Јакоб Бањаи

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Надгробни споменик Јакоба Бањаија на Меморијалном јеврејском гробљу у Зрењанину. Фото: А. Радловачки

Јакоб Бањаи (мађ. Bányai Jakab, Коморан, 10. децембар 1852 - Велики Бечкерек, 21. септембар 1919[1]) је био истакнути педагог, просветни радник и директор комуналне основне школе у Великом Бечкереку.


Биографија

Бањаи се родио 1852. године у Коморану. Образовање је стицао најпре код пијариста, а затим код пештанског Јеврејина Абрахама Ледерера[2]. Дугу и богату каријеру просветног радника започео је у Веспрему и Папи, да би 1882. године дошао у Велики Бечкерек, где је добио посао у јеврејској вероисповедној школи[3]. Након што је ова школа престала са радом 1900. године, постао је директор комуналне основне школе.

Крајем 19. и почетком 20. века, Бањаи је важио за једног од водећих просветара на подручју Торонталске жупаније. Од 1895. до 1902. године уређивао је педагошко-просветни часопис Јужномађарска просвета (мађ. Délvidéki tanügy), који је покренуо његов старији колега и сарадник Антал Штајнбах[4][5]. У свом просветном раду залагао се за ширење и афирмацију мађарског језика у настави.

Радови

Бањаи је био аутор низа радова из области педагогије и дидактике, објављених у дневној и стручној штампи, али и у виду самосталних публикација. Године 1890. објавио је Општи водич за Дистервега (мађ. Diesterweg Utmutatójának általános része). Заједно са колегом Ференцом Редлом превео је и објавио један том Дистервегових одабраних радова, а 1894. са Јозефом Шеном и земљопис за 4. разред народних школа. Две године касније (1896) појавила се његова монографија Прошлост и садашњост великобечкеречке јеврејске народне школе (мађ. A nagybecskereki izr. népiskolák multja és jelene; ову школу основала је 1822. године локална јеврејска заједница коју је чинило 40-50 породица и она се тешком муком одржавала до осамдесетих година 19. века, иако се број Јевреја у граду непрестано повећавао). Њој су претходиле књижице Фелдхајмов јубилеј (мађ. Feldheim-jubileum) и Живот и дело Антала Штајнбаха (мађ. Steinbach Antal élete és működése), посвећене двојици истакнутих банатских просветара - Давиду Фелдхајму и Анталу Штајнбаху. Издао је - самостално или у коауторству више допуњених школских уџбеника на мађарском и немачком језику. Награђен је 1908. године од стране Мађарске академије наука новчаном наградом у износу од 1000 круна[6].

Надгробни споменик

Јакоб Бањаи преминуо је 21. септембра 1919. године. Епитаф његовог надгробног споменика на мађарском језику гласи:

ITT NYUGSZIK
BÁNYAI JAKAB
ALL. EL. ISK. IGAZGATO TANITÓ
SZÜL. 1852. DEC 10.
MEGH. 1919. SZEPT. 21.

DIESTERWEG VOLT A TE UTMUTATÓD
TÖBB MINT 40 ÉVÉS PEDAGOGIAI PÁLYÁDON
MELYNEK MINDEN ÁGÁT MESTERTEN MÜVELTED
MINT VERBELI TANITÓ, GYERMEKBARÁT,
PEDAGOGIAI IRÓ.

AZ EGYESÜLETI ÉLET IRÁNYITÓJA,
MINT KARTÁRS EGYARÁNT AZ ELSŐK
EGYIKE VOLTÁL.

ÁLDÁS ÉS BÉKE PORAIDRA!

што у српском преводу значи:

ОВДЕ ПОЧИВА
ЈАКОБ БАЊАИ
ДИРЕКТОР И НАСТАВНИК ДРЖАВНЕ КОМУНАЛНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
РОЂЕН 10. ДЕЦЕМБРА 1852.
ПРЕМИНУО 21. СЕПТЕМБРА 1919.

ДИСТЕРВЕГ ЈЕ БИО ТВОЈ ВОДИЧ
У КАРИЈЕРИ ДУЖОЈ ОД 40 ГОДИНА
ГДЕ СИ У СВИМ ГРАНАМА НЕГОВАО САВРШЕНСТВО,
КАО ВРХУНСКИ НАСТАВНИК, ПРИЈАТЕЉ ДЕЦЕ
И ПЕДАГОШКИ ПИСАЦ.

ВОДИЧ У ДРУШТВЕНОМ ЖИВОТУ
БИО СИ
КАО ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

НЕКА ЈЕ МИР И СЛАВА ТВОМЕ ПЕПЕЛУ!

Референце

  1. Kalapis Zoltán Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I, Újvidék 2003, 77.
  2. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I, Újvidék 2003, 77.
  3. Kalapis Zoltán Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I, Újvidék 2003, 77.
  4. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I, Újvidék 2003, 77.
  5. Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 268.
  6. Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 268.