама и трговинама, а за потребе ове "'''''најскупље и најспектакуларније изложбе у Зрењанину'''''" израђен је и богато опремљен каталог<ref>Б(огдан). Г(ушић)., "Све је спремно", ''Зрењанин'' 855, год. XVII, 8.3.1969, 5.</ref>. Представљање два века ликовне уметности у Великом Бечкереку побудило је како интересовање шире, тако и стручне јавности: поводом изложбе су се у локалном листу ''Зрењанин'' огласили истакнути стручњаци - историчари уметности '''Дејан Медаковић'''<ref>Др Дејан Медаковић, "Великобечкеречки сликарски атељеи", ''Зрењанин'' 863, год. XVII, 7.6.1969, 5.</ref> и '''Динко Давидов'''<ref>Др Динко Давидов, "Великобечкеречки сликарски атељеи", ''Зрењанин'' 867, год. XVII, 7.6.1969, 5.</ref>. Изложбу су организовано посетили студенти београдског и новосадског факултета, као и бројне школе и насеља зрењанинске општине<ref>"Ласкава признања", Зрењанин 864, год. XVII, 17.5.1969, 5.</ref>. За време трајања изложбе, у Алеји великана у [[Карађорђев парк|Карађорђевом парку]] откривена је спомен-биста чувеног сликара Константина Данила<ref>М. П., "Откривена спомен биста Константина Данила", ''Зрењанин'' 866, год. XVII, 31.5.1969, 6.</ref>. <br />
<br />
Идуће године (1970) Музеј је приредио изложбу о Васи Пелагићу, затим, изложбу под називом '''"Орнаментика средњевековних ћирилских рукописа"''' од X до XVIII века<ref>"Добре вести из музеја. Богата изложбена јесен", ''Зрењанин'' 934, 26.9.1970, 5.</ref>, а поводом четрдесет година ликовног стваралаштва познатог зрењанинског завичајног уметника [[Тивадар Вањек|Тивадара Вањека]], 20. септембра 1970. Музеј је уприличио ретроспективну изложбу под називом '''"Панонске интиме"'''<ref>"Панонске интиме. (1930-1970) ретроспективна изложба Тивадара Вањека", ''Зрењанин'' 934, 26.9.1970, 5.</ref>.<br />
<br />
====Крађа слика (1974)====<br />
<br />
Тежак ударац за Музеј била је крађа слика у јуну 1974. године. Том приликом је украдено тринаест ремек-дела, међу којима су биле слике Уроша Предића (портрети Петра, Ангелине и Радета Предића), Ђуре Јакшића, Лазара Николића и неколицине непознатих мајстора француске и холандске школе XVII и XVIII века <ref>"После провале у Народном музеју. Украдена најлепша Предићева слика", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 1.</ref><ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>. Непознатни провалници су су ушли у просторије Музеја кроз један од подрумских прозора са бегејске стране, који је касније пронађен разбијен; одатле су се попели на први спрат и слике извукли из рамова, који су остали прислоњени на зидове<ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>. Из непознатих разлога (вероватно због страха од откривања), провалници нису са собом понели три слике које су, у намери да их однесу, већ извадили из рамова<ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>..<br />
<br />
====Реновирање (2003)====<br />
<br />
Зграда Музеја знатно је оштећена током олујног невремена које је задесило град 31. августа 2003. године. Након тога, музејски екстеријер темељно је реновиран. Упоредо са реновирањем фасаде и крова, извршено је и унутрашње преуређење Музеја и крајем августа 2005. године, за јавност је отворен нови изложбени простор - "Велики салон".<br />
<br />
==Изложбени простор==<br />
<br />
Народни музеј Зрењанин располаже изложбеним простором који обухвата: '''Велики''' и '''Мали салон''' (у приземљу) и '''сталну поставку''' (на првом и другом спрату). Осим тога, дворишни амфитеатар који се раније користио за разне уметничке перформансе лети је отворен за музејске радионице и концерте у склопу традиционалне манифестације "Ноћ музеја".<br />
<br />
== Организациона структура ==<br />
<br />
Народни музеј Зрењанин има пет стручних одељења: '''Уметничко''', '''Природњачко''', '''Археолошко''', '''Историјско''' и '''Етнолошко'''. Збирка уметничког одељења подељена је на збирку примењене и ликовне уметности. У оквиру Историјског одељења уређена је Соба спорта, у којој је приказан развој спортова у Великом Бечкереку, Петровграду и Зрењанину од друге половине XIX века до данас. Осим тога, Музеј поседује и библиотеку, педагошко-информативну службу, фотографски студио, столарску радионицу, Документациони центар и рестаураторско-конзерваторску радионицу<ref>http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/stalna_postavka.html</ref>.<br />
<br />
==Списак управника Музеја од Другог светског рата до данас==<br />
<br />
-[[Милош Кекез]] <br><br />
-[[Бранислав Ђурђев]] <br><br />
-[[Шандор Нађ]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-Лазар Николић <br><br />
-[[Загорка Кончар Берберски]]<br><br />
-[[Дејан Радовановић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-Видак Вуковић (први пут) <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] (први пут) <br><br />
-Видак Вуковић (други пут) <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-Божидар Воргић (други пут) <br><br />
-Видак Вуковић (трећи пут) <br><br />
-Јелена Гвозденац Мартинов <br><br />
<br />
==Списак бивших радника Народног музеја Зрењанин==<br />
<br />
[[Вукосава Поповић|Вукица Поповић]]<br />
<br />
Бранко Белић<br />
<br />
Нада Турински<br />
<br />
Јошка Рошивал<br />
<br />
Загорка Кончар<br />
<br />
Ференц Молнар<br />
<br />
Милован Петровић<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
Званични веб-сајт Народног музеја Зрењанин (српски и енглески)|[http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/index.html]<br />
<br />
==Референце==<br />
<references/><br />
<br />
<br />
<br />
<br />
[[Category: Установе културе]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD&diff=2952Народни музеј Зрењанин2023-08-29T20:49:55Z<p>Kikazr: /* Списак управника Музеја од Другог светског рата до данас */</p>
<hr />
<div>[[File:Finansijska palata i Mali most oko 1910. godine.jpg|thumb|c|right|250px|Здање некадашње Финансијске палате, данас седиште Народног музеја Зрењанин око 1910. године. У првом плану се налази Мали мост са зградом градског забавишта. Издање Липота Манголда. Извор: Историјски архив Зрењанин]]'''Напомена:''' '''''<u>Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање</u>'''''.<br />
<br />
<br />
'''Народни музеј Зрењанин''' је музејска установа завичајног типа комплексног карактера која својим радом покрива подручје града [[Зрењанина]] и [[Средњег Баната]]. Основан је одлуком Муниципалног одбора [[Торонталска жупанија|Торонталске жупаније]] 1911. године. У почетку је носио назив "Музеј Торонталске жупаније", да би у међуратном периоду била извршена његова трансформација у градски музеј Великог Бечкерека. Године 2006. добио је награду "Михаило Валтровић" као најбољи музеј у Републици Србији<ref>Вест о додели награде на интернет-презентацији Музејског друштва Србије (приступљено 31. октобра 2013, у 6:14 часова)|[http://mdsrbija.org/index.php?option=com_content&view=article&id=51]</ref>. Данас има преко 33 000 музејских предмета, пет стручних одељења и преко педесет запослених. Налази се у Зрењанину, у [[Суботићева улица|Суботићевој улици]] бр. 1. Директор музеја је [[Синиша Оњин]].<br />
<br />
<br />
== Историја ==<br />
===Оснивање музеја. Рад до 1918. године===<br />
<br />
Почетком ХХ века, Културно удружење Торонталске жупаније и група интелектуалаца Великог Бечкерека дали су подстицај за оснивање Музеја Торонталске жупаније. На скупштини Културног удружења Торонталске жупаније одржаној 3. фебруара 1903. године, донета је одлука о раду на оснивању жупанијског музеја и формирана Комисија чији је главни задатак био да ову идеју спроведе у дело. У њен састав ушли су: [[велики жупан]] [[Торонталске жупаније]] [[Лајош Делиманић]] (као председник Комисије), [[др Лајош Брајер]] (публициста и новинар), [[Јожеф Балаши]] (директор великобечкеречке гимназије), [[Ференц Сабо]] (школски инспектор), [[др Ференц Шташик]] (јавни бележник), [[Лајош Књашко]] (директор Трговачке академије), [[Антал Штрајтман]], [[Нандор Јесенски]] и [[Јожеф Салаи]]<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968, 201.</ref>. Током 1903. и наредне, 1904. године, Културно удружење Торонталске жупаније радило је на прикупљању експоната и проналажењу адекватног простора за смештај музеалија, у сарадњи са грађанством, властима Торонталске жупаније, али и централним државним властима у Будимпешти<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. Прикупљен је велики број експоната који су привремено били смештени у четири просторије у Мерсијевој улици (данашња улица Стевице Јовановића)<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. Муниципални одбор Торонталске жупаније донео је на седници одржаној 15. маја 1911. године званичну одлуку о оснивању Музеја и прикупљању новчаних средстава за ту сврху<ref>Borovszky Samu, ''Torontál vármegye'', Budapest 1911, 513.</ref>. Прикупљене музеалије првобитно су биле смештене у једној жупанијској згради у Мерсијевој улици (данашња улица Стевице Јовановића)<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>, да би касније биле пребачене у четири просторије Жупанијске палате<ref>Todor Malbaški (ur.), ''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 409.</ref>. Музеј је радио и за време рата, али последње две ратне године (1917-1918) његовог рада су слабо документоване. <br />
<br />
===Међуратни период===<br />
<br />
Развој музејске установе у Великом Бечкереку/Петровграду током међуратног периода (1918-1941) био је обележен сталним недостатком материјалних средстава и вишеструким сеобама музејске збирке са једног на друго место, до те мере да је данас тешко утврдити где се све она налазила. Услед ових проблема, Музеј је био затворен за јавност, а његова колекција опстала је првенствено захваљујући приљежности неколицине друштвено одговорних градских чиновника – [[Тима Рајић|Тимотија Тиме Рајића]], [[Богољуб Алексић|Богољуба Алексића]] и [[Александра Секулића]]. Они су средином тридесетих година, у доста тешким условима и материјалној оскудици, отпочели рад на оживљавању музеја и прикупљању артефаката за збирке, али до трајне стабилизације прилика у раду музеја није дошло. Избијање Другог светског рата пресекло је све акције деловања на том пољу.<br />
<br />
====Списак музеалија из 1919. године==== <br />
<br />
Недуго по завршетку рата, нове власти затекле су музејску збирку у просторијама бивше Жупанијске палате. По налогу поджупана Торонталске жупаније Косте Јанковића, 20. и 21. октобра 1919. године извршен је попис старина које су се тада налазиле у Музеју. Ове музеалије предате су на старање [[Богољуб Алексић|Богољубу Алексићу]], бившем жупанијском архивару и тада актуелном наставнику великобечкеречке Српске гимназије. [[Инвентар Музеја Торонталске жупаније из 1919. године|Инвентар]] је рађен по собама у којима су предмети били смештени (укупно четири), а његов садржај публикован је у раду Милана Петрова о Музеју Торонталске жупаније из 1968. године<ref>Милан Петров, ''Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године'', Рад војвођанских музеја 1966-1968, Нови Сад 1968.</ref>. <br />
<br />
====Сеобе музејских збирки====<br />
<br />
<br />
Архивски документи из раног међуратног периода који говоре о музеју у Великом Бечкереку сведоче о промени његове локације. Првобитно смештен у просторијама некадашње Жупанијске палате, он се накратко после рата нашао у оквиру некадашњег Пијаристичког самостана на углу [[Гимназијска улица|Гимназијске]] и [[Скерлићева улица|Скерлићеве улице]]. Међутим, након што је овај објекат 1923. године постао седиште Апостолске администратуре католичке цркве за Банат, одлучено је да се просторије музеја испразне како би се ту сместили стан и канцеларија апостолског администратора, те је решено је да се музеј измести. <ref>Историјски архив Зрењанин, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, Ф97. 6195/18.4.1923/''Допис поджупана да се испразни други спрат зграде жупанијског музеја''</ref>. У монографији Zrenjanin из 1966. године забележено је да је из просторија Пијаристичког самостана пресељен у две гимназијске дворане, одакле је ускоро прешао у нове просторије у бечкеречкој Касини <ref>''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 409)</ref>.<br />
<br />
У то време, Музеј Торонталске жупаније налазио се у надлежности жупанијских власти, тачније, [[Торонталско-тамишке жупаније]] са седиштем у Великом Бечкереку, која је оформљена након разграничења Краљевине СХС и Румуније. Године 1924. Жупанија је на молбу града уступила музејску збирку Великом Бечкереку, уз обавезу да град у року од шест месеци за њу пронађе адекватан смештај; у супротном, уступање би било опозвано <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/259.</ref>. Иницијатор ове акције предаје музеја граду и његове de facto трансформације у градски музеј Великог Бечкерека био је ондашњи поджупан, а касније бан Дунавске бановине [[Светислав Рајић]]. <br />
<br />
Наредни податак о локацији музеја потиче из 1928. године, када се његова поставка спомиње у "сали иза позоришта". <br />
<br />
Даље акције на плану трајног смештаја и организације музејске установе вођене су у другачијим околностима, будући да је музејска делатност потпала под надлежност у међувремену формиране Дунавске бановине. Месни школски одбор обратио се 1935. године градском поглаварству молбом "да издејствује код Краљевске банске управе у Новом Саду одобрење, да се градски музеј пресели у бившу жупанијску зграду, а да се „просторије у којима је сада гр. музеј уступе женској грађанској школи". Женска грађанска школа налазила се до 1934/5. године у згради милосрдних сестара "Де Нотр Дам", да би 1935/6. прешла у зграду Каролине Месингер (данашња ОШ "Соња Маринковић") <ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004³), 152.</ref>. Градско поглаварство било је вољно да испуни ову молбу, па је послало допис Краљевинској банској управи да се у бившој згради Жупаније ослободи 5-6 просторија за смештај музеја. Изгледа да је Бановина негативно одговорила на овај захтев, јер је остало очувано писмо у коме се критикује извештај администратора бановинских зграда, уз напомене да у бившој згради Жупаније има доста простора који би се могао искористити за смештај како градског музеја, тако и једног дела архиве. Како се цела ствар завршила, није познато <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 2305/1935, ''Молба месног школског одбора Великог Бечкерека упућена Градском поглаварству за измештање музеја''.</ref>.<br />
<br />
Последњи напори у међуратном периоду учињени на решавању проблема музејског смештаја датирају из 1940. године. Тада се у једном писму спомиње да су „одређене просторије у бившој Жупанијској згради за сређивање музеја“, али да је овај процес преиначен одлуком Димитрија Кириловића, управника Државне архиве у Новом Саду и начелника Просветног одељења Дунавске бановине <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/272, 12.3.1940.</ref>. Читав посао је ишао доста споро, будући да се отезало са прављењем музејског инвентара и исплатом запослених <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/275, 31.3.1940.</ref>. Пар месеци касније, међутим, изгледа да се ствар помакла са „мртве тачке“. Јула месеца исте године на згради народне школе поред моста Вука Караџића започети су радови преуређења објекта за "Бановински музеј у Петровграду". Лимарски радови су уступљени Хенрику Барту, а електричарски предузећу "К. Реже и син". Оба извођача радова била су из Петровграда, а за њихову исплату Градско поглаварство обезбедило је кредит у износу од 11 700 динара у буџету градског расхода за 1940/41. годину под ставком „Народна просвета-Субвенција за одржавање музеја“ <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 20191/1940, ''Решење о преуређењу зграде бивше народне школе у бановински музеј у Петровграду''.</ref>. Међутим, политичке околности и избијање рата прекинули су даље акције на пољу развоја музејске делатности.<br />
<br />
====Прикупљање експоната====<br />
<br />
Почетком тридесетих година почело се интензивније радити и на прикупљању експоната и увећању музејских збирки. Градско поглаварство покренуло је 1933. године акцију прикупљања музеалија по банатским насељима. На адресе деведесет православних свештеника у свим насељима српског Баната (Торонталско-тамишке жупаније) послата су писма са молбом за прикупљање старе српске банатске ношње и других предмета из „домаћег живота нашег народа“ (алата, икона, везова и сл.) <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф. 97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22472/28.9.1933, ''Акција Градског начелства Великог Бечкерека за прикупљање експоната за Градски музеј''.</ref>. Тешко је утврдити колики је био одзив на ову акцију. Из неколико сачуваних одговора види се да су се нпр. кусићки и јарковачки прота са одушевљењем одазвали овом позиву, док је Велимир Сперњак, прота из Избишта, одговорио да ''"старих фотографија од пре 60-70 година са народном ношњом уопште нема"'', те да су све фотографије које се тамо могу пронаћи ''"много новијег датума и то са овом садањом туђинском ношњом"'' <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22472/28.9.1933, ''Акција Градског начелства Великог Бечкерека за прикупљање експоната за Градски музеј''.</ref><br />
<br />
Музеј у међуратном периоду успоставио сарадњу са чувеним фотографом и уметником [[Ђуром Рокнићем]], који је, осим што је израдио нацрте старих градских мапа (данас у сталној поставци Народног музеја Зрењанин), такође израдио и две серије слика народне српске ношње у Банату. Он је 1935. годину упутио молбу Градском поглаварству да му откупи ову другу серију по цени од 1500 динара, односно да му се одбије кирија за градску зграду коју је изнајмљивао за свој студио <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 22426/1935, ''Понуда Ђуре Рокнића за откуп народне ношње Баната за градски музеј''.</ref>. Градско поглаварство је потврдно одговорило на ову молбу и откупило пет слика из ове серије по предложеној цени<ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97 Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 15114/1936, ''Откуп слика од Ђуре Рокнића за Народни музеј друге серије народне ношње у Банату''.</ref>.<br />
<br />
Нешто раније, пензионисани обласни чиновник Душан Радојчевић поклонио је музеју своју колекцију старог кованог новца <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 3235/1935, ''Захвалница председника општине Великог Бечкерека Душану Радојчевићу за поклон нумизматичкој збирци Музеја''.</ref>. <br />
<br />
====Кустоси и сарадници музеја====<br />
<br />
Како је Музеј у међуратном периоду био затворен за јавност, брига о њему била је поверена неколицини градских чиновника и културних и јавних посленика. Први међу њима био је '''Богољуб Алексић''', који је још као архивар Торонталске жупаније почетком ХХ века имао великог удела у оснивању ове установе и њеном даљем развоју. Он је од 1921. до 1928. године обављао дужност градоначелника Великог Бечкерека, али је свакако имао удела у уређењу музеја. Бавио се археологијом и ископавањима на подручју петровградске општине, а по завршетку Првог светског рата саставио је попис музеалија 1919. године (Петров 1966: 202-208). Извесно је да је он водио рачуна о археолошкој збирци. Заједно са њим, у раду Музеја неко време био је ангажован и Лазар Николић, који ће након Другог светског рата бити управник ове установе.<br />
<br />
Ипак, око рада на сређивању музеја највише су се активирали већ поменути '''Тимотије – Тима Рајић''' и академски сликар '''Александар Секулић'''. Рајић је средином тридесетих година прошлог века покушао да оживи Градски музеј у сарадњи са надлежним органима Дунавске бановине. У једном допису из 1935. године он је изложио правце развоја и начин уређења градског музеја:<br />
<br />
<blockquote><br />
<br><br />
'''"...II. У погледу музеја мисли и намере Дра Кириловића (начелник Просветног одељења Дунавске бановине у Новом Саду) су врло блиске, скоро идентичне са намерама научника у Народном музеју у Београду'''.<br><br />
<br><br />
'''Спровођење ових намера је започело још у зиму 1933. године када је основано МУЗЕЈСКО ДРУШТВО у Новом Саду за Дунавску бановину, које на жалост није приведено у живот, јер му правила нису одобрена'''.<br><br />
<br><br />
'''Међувремено је основан музеј Матице Српске, али је мишљење одлучујућих фактора, да неће музеји један другом бити на сметњи.'''<br><br />
<br><br />
'''Истина Матица Српска жели да њен музеј буде једини у Војводини, да се све у њему концентрише, и да поред њега не треба да постоје други музеји са мањим и ужим делокругом. Међутим ово се не слаже са нашим схватањем, јер ми сматрамо, да треба што више музеја. Познато нам је да се у државним надлештвима ради на изради закона о музејима. Знамо отприлике и које се идеје пропагирају у том закону. Не знамо каква ће бити коначна редакција тог закона, и какве ће се идеје у њему унети на крају крајева.'''<br><br />
<br><br />
'''Научни фактори у Београду су задобивени идејом да у нашем граду буде један музеј /ГРАДСКИ/ са територијалном надлежношћу на горњи и средњи Банат. У тај музеј би, поред Београдског народног музеја, улазило све што би се проналазило у средњем и горњем Банату. Он би требао да буде пандан градском музеју у Вршцу, који има већ светски глас, и који баш због тога мора и надаље остати али са територијалном надлежношћу јужног Баната. Наш музеј мора бити пандан томе музеју и имати израза националног. Тиме је много и скоро све речено.'''<br><br />
<br><br />
'''Да би наш музеј могао то постати, треба да град много материјалних средстава даје на уређење и одржавање његово.'''<br><br />
<br><br />
'''Вршачки је у срећнијем положају, јер живи већ многе десетине година, када се са много мање материјалних средства много могло постићи.'''<br><br />
<br><br />
'''Наш музеј мора да у себе прикупи све што се односи на живот нашег народа у овим крајевима'''. '''Данас је то тешко са малим и незнатним материјалним средствима набавити'''. '''Треба много рескирати'''. '''Нарочито сада, када се многе ствари из наших крајева за добре паре набављају и износе из државе'''. '''Нама је познато да многи странци купују многе документе о нашим крајевима и износе их из државе'''. '''Постоји читава организација трговаца са старинама из наших крајева.''' '''То је пак могуће због тога, што је већи део старих докумената у рукама људи из наших народних мањина, који исте продају само за скупе паре, и по могућству својим сународницима у иностранству'''. '''Ми бисмо требали да врло много рескирамо да бисмо могли сузбити ту конкуренцију'''. '''А за то треба много пара'''. '''Држава нема и не може да те паре даје, јер је територијална надлежност музеја државних врло пространа, јер се простире на целу државу'''. '''Остаје да се побрину за то мањи музеји'''. '''Тако стоји ствар са музејем...".'''<br><br />
<br><br />
-Допис Тиме Рајића из 1935. године <ref>Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 8028/1935, ''Градски бележник Тима Рајић покреће питање оснивања Градског музеја и библиотеке''.</ref><br />
</blockquote><br />
<br><br />
<br />
Уз Рајића, последње значајно име које се везује за рад музеја у међуратном периоду је академски сликар Александар Секулић, који је обављао дужност музејског кустоса од септембра 1935. до марта 1940. године<ref>(Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, 27.3.1940.</ref>. У том својству он је 1938. године написао прилог о овој установи под насловом Градски музеј за завичајну монографију Петровград. Секулићева преписка са Миланом Петровићем, начелником Просветног одељења Дунавске бановине открива доста података о тешкоћама са којима се Музеј сусретао у међуратном периоду. Из ње се види да је рад музеја доста трпео због међусобних задевица његових запослених (првенствено Секулића и Алексића), личних интереса појединаца који су одлучивали о „потпори Музеја“ (како из Новог Сада, тако и из Петровграда), те о недостатку финансијских средстава. Сам Секулић се у више наврата жалио да му се плата не исплаћује редовно и у целости (чак је забележено да је „гладовао“ услед недостатка новца)<ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, III/275, 31.3.1940.</ref> <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића: Градски економат)</ref>, да би на крају добио отказ замеривши се локалним моћницима јер није хтео да занемари место у музеју зарад њихових приватних ангажмана <ref>Народни музеј Зрењанин, Легат Александра Секулића, ''Посета музеју'')</ref>.<br />
<br />
===Други светски рат===<br />
<br />
Рад петровградског музеја за време Другог светског рата до данас је остао слабо истражен. У литератури се наводи податак да је накратко био отворен за јавност под називом „Музеј банатског округа“ (Zrenjanin 1966: 409), али више детаља о том периоду нема. Александар Секулић и Богољуб Алексић преминули су за време окупације – 1942, односно 1944. године, али питање је у којој мери су они били ангажовани у раду Музеја. Секулић је већ раније био отпуштен (1940), а Алексић се, као и Тима Рајић, посветио организовању градског Архива. Лазар Николић је за време рата руководио археолошким ископавањима у Северном Банату.<br />
<br />
===Послератни период===<br />
<br />
Након ослобођења почиње нови период у развоју петровградског (од 1946. године зрењанинског) музеја. Из установе затвореног типа он постаје културна институција у потпуности отворена за јавност и добија сталну локацију у [[“Јанковићевој кући”]] у улици Серво Михаља 4 поред [[Великог моста]]. Осим Градског музеја, овде је био смештен и [[зрењанински архив]]. У то време музеј је имао четири одељења (археолошко, етнолошко, уметничко, историјско) и нумизматичку збирку, са предметима обрађеним по најмодернијим музеолошким принципима оног времена. <br />
<br />
Прва већа изложба у послератном периоду приређена је 1955. године, под називом "'''Зрењанин кроз векове'''", са циљем ''"да широке народне масе упознају боље нашу прошлост"''<ref>"Музеј врши припреме за тематску изложбу: ЗРЕЊАНИН КРОЗ ВЕКОВЕ", ''Зрењанин'' 157, год. IV, 1.10.1955, 5.</ref>.<br />
<br />
<blockquote><br />
'''''"Градски музеј у Зрењанину постигао је после ослобођења веома лепе резултате. Музеј данас има археолошко, историско, етнолошко, етнографско-фолклорно, уметничко одељење и одељење богато збиркама из Народноослободилачког рата, као и нумизматичку и природњачку збирку.<br><br />
<br><br />
'''''Седам неолитских кућа код Новог Бечеја<br><br />
<br><br />
'''''У археолошком делу нарочито је интересантан материјал откопан на Матејском броду код Новог Бечеја, где су на ископинама радили заједно и стручњаци из Зрењанина, Новог Сада, Кикинде, Панчева и Вршца. У ископаном насељу које потиче из млађег каменог доба откривене су куће од тврдог материјала. Исто тако комади керамичких посуда су ископани на овом месту, које је случајно пронашао радећи у пољу Богдан Радовић из Новог Бечеја, припадају некадашњој потиској култури. Досада је код Матејског брода ископано насеље од седам кућа четвртасте основе, што је карактеристично за грађевине потиске културе. На основу ових налаза може се тврдити да је најстарији слој код Матејског Брода настао око три и по хиљаде година пре наше ере. Међутим, у горњим слојевима овог налазишта откривени су предмети који припадају млађим културама, па чак и један средњовековни гроб. Истраживања у овом богатом налазишту, међутим, су престала, због недостатака потребних новчаних средстава. Истина, читав овај простор поред реке Тисе ограђен је и стављен под заштиту државе, али због немарности локалних власти из налазишта се односи земља, тако да су још неоткопани делови овог налазишта изложени сталном оштећењу.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Како сматрају музејски стручњаци за настављање радова на ископавању овог богатог археолошког налазишта потребно је свега око 700 хиљада динара.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Војвођанско сликарство XVIII и XIX века'''''<br><br />
<br><br />
'''''Уметничка галерија Градског музеја у Зрењанину има, уз неколико слика холандских, аустријских и француских мајстора, и слике наших познатих сликара из XVIII и XIX века. Галерија се стално проширује. У њој је смештен и сликарски атеље Уроша Предића. Готово све сликарске школе заступљене су бар са једним представником. Поред неких слика непознатих аутора, у музеју се налазе слике Николе Нешковића (деде Јована Стерије Поповића), Теодора Илића, Николе Алексића, једног од најплоднијих наших уметника који је међу првима напустио барок и прихватио класистички правац, затим Душана и Стевана Алексића, познатог сликара композиција из националне историје.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Музеј поседује неколико слика Константина Даниела, који је живео и радио у Зрењанину, чије се слике одликују богатим, префињеним и хармоничним колоритом. Ученици Даниелови су такође у добром броју заступљени у збирци овог музеја, као што су Ђура Јакшић и Марко Завишић.'''''<br><br />
<br><br />
'''''Етнографско одељење је пуно примерака народног веза и ћилима из XIX века. Посебно се истичу предмети сељачког намештаја, који су права реткост. Уз предмете из Средњег века, историско одељење музеја има збирку предмета из доба Првог српског устанка и Мађарске буне из 1848. године.'''''<br><br />
<br />
'''''Поред археолошких истраживачких радова на Матејском Броду, у плану је да се, уколико то омогућују средства, да се продуже радови на испитивању терена око Јаша Томића, где су учињена већ нека открића"'''''.<br><br />
<br><br />
-Новински натпис о активностима Народног музеја Зрењанин из 1959. године<ref>"Градски музеј у Зрењанину - један од најпознатијих у Војводини", ''Зрењанин'', 7. март 1959, 4.</ref>.<br><br />
<br />
<br />
</blockquote><br />
<br />
====Пресељење (1964)====<br />
<br />
[[File:Стара зграда Музеја.jpg|thumb|right|"Јанковићева кућа" у којој се до 1964. године налазио зрењанински музеј]]Године 1964. године Градски музеј поново је пресељен. "Јанковићева кућа" поред Великог моста била је срушена, а музејска збирка привремено је била премештена у просторије “Техногуме”. У чланку који је тим поводом објављен у локалној штампи рушење "Јанковићеве куће" објашњено је као '''''“императив брзог развоја нашег града који понекад тражи материјалне жртве”''''' <ref>"Зрењанински народни музеј на двогодишњем “одмору”", ''Зрењанин'' 610, год. XII, 6. јун 1964, 8.</ref>. Исти извор наводи да је била предвиђена изградња нове зграде музеја, и то на темељима Градског купатила крај Планкове баште. Ново здање Музеја, у које је требало сместити и градску библиотеку, никада није саграђено. Након две године боравка у просторијама “Техногуме”, музејске збирке су 1966. године пресељене у монументално здање у Суботићевој улици 1, које је 1892. године саграђено за потребе [[Финансијска палата|великобечкеречке филијале аустроугарског Министарства финансија]], а према пројекту чувеног мађарског архитекте [[Иштван Киш|Иштвана Киша]].<br />
<br />
==== Проблеми у раду (1964-1966) ====<br />
<br />
Средином шездесетих година, Народни музеј Зрењанин бележио је озбиљне потешкоће у свом функционисању, првенствено због неажурности надлежних органа и чињенице да су музејске збирке више од две године након рушења старе зграде Музеја биле недоступне јавности<ref>Б. Г., "Да ли колектив зрењанинског Народног музеја греши!?...", ''Зрењанин'' 694, год. XIV, 22.1.1966, 9.</ref>. Планирано пресељење музејских експоната из просторија "Техногуме" где су привремено били смештени, а које је најављено за новембар 1965, одложено је због "хладноће, лоших путева и комуникација", те неспоразума око ангажмана радне снаге између Музеја и зрењанинског позоришта<ref>Б. Г., "Да ли колектив зрењанинског Народног музеја греши!?...", ''Зрењанин'' 694, год. XIV, 22.1.1966, 9.</ref>. До пресељења музеалија није дошло ни у јануару 1966, а нерешена просторна и друга питања довела су до тога да је у јесен 1966. године дошло до обуставе финансирања Музеја од стране општине Зрењанин, јер "'''''није извршила своје радне обавезе које су биле предвиђене међусобним уговором'''''"<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>. То је у пракси значило да су радници Музеја примали најминималније личне дохотке, под образложењем да је тадашњи колектив Народног музеја '''''"већ дуже време исцрпљивао своје снаге на међусобним дуелима и трзавицама, што се негативно одражавало на квалитет рада и неиспуњење оних програмских обавеза за које је од Фонда за културу добијао материјална средства"'''''<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>. Чак се озбиљно помишљало и на укидање музеја, што је било "позитивно оцењено у свим политичким круговима од општине, преко Покрајине, па све до неких републичких органа", али до затварања Музеја није дошло услед компликација око тражења и усаглашавања законских решења<ref>Б. Г., "Са састанка Фонда за културу. Обустављено финансирање музеја", ''Зрењанин'' 735, год. XIV, 5.11.1966, 7.</ref>..<br />
<br />
====''Великобечкеречки сликарски атељеи'' (1969)====<br />
<br />
<br />
У пролеће 1969. године, у Народном музеју Зрењанин представљена је ауторска изложба [[Вукосава Поповић|Вукице Поповић]] под називом '''"Великобечкеречки сликарски атељеи"'''. Првобитно планирана за 1968. годину, услед потешкоћа изазваних прикупљањем слика по приватним колекцијама, изложба је отворена 23. марта 1969.<ref>Б(огдан). Г(ушић)., "Све је спремно", ''Зрењанин'' 855, год. XVII, 8.3.1969, 5.</ref>. По броју посетилаца, медијској пажњи коју је привукла, начину рекламирања и пратећим активностима, она је поставила стандарде у изложбеним активностима Музеја. За три недеље имала је 5000 посетилаца<ref>"Ласкава признања", Зрењанин 864, год. XVII, 17.5.1969, 5.</ref>, рекламирана је путем репродукција слика, плаката и амбалаже за паковање која се делила по самоуслугама и трговинама, а за потребе ове "'''''најскупље и најспектакуларније изложбе у Зрењанину'''''" израђен је и богато опремљен каталог<ref>Б(огдан). Г(ушић)., "Све је спремно", ''Зрењанин'' 855, год. XVII, 8.3.1969, 5.</ref>. Представљање два века ликовне уметности у Великом Бечкереку побудило је како интересовање шире, тако и стручне јавности: поводом изложбе су се у локалном листу ''Зрењанин'' огласили истакнути стручњаци - историчари уметности '''Дејан Медаковић'''<ref>Др Дејан Медаковић, "Великобечкеречки сликарски атељеи", ''Зрењанин'' 863, год. XVII, 7.6.1969, 5.</ref> и '''Динко Давидов'''<ref>Др Динко Давидов, "Великобечкеречки сликарски атељеи", ''Зрењанин'' 867, год. XVII, 7.6.1969, 5.</ref>. Изложбу су организовано посетили студенти београдског и новосадског факултета, као и бројне школе и насеља зрењанинске општине<ref>"Ласкава признања", Зрењанин 864, год. XVII, 17.5.1969, 5.</ref>. За време трајања изложбе, у Алеји великана у [[Карађорђев парк|Карађорђевом парку]] откривена је спомен-биста чувеног сликара Константина Данила<ref>М. П., "Откривена спомен биста Константина Данила", ''Зрењанин'' 866, год. XVII, 31.5.1969, 6.</ref>. <br />
<br />
Идуће године (1970) Музеј је приредио изложбу о Васи Пелагићу, затим, изложбу под називом '''"Орнаментика средњевековних ћирилских рукописа"''' од X до XVIII века<ref>"Добре вести из музеја. Богата изложбена јесен", ''Зрењанин'' 934, 26.9.1970, 5.</ref>, а поводом четрдесет година ликовног стваралаштва познатог зрењанинског завичајног уметника [[Тивадар Вањек|Тивадара Вањека]], 20. септембра 1970. Музеј је уприличио ретроспективну изложбу под називом '''"Панонске интиме"'''<ref>"Панонске интиме. (1930-1970) ретроспективна изложба Тивадара Вањека", ''Зрењанин'' 934, 26.9.1970, 5.</ref>.<br />
<br />
====Крађа слика (1974)====<br />
<br />
Тежак ударац за Музеј била је крађа слика у јуну 1974. године. Том приликом је украдено тринаест ремек-дела, међу којима су биле слике Уроша Предића (портрети Петра, Ангелине и Радета Предића), Ђуре Јакшића, Лазара Николића и неколицине непознатих мајстора француске и холандске школе XVII и XVIII века <ref>"После провале у Народном музеју. Украдена најлепша Предићева слика", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 1.</ref><ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>. Непознатни провалници су су ушли у просторије Музеја кроз један од подрумских прозора са бегејске стране, који је касније пронађен разбијен; одатле су се попели на први спрат и слике извукли из рамова, који су остали прислоњени на зидове<ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>. Из непознатих разлога (вероватно због страха од откривања), провалници нису са собом понели три слике које су, у намери да их однесу, већ извадили из рамова<ref>М.П.С.В., "Прошлог викенда из Народног музеја украдено 13 уметничких слика. Драгоцености без заштите", ''Зрењанин'' 1127, год. XXI, 29. јун 1974, 5.</ref>..<br />
<br />
====Реновирање (2003)====<br />
<br />
Зграда Музеја знатно је оштећена током олујног невремена које је задесило град 31. августа 2003. године. Након тога, музејски екстеријер темељно је реновиран. Упоредо са реновирањем фасаде и крова, извршено је и унутрашње преуређење Музеја и крајем августа 2005. године, за јавност је отворен нови изложбени простор - "Велики салон".<br />
<br />
==Изложбени простор==<br />
<br />
Народни музеј Зрењанин располаже изложбеним простором који обухвата: '''Велики''' и '''Мали салон''' (у приземљу) и '''сталну поставку''' (на првом и другом спрату). Осим тога, дворишни амфитеатар који се раније користио за разне уметничке перформансе лети је отворен за музејске радионице и концерте у склопу традиционалне манифестације "Ноћ музеја".<br />
<br />
== Организациона структура ==<br />
<br />
Народни музеј Зрењанин има пет стручних одељења: '''Уметничко''', '''Природњачко''', '''Археолошко''', '''Историјско''' и '''Етнолошко'''. Збирка уметничког одељења подељена је на збирку примењене и ликовне уметности. У оквиру Историјског одељења уређена је Соба спорта, у којој је приказан развој спортова у Великом Бечкереку, Петровграду и Зрењанину од друге половине XIX века до данас. Осим тога, Музеј поседује и библиотеку, педагошко-информативну службу, фотографски студио, столарску радионицу, Документациони центар и рестаураторско-конзерваторску радионицу<ref>http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/stalna_postavka.html</ref>.<br />
<br />
==Списак управника Музеја од Другог светског рата до данас==<br />
<br />
-[[Милош Кекез]] <br><br />
-Лазар Николић <br><br />
-[[Шандор Нађ]] <br><br />
-[[Дејан Радовановић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-Видак Вуковић (први пут) <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] (први пут) <br><br />
-Видак Вуковић (други пут) <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-Божидар Воргић (други пут) <br><br />
-Видак Вуковић (трећи пут) <br><br />
-Јелена Гвозденац Мартинов <br><br />
<br />
==Списак бивших радника Народног музеја Зрењанин==<br />
<br />
[[Вукосава Поповић|Вукица Поповић]]<br />
<br />
Бранко Белић<br />
<br />
Нада Турински<br />
<br />
Јошка Рошивал<br />
<br />
Загорка Кончар<br />
<br />
Ференц Молнар<br />
<br />
Милован Петровић<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
Званични веб-сајт Народног музеја Зрењанин (српски и енглески)|[http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/index.html]<br />
<br />
==Референце==<br />
<references/><br />
<br />
<br />
<br />
<br />
[[Category: Установе културе]]</div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2951Дејан Радовановић2023-08-29T20:48:26Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник [[Народни музеј Зрењанин|Народног музеја Зрењанин]].<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у Историјском архиву Зрењанин. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2950Дејан Радовановић2023-08-29T20:46:43Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Dejan Radovanovic.jpg|thumb|right|300px|Дејан Радовановић]]'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник Народног музеја Зрењанин.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у Историјском архиву Зрењанин. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9A%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%B7&diff=2949Милош Кекез2023-08-29T20:45:41Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>[[File:Васа Поморишац, Портрет Милоша Кекеза.jpg|thumb|right|300px|Васа Поморишац, ''Портрет Милоша Кекеза'']] '''Милош Кекез''' (Велика Кикинда, Аустроугарска, 13. јул 1912 - 18. април 1978), адвокат, правник, референт за културу и први послератни управник Градске библиотеке и музеја у Петровграду. <br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Милош Кекез се родио 13. јула 1912. године у Кикинди, у земљорадничкој породици. Школовао се у родном граду, након чега је студирао права у Суботици. У то време је уживао глас и углед марксистички оријентисаног интелектуалца: припадао је напредном студентском покрету и био члан студентског уружења Светлост, чиме је скренуо пажњу полиције. По завршетку студија извесно време је провео у Француској на изучавању језика, слушајући правна и економска предавања ради усавршавања. Адвокатско-приправничку службу обављао је у Кикинди и Петровграду. За време окупације је од стране окупаторских власти био притваран у петровградском логору, након чега се склонио у Београд. По ослобођењу 1944. у Зрењанину је био постављен за референта за културу и привременог управника овдашњег музеја. Након тога је радио и у Сремској Митровици, где је 1954, након положеног адвокатског испита у Београду, отворио адвокатску канцеларију. Ту је радио све до 1962. године, када се преселио у Кикинду, где се бавио адвокатуром све до одласка у пензију 17. марта 1976. Умро је 18. априла 1978. године <ref>М. Б., "Милош Кекез", Гласник Адвокатске коморе Војводине 9, Нови Сад, септембар 1978, 35–36.</ref>.<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
[[Народни музеј Зрењанин]] <br><br />
[[Бранислав Ђурђев]] <br><br />
[[Шандор Нађ]] <br><br />
[[Лазар Николић]] <br><br />
[[Ружа Латовљев]] <br><br />
[[Загорка Кончар]] <br><br />
[[Радован Радишић]] <br><br />
[[Тихомир Савић]] <br><br />
<br />
== Референце == <br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2948Дејан Радовановић2023-08-29T20:45:09Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div>File:Dejan Radovanovic.jpg'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник Народног музеја Зрењанин.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у Историјском архиву Зрењанин. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=File:Dejan_Radovanovic.jpg&diff=2947File:Dejan Radovanovic.jpg2023-08-29T20:44:19Z<p>Kikazr: </p>
<hr />
<div></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=2946Дејан Радовановић2023-08-29T20:43:03Z<p>Kikazr: Created page with "'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и у..."</p>
<hr />
<div>'''Дејан Радовановић''' (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник Народног музеја Зрењанин.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у Историјском архиву Зрењанин. Преминуо је 27. новембра 1980.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B6%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2&diff=2945Ружа Латовљев2023-08-29T20:41:05Z<p>Kikazr: /* Види још */</p>
<hr />
<div>'''Ружа Латовљев''' (Велики Бечкерек, 1907 - Београд, 2001), припадник НОП-а, друштвено-политички и просветни радник, управник Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин" у Зрењанину.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Ружа Латовљев се родила 12. маја 1907. године у Великом Бечкереку. За време немачке окупације била је активан припадник Народно-ослободилачког покрета и чланица Антифашистичког фронта жена . По ослобођењу 1944. била је изабрана за члана Скупштине Народноослободилачког одбора Петровграда у периоду од 3. октобра 1944. до 8. јула 1945, те од 1950. до 1952. године . Између те две функције обављала је дужности директора Економске школе у Зрењанину (1945–1949). У Музеју се кратко задржала, након чега је постављена – у јесен 1953 – за управницу Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“. На том положају је остала до 1964. и одласка у пензију. Преминула је у Београду 2001. године.<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Народни музеј Зрењанин]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-[[Лазар Николић]] <br><br />
-[[Загорка Кончар Берберски]] <br><br />
-[[Дејан Радовановић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-[[Видак Вуковић]] <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-[[Јелена Гвозденац Мартинов]]<br><br />
-[[Синиша Оњин]]<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B6%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2&diff=2944Ружа Латовљев2023-08-29T20:40:49Z<p>Kikazr: /* Види још */</p>
<hr />
<div>'''Ружа Латовљев''' (Велики Бечкерек, 1907 - Београд, 2001), припадник НОП-а, друштвено-политички и просветни радник, управник Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин" у Зрењанину.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Ружа Латовљев се родила 12. маја 1907. године у Великом Бечкереку. За време немачке окупације била је активан припадник Народно-ослободилачког покрета и чланица Антифашистичког фронта жена . По ослобођењу 1944. била је изабрана за члана Скупштине Народноослободилачког одбора Петровграда у периоду од 3. октобра 1944. до 8. јула 1945, те од 1950. до 1952. године . Између те две функције обављала је дужности директора Економске школе у Зрењанину (1945–1949). У Музеју се кратко задржала, након чега је постављена – у јесен 1953 – за управницу Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“. На том положају је остала до 1964. и одласка у пензију. Преминула је у Београду 2001. године.<br />
<br />
== Види још ==<br />
<br />
-[[Народни музеј Зрењанин]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-[[Лазар Николић]] <br><br />
-[[Загорка Кончар Берберски]] <br><br />
-[[Дејан Радовановић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-[[Видак Вуковић]] <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-[[Јелена Гвозденац Мартинов]]<br />
-[[Синиша Оњин]]<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazrhttps://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8&diff=2943Загорка Кончар Берберски2023-08-29T20:40:16Z<p>Kikazr: /* Види још */</p>
<hr />
<div>'''Загорка Кончар Берберски''' (Велики Бечкерек, 18. март 1913 - Зрењанин, 25. новембар 1990), историчарка, просветни и друштвено-политички радник, кустос и управник Народног музеја Зрењанин.<br />
<br />
== Биографија ==<br />
<br />
Загорка Кончар Берберски се родила у Великом Бечкереку 18. марта 1913. године. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду, а дипломирала 1937. на Филозофском факултету у Београду. Исте године добила је службу у Историјском архиву у Новом Саду, а две године касније постала је суплент у Средњој техничкој школи у Петровграду. Убрзо након немачке окупације Баната остаје без посла и сели се најпре у Шумадију, борави неко време у Београду, да би се децембра 1941. настанила у Уљми, где од 1943. учествује у Народно-ослободилачком покрету. У септембру 1944. постала је члан Месног народно-ослободилачког одреда и секретар АФЖ у Уљми. У данима ослобођења вратила се у Петровград као кандидат КПЈ и обављала разне културно-просветне и друштвено-политичке дужности. Била је професор Друге женске гимназије у Београду, референт за научне установе у Комитету за школе и науку при влади ФНРЈ; од 1950. радила је као службеник у Министарству за науку и културу у Сарајеву. Била је и професор у Приједору до 1954, када се враћа у Зрењанин, где ради у Историјском одељењу Народног музеја. Ту је стекла истраживачка искуства радом на прикупљању грађе за историју радничког и народно-ослободилачког покрета у средњем Банату. Приредила је неколико тематских изложби и написала више стручних радова. Након смрти Лазара Николића, кратко је била вршилац дужности управника Народног музеја Зрењанин (1959–1960). Услед болести, отишла је у пензију 1964, а преминула је 25. новембра 1990. године<ref>Филип Крчмар, „Био-библиографски портрети сарадника Народног музеја Зрењанин”, ''Рад Музеја Војводине'' 62, Нови Сад 2020, 156 </ref> <ref>„Белешка о аутору”, у: Загорка Кончар – Љубомир Табачки, ''Увек у борби'', Нови Сад 1970, 409</ref>; <ref>''Зрењанин'' 2012, год. XXXIX, 30. новембар 1990, VI</ref><ref>ИАЗ, Ф. 667 Лични фонд Драгољуба Чолића 1888–1982, кут. 17, бр. 2994.</ref>.<br />
<br />
== Библиографија ==<br />
<br />
== Види још ==<br />
-[[Народни музеј Зрењанин]] <br><br />
-[[Ружа Латовљев]] <br><br />
-[[Лазар Николић]] <br><br />
-[[Дејан Радовановић]] <br><br />
-[[Тихомир Савић]] <br><br />
-[[Ружа Цвејић]] <br><br />
-[[Миодраг Цветић]] <br><br />
-[[Видак Вуковић]] <br><br />
-[[Бранко Оњин]] <br><br />
-[[Божидар Воргић]] <br><br />
-[[Срђан Приљева]] <br><br />
-[[Јелена Гвозденац Мартинов]]<br />
<br />
== Референце ==<br />
<references/></div>Kikazr