Јожеф Хертеленди

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Јожеф Хертеленди

Јожеф Хертеленди (мађ. Hertelendy József; Бочар, 1833 - Марила, 1891), торонталски велики жупан.

Биографија

Хертеленди се родио 1833. године у Бочару, на властелинству које је тридесет година раније купио његов деда, Јожеф Хертеленди Старији. Био је син Кароља Хертелендија и његове супруге. Студирао права у Будимпешти и припремао се за каријеру у државној служби. Након тога је студирао економију у Мађаровару и на Високој пољопривредној школи у Хохенхајму. Изабран је 1861. за среског начелника у Кикинди, али је због свог противљења и отпора привременој влади дао оставку и повукао се са положаја. У политички живот се вратио 1867. године, када је изабран за начелника комлушког среза. Био је један од иницијатора и оснивача мађарског новинског листа "Торонтал" 1871, када је постао и председник Краљевског судбеног стола у Кикинди. Именован је 1874. за торонталског великог жупана и на том положају активно је радио на ублажавању последица великих поплава које су седамдесетих година погодиле ову област (1876/77. и велика поплава Тисе 1879), као и на мађаризацији Торонталске жупаније – укинуо је Великокикиндски привилеговани дистрикт (1876) и организовао је колонизацију тзв. Чанго-Мађара у развојачену Банатску војну границу (1883). Помогао је оснивање културно-просветних удружења и завода који су за циљ имали ширење мађарског језика и културе, али је активно радио и на привредном уздизању овог подручја. За његове управе пуштена је у саобраћај пруга Кикинда-Бечкерек (1883), основани су Торонталско привредно удружење (1885) и Торонталско удружење домаће радиности (1885) итд. Хертеленди је био и краљевски комесар града Вршца (1878–1882), преседавајући Горњеторонталске водне задруге и носилац Ордена Круне св. Стефана. У време обележавања стогодишњице присаједињења Баната Угарској (1879), у свечаној сали градске куће Великог Бечкерека откривен је његов портрет (рад сликара Беле Палика), а торонталски архивар и песник Густав Лаука спевао му је пригодну оду. Хертеленди је умро 1891. године у бањи Марила (данашња Румунија), где се налазио на лечењу.

Види још

-Торонталска жупанија
-Ласло Карачоњи
-Мориц Ронаи
-Јене Ронаи
-Миклош Бетлен
-Лајош Делиманић
-Бела Ботка
-Ђерђ Штојер

Извори

-Филип Крчмар, Торонталска жупанија и њено наслеђе, Зрењанин 2015.
-Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1912.
-Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007.

Референце