Јанковићева кућа

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Јанковићева кућа

Јанковићева кућа је назив за једноспратну зграду подигнуту 1854. године, која се налазила у некадашњој, данас непостојећој Улици војводе Мишића, касније Серво Михаља, на кућном броју 4, у близини Великог моста. Кућа је срушена 1964. године, а на месту где се налазила подигнута је зграда Грађевинско-индустријског комбината "Банат" (данас седиште Пореске управе и Трезора). У Јанковићевој кући били су својевремено смештени Банатска српска задруга за штедњу и предујам, дућан Бернхарда Клајна[1], а после Другог светског рата и Народни музеј Зрењанин и Зрењанинско архивско подручје који су у то време били спојени. Кућа се спомиње у списку једноспратних објеката у граду за 1875. и 1938. годину, објављеном у монографији "Петровград", где је као власник наведена Катарина Јанковић[2]. Кућу је подигао њен отац Ђорђе Јанковић (1807-1861), богати великобечкеречки трговац, народни представник и истакнутих учесник српског народног покрета 1848/49. године[3]. Кућа је излазила на три улице (Серво Михаља, Сарајлијина, Гимназијска), а према стилским карактеристикама припадала је класицизму. У приземљу су се налазили трговачки локали, док је на спрату био стамбени простор. Изнад главног улаза налазио се балкон украшен оградом од кованог гвожђа.

Референце

  1. "Bitte, nicht zu übersehen!", Gross-Becskereker Wochenblatt 46, 17.11.1883, 6.
  2. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 82-83.
  3. Драгољуб Чолић, "Ђорђе Јанковић", Познати Зрењанинци 57, Зрењанин 1969 (рукопис).