Јован Стајић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање.


Јован Стајић (Велики Бечкерек, 20. децембар 1878 - 1. мај 1931) је био главни градски лекар и вршилац дужности градоначелника Великог Бечкерека од 29. јануара 1928. до 28. марта 1929. године[1].

Биографија

Јован Стајић рођен је у Великом Бечкереку 1878. године. Основну школу завршио је у родном граду, а гимназију у Новом Саду [2]. Студирао је медицину у Грацу и Инсбруку, а државни медицински испит положио у Будимпешти. По завршетку студија, вратио се у Велики Бечкерек, где је отворио приватну праксу. Уочи Првог светског рата, радио је као општински лекар у Јарковцу, Томашевцу и Драгутинову. По завршетку Првог светског рата, постављен је 1919. године за главног градског физика. Две године касније (1921) основао је прво повереништво Црвеног крста Краљевине СХС [3]. На његову иницијативу је 1930. године отворен Дом народног здравља у данашњој улици Народног фронта, у ком су били смештени Градски физикат, Бактериолошка станица са Антирабичним одељењем, Државна амбуланта, Државна школска поликлиника, Државни диспанзер за одојчад и Поликлиника за малу децу. Стајић је био управник Државног диспанзера за одојчад. Заједно са др Славком Жупанским основао је 1928. године Обласни одбор народне одбране, чији се делокруг рада простирао на подручју целог Баната[4]. Обављао је и дужност председника Обласног одбора Јадранске страже у Великом Бечкереку[5], за који је стекао велике заслуге тиме што је спречио његово планирано укидање 1929. године[6]. Недуго затим је и преминуо, 1. маја 1931[7].

Занимљивости

  • Јован Стајић био је у даљем сродству са чувеним научником Михајлом Пупином. Био је ожењен његовом нећаком Катицом Олћан.
  • Михајло Пупин добио је диплому почасног грађанина Великог Бечкерека управо у време док је Стајић обављао дужност градоначелника.

Види још

Референце

  1. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 306.
  2. Марко Цицмил (ур.), Новосадска гимназија: споменица 1810-1985, Нови Сад 1987, 85.
  3. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 428.
  4. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 415.
  5. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 410.
  6. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 410.
  7. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 412.