Богољуб Алексић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Богољуб Алексић
(око 1940. године)

Богољуб Алексић (Банатско Ново Село 1874 - Петровград 1944) био је главни архивар Торонталске жупаније, историчар, археолог, наставник великобечкеречке гимназије и у два наврата градоначелник Великог Бечкерека (1921-1924; 1924-1928).

Биографија

Богољуб Алексић се родио у Банатском Новом Селу у јужном Банату у породици племићког порекла[1]. По завршетку студија права у Будимпешти започео је чиновничку каријеру и постао најпре помоћник архивара Торонталске жупаније, а затим и главни архивар. У том својству написао је 1911. године историјат Жупаније од 1779. до 1867. године у монографији Шамуа Боровског[2]. Био је члан Мађарског природословног друштва. Пред крај Првог светског рата, за потребе Мировне конференције у Паризу, написао је "Историју Баната", коју је др Славко Жупански (председник Српског народног одбора у Великом Бечкереку и опуномоћеник српске владе) предао српском посланику у Паризу Миленку Веснићу. После рата, Алексић је, уз кратак прекид 1924. године, обављао дужност градоначелника Великог Бечкерека од 1921. до 1928, упоредо се бавећи историјом, музеолошким радом и археолошким ископавањима у Елемиру[3][4], Арадцу и Омољици. Од 1923. до 1928. године налазио се на челу Потиске водне задруге са седиштем у Великом Бечкереку[5]. Њему су 1919. године поверене на чување старине музеја Торонталске жупаније[6], на чијој је обнови касније активно радио током тридесетих година прошлог века. Био је члан Историјског друштва у Новом Саду[7] и професор великобечкеречке гимназије. Умро је 1944. године.

Види још

Референце

  1. Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 533.
  2. Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 429-476.
  3. "Археолог г. Богољуб Алексић открио у близини Српског Елемира затрпан преисториски град из каменог доба", Банатска пошта 23, год. I, 22.8.1936, 1.
  4. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 31.
  5. Александар Станојловић(ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 221.
  6. Милан Петров, Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године, Рад војвођанских музеја 15-17, Нови Сад 1966-1968
  7. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 31.