Густав Лаука

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Портрет Густава Лауке у сталној поставци Народног музеја Зрењанин. Рад Тивадара Вањека.

Густав Лаука (мађ. Lauka Gusztáv; Витка 1818 - Велики Бечкерек 1902) је био мађарски писац, новински уредник, почасни јавни бележник [1] и помоћни архивар Торонталске жупаније[2].


Биографија

До Револуције (1818-1848)

Лаука се родио 19. јула 1818. године у месту Витка, данас делу градића Вашарошнамењ у Саболчкој жупанији у Мађарској[3]. Отац му се звао Јанош Лаука, а мајка Рожа (рођ. Хандли-Тимвари)[4]. Лаука је похађао гимназију у Кошицама и Кареју (1828-1836), а затим студирао филозофију и права у Пешти (1836-1840)[5]. По завршетку студија, радио је као новинар у Пешти и Пожуну (1840-1848)[6].

Револуција 1848/49.

Уочи избијања мађарске Револуције 1848. године, Лаука је већ скренуо пажњу на себе. Учествовао је у уређивању сатиричног листа "Шаривари донго" (првог те врсте у Угарској), који је публиковао револуционарне идеје, политичке карикатуре и сл.[7], и због тога у више наврата заплењиван од стране полиције[8]. Био је лични пријатељ колеге песника Шандора Петефија[9]. По избијању Револуције, Лаука се ставио у службу револуционарног комитета за одбрану и постао лични секретар вође Револуције Лајоша Кошута.

Од Револуције до доласка у Велики Бечкерек

Након што је Револуција угушена у августу 1849. године, Лаука је био принуђен да напусти Угарску и оде у иностранство[10][11]. Међутим, на велико изненађење својих савременика и дојучерашњих сабораца[12]убрзо се вратио у земљу у време тзв. Баховог неоапсолутистичког режима. Боравио је у Сатмару и Нађвараду (1854), да би 1860. године дошао у Пешту и три године касније ту постао шеф владиног Пресбироа[13].

У Великом Бечкереку

Спомен-плоча на кући у којој је живео Густав Лаука

Тачно време и околности Лаукиног доласка у Велики Бечкерек не могу се са сигурношћу утврдити. У својој књизи Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918 завичајни историчар Ф. Немет пише да је Лаука у Велики Бечкерек дошао 1882. године, након што је 1. маја именован за помоћног архивара Торонталске жупаније[14]. Међутим, Лаука је још од раније имао везе са Великим Бечкереком - тако је, нпр. 1879. године, приликом обележавања стогодишњице од присаједињења Баната Угарској, написао песму посвећену торонталском великом жупану Јожефу Хертелендију, поводом свечаног откривања његовог портрета у свечаној сали Торонталске жупаније; ова песма објављена је на насловној страни листа Torontál[15]. Осим тога, Хертеленди је исте те године, поводом обележавања 40 година његове списатељске делатности, именовао Лауку за почасног јавног бележника Торонталске жупаније[16].Лаука је, према неким тумачењима, у Велики Бечкерек дошао управо на позив и залагање Хертелендија, мада постоји и могућност да је у Бечкерек дошао и након интервенције централних власти у Будимпешти, и то лично председника мађарске владе Калмана Тисе[17].

Уредник Torontál-a

Густав Лаука

По доласку у Велики Бечкерек, Лаука се доста брзо прилагодио локалним друштвеним струјањима. Водио је боемски живот и брзо постао популаран у круговима локалних власти, аристократије и грађанства. Био је радо виђен гост у дворцима банатског племства, а редовно је посећивао све културне манифестације и дешавања[18]. Десет дана по свом доласку, он је преузео уредништво над првим мађарским недељним листом у Банату - Torontál-ом, који ће уређивати пуних десет година - до 1892, a и након тога ће наставити да у њему сарађује, све до своје смрти. По широко распрострањеном мишљењу, била је то најбоља деценија у дугој историји овог листа[19]. Лаука је обогатио садржај листа новим рубрикама и нарочито поезијом. Оглашавао се у сваком броју пригодним песмама, а потписивао се псеудонимом "Дон Гунарос"; чак је и своју личну преписку временом почео да обавља преко Torontál-a, дописујући се са писцем-ђаконом Јожефом Суликом, народним послаником и касније председавајућим угарског Сабора Јожефом Мадарасом, списатељем и новинарем Калманом Рожњаијем, па чак и министром просвете Ђулом Влашићем[20][21]. Нарочито је остао упамћен по пригодним песмама које је писао о разним догађајима, годишњицама и јубилејима - поводом 50 година владавине Фрање Јосифа[22], смрти краља Милана Обреновића[23] итд.

Упоредо са Torontál-ом, Лаука се оглашавао и сарађивао и у другим великобечкеречким листовима ("Caissa"[24]), а 1882. године покренуо је први пригодни лист под називом Pillangó ("Лептир"), чији је циљ био прикупљање прилога за подизање сиротишта у Великом Бечкереку[25].

Лаука је уређивао Torontál све до 1892. године, када је овај лист прерастао у дневник. У последњем броју недељног издања од 24. јануара 1892. године, Лаука се опростио од читалаца и уступио место др Лајошу Брајеру. Том приликом је написао:

"Спокојно предајем уређивање др Лајошу Брајеру, мом млађем колеги-уреднику, кога познајем од његове ране младости и у коме постоји најплеменитија амбиција, изузетан таленат, љубав према раду и снажна воља да овај новонастали дневни лист издигне међу најпознатије, најпохвалније и најбоље листове у земљи"[26].

Лаука је наставио да пише за Torontál и након одласка са места главног уредника, све до своје смрти.

Лаукини јубилеји

Лаукина популарност довела је до тога да су годишњице његовог књижевног стваралаштва заокупљале пажњу јавности у Торонталској жупанији. О догађајима који су тим поводом били уприличени, банкетима и здравицама у Лаукину част писале су све локалне новине. О обележавању свог првог јубилеја - четрдесетогодишњице бављења књижевним радом (1879), Лаука је именован за почасног јавног бележника Торонталске жупаније[27]. Десет година касније (1889), обележио је пола века културног рада, о чему су опширно писали великобечкеречки листови[28][29][30][31][32]. Последњи јубилеј - шездесет година стваралаштва - обележио је крајем 1899. године[33][34][35]

Смрт

Спомен-биста Густава Лауке у Алеји великана у Карађорђевом парку

Густав Лаука преминуо је 23. августа 1902. године у Великом Бечкереку, у 83. години живота[36][37]. Његова сахрана претворила се у импозантну манифестацију којој су присуствовали представници Торонталске жупаније, верских заједница, па чак и војске - локалног гарнизона који је парадирао. У име Торонталске жупаније, од Лауке се опростио главни бележник Ерне Винцехиди[38].

Дела

Лаукин књижевни опус тешко је сумирати, будући да још увек није израђена комплетна библиографија његових радова. Лаукине песме и остали књижевни радови углавном су објављивани у штампи. Од посебно објављених радова издвајају се: Велики Бечкерек у прошлости и садашњости (Nagy Becskerek az alig múltban és jelenben, 1886), збирка песама Јесење руже (Őszirózsák, 1889) и један том прозних радова (Az Amaczyak és Bubelinyiek, 1888).

Посмртне почасти

У Зрењанину данас постоји више споменика, односно спомен-обележја које сећају на живот и дело Густава Лауке. То су, пре свега, спомен-биста у Алеји великана у Карађорђевом парку, затим, спомен-плоча на кући у којој је Лаука живео у улици Стевице Јовановића и Лаукин портрет који је насликао чувени зрењанински сликар Тивадар Вањек а који се чува у сталној поставци Народног музеја Зрењанин. У зрењанинском музеју чува се и гипсани одливак спомен-бисте која се налази у Карађорђевом парку.

Референце

  1. "Miscellen", Gross-Becskereker Wochenblatt 46, 15.11.1879, 11.
  2. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 50.
  3. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia délszlav országokból II, Újvidek 2003, 217.
  4. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 1105.
  5. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 1105.
  6. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 1105.
  7. http://emc.elte.hu/~hargitai/konferencia/sajto2008_kanics_krisztina.pdf
  8. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia délszlav országokból II, Újvidek 2003, 217.
  9. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia délszlav országokból II, Újvidek 2003, 217.
  10. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 1105.
  11. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia délszlav országokból II, Újvidek 2003, 217.
  12. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia délszlav országokból II, Újvidek 2003, 217.
  13. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 1105.
  14. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 50.
  15. Lauka Gusztáv, "Hertelendy József arczképének leleplezési ünnepélyére 1879. szept. 23-án", Torontál 39, 25.9.1879, 1.
  16. "Miscellen", Gross-Becskereker Wochenblatt 46, 15.11.1879, 11.
  17. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 49-50.
  18. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 49-50.
  19. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 51.
  20. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 51-52.
  21. "Lokales. Minister Wlassics an Lauka", Gross-Becskereker Wochenblatt 46, 18.11.1899, 4.
  22. Lauka Gusztáv, "Az ötven éves jubileum", Torontál 275, 2.12.1898, 1.
  23. Torontál, 14.2.1901.
  24. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1848-1918, Zrenjanin 2007,133.
  25. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1848-1918, Zrenjanin 2007,194-195.
  26. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1848-1918, Zrenjanin 2007, 53.
  27. "Miscellen", Gross-Becskereker Wochenblatt 46, 15.11.1879, 11.
  28. "Lokales. Jubiläum", Gross-Becskereker Wochenblatt 14, 6.4.1889, 3.
  29. "Lokales. Lauka-Jubiläum", Gross-Becskereker Wochenblatt 39, 28.9.1889, 3.
  30. "Lauka-Jubiläum", Gross-Becskereker Wochenblatt 46, 16.11.1889, 3-4.
  31. Dr. Ludwig Brájjer, "Feuilleton. Gustav Lauka", Gross-Becskereker Wochenblatt 47, 23.11.1889, 1-3.
  32. Oskar Berán, "Fest-Gruß an Gustav Lauka, zu seiner 50-jährigen Schriftsteller-Jubelfeier", Gross-Becskereker Wochenblatt 47, 23.11.1889, 5.
  33. "Lokales. Jubiläum", Gross-Becskereker Wochenblatt 33, 19.8.1899, 4.
  34. "Lokales. Lauka-Jubiläum", Gross-Becskereker Wochenblatt 49, 9.12.1899, 3-4.
  35. "Lokales. Lauka-Jubiläum", Gross-Becskereker Wochenblatt 50, 16.12.1899, 4-5.
  36. "Gustav Lauka †", Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 30.8.1902, 1.
  37. Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz.Ezer magyar biográfia délszlav országokból II, Újvidek 2003, 217.
  38. "Gustav Lauka †", Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 30.8.1902, 1.