Васа Савић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Биста др Васе Савића у Алеји великана у Карађорђевом парку
Болница за плућне болести "Др Васа Савић" у Петефијевој улици
Надгробни споменик др Васе Савића на Томашевачком гробљу

Др Васа Савић (Перлез 1893 – Београд, 2. фебруар 1939) је био лекар, истакнути медицински стручњак за плућне болести и дугогодишњи управник санаторијума у Тополшици (Словенија) у међуратном периоду.


Биографија

Васа Савић се родио у Перлезу 1893. године[1]. Рано оставши без оца[2], Гимназију је завршио у Зрењанину, да би након тога као питомац „Текелијанума“ наставио школовање у Будимпешти. У жељи да се специјализује за лечење туберкулозе, студијски се усавршавао у Швајцарској, Енглеској и САД[3]. По повратку у Краљевину СХС, постављен је 1922. за начелника санаторијума у Тополшици и на том положају остао је шеснаест година[4]. Доселио се 1939. године у Београд, где је био именован за начелника Одељења за фтизиотерапију Опште државне болнице[5]. Био је посвећен борби против туберкулозе и у међуратном периоду написао је низ радова o овој проблематици (в. доле библиографију радова).

Смрт

Недуго по доласку у Београд, Савић је у ноћи 2. фебруара заједно са својом асистенткињом, Маријом Кучером, извршио самоубиство скоком са четвртог спрата зграде у којој је живео у Бирчаниновој улици[6]. Мотиви за овај чин до данас су остали непознати. Његово тело је пренето у Петровград и сахрањено на Томашевачком гробљу[7]. Смрт Васе Савића окупила је велики број пријатеља, бивших пацијената и поштовалаца. Петровградски лист „Банатска пошта“ покренуо је иницијативу за прикупљање помоћи Савићевој мајци која је живела у тешким материјалним условима [8][9]. Градско веће Петровграда донело је одлуку да се Болничка улица у том граду преименује у улицу Васе Савића[10].

Мајка Васе Савића се, након синовљеве смрти, повукла у петровградски манастир Свете Меланије Римљанке, где је живела са ћерком, монахињом Петронијом (световно име Вукосава). Ту је пренела Савићеву заоставштину[11].

Болница за плућне болести у Зрењанину добила је име по др Васи Савићу. У Алеји великана у Карађорђевом парку налази се биста др Васе Савића.

Библиографија

1. Socijalna medicina III. Tuberkuloza (Zagreb 1926)
2. Пет година санаторијумског лечења у Тополшици 1923-1927 (коаутори: Густав Шамшаловић, Казимир Мулачек, Стјепан Ивић, В. Човић; Загреб, б. г.)
3. Југославија у борби против туберкулозе (Загреб 1932)
4. Туберкулоза и њено данашње лечење (Београд 1935)
5. Анкета о нашој борби против туберкулозе (Летопис Матице српске, год. 110, књ. 346, св. 1, јули-август 1936, стр. 75-94)
6. Problem tuberkuloze i smernice njegovog rešavanja u Jugoslaviji (Beograd 1938)
7. Значај Heinz-ових телашаца за одређивање ступња хемолитичког дејства фенилхидрацина (Београд 1955, објављено постхумно).

Референце

  1. “Двоструко самоубиство у Бирчаниновој улици“, Политика, 3. фебруар 1939, 9.
  2. “Мајци пок. Др. Васе Савића треба помоћи“, Банатска пошта 152, год. IV, 18. фебруар 1939, 3.
  3. “Двоструко самоубиство у Бирчаниновој улици“, Политика, 3. фебруар 1939, 9.
  4. “Двоструко самоубиство у Бирчаниновој улици“, Политика, 3. фебруар 1939, 9.
  5. “Двоструко самоубиство у Бирчаниновој улици“, Политика, 3. фебруар 1939, 9.
  6. “Двоструко самоубиство у Бирчаниновој улици“, Политика, 3. фебруар 1939, 9.
  7. “Двоструко самоубиство у Бирчаниновој улици“, Политика, 3. фебруар 1939, 9.
  8. “Мајци пок. Др. Васе Савића треба помоћи“, Банатска пошта 152, год. IV, 18. фебруар 1939, 3.
  9. ”Парастос пок. др. Васи Савићу у Светоуспенском храму у Петровграду”, Банатска пошта 155, год. IV, 11.3.1939, 1 .
  10. ”Нови научни радови пок. др. Васе Савића”, Банатска пошта 156, год. IV, 18. март 1939, 2.
  11. ”Нови научни радови пок. др. Васе Савића”, Банатска пошта 156, год. IV, 18. март 1939, 2.