Дејан Радовановић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Дејан Радовановић, управник Народног музеја Зрењанин
Претходник: Радован Радишић
Наследник: Јелена Јањић

Дејан Радовановић (Варјаш, 1914 - Зрењанин, 1980), историчар, педагог, просветни радник, кустос и управник Народног музеја Зрењанин.

Биографија

Радовановић се родио 1914. године у Варјашу (данашњи румунски Банат). Школовао се на Учитељској школи у Вршцу, Вишој Педагошкој школи у Новом Саду и Филозофском факултету у Београду. У Другом светском рату био је заробљен и провео је четири године у немачком ратном заробљеништву. Након рата радио је као учитељ у Врачев Гају, школски инспектор за Белоцрквански и Вршачки срез, а од 1949. је професор Друге више мешовите гимназије у Зрењанину. Касније је обављао дужности директора зрењанинске гимназије и управника Народног музеја Зрењанин. Активно се бавио проучавањем радничког покрета и НОБ-а на подручју Зрењанина и Баната. Рукопис његове необјављене Хронике Зрењанина (1974) чува се у Историјском архиву Зрењанин. Преминуо је 27. новембра 1980.

Управник Народног музеја Зрењанин

Радовановић је 1960. године именован за управника Народног музеја Зрењанин, након што су се за годину дана на челу ове установе смењивали Загорка Кончар Берберски и Радован Радишић. Његовим именовањем коначно је питање управника Музеја решено на нешто дужи период. Догађаји који су обележили Радовановићев мандат на челу Музеја били су: заснивање радног односа Вукице Поповић (1960), посета међународне делегације ИКОМ-а (1961), одржавање пленарне скупштине Друштва музејских радника Војводине у Ечки и формирање Конзерваторске радионице у оквиру установе (1962) те пресељење Музеја из Јанковићеве палате - најпре у неподесне просторије "Техногуме" на Житном тргу код Великог моста, а затим и у зграду Финансијске палате (1964-1966). Две сеобе у периоду 1964–1966. одразиле су се на рад Музеја и (не)испуњавање годишњих планова рада и обављање редовних активности. Они су морали бити прилагођени новонасталој ситуацији у којој није било услова за постављање изложби и примање посетилаца. Уместо тога, музејски колектив се окренуо инвентарисању предмета, научно-истраживачком и теренском раду, евидентирању културних добара и стручном усавршавању. Ипак, у лето 1966, зрењанинска јавност је била упозната са вешћу да је у зрењанинском музеју дошло до озбиљног нарушавања међуљудских и колегијалних односа, да би у надлежним органима локалне самоуправе била донета препорука да се финансирање Музеја обустави, а покренут је и поступак за смену Радовановића. Део колектива оптужио га је да је неподесан за сарадњу и неспособан да буде на челу установе, да одржава слабе контакте и консултације са кустосима (недостатак комуникације) што је неминовност у музејском послу, као и контакте са другим установама[1].У узбурканој атмосфери којој је допринело и мешање политике у сређивање прилика у Музеју, Радовановић је поднео оставку на место директора почетком 1967. године, оставши да ради у Музеју као кустос Одељења за историју. На челу Музеја наследио га је, привремено, Радован Радишић.

Кустос-историчар и изложба о Жарку Зрењанину (1972)

Након оставке на место управника Музеја, Радовановић је остао да ради у овој установи као кустос-историчар. Круну његовог музеолошког рада представљала је 1972. година, када је приредио велику изложбу посвећену народном хероју Жарку Зрењанину Учи, епониму града. Приређујући ову изложбу, Радовановић је прикупљао податке и документа не само од установа и појединаца из Зрењанина, већ и из 14 институција из две републике, прибавивши за Музеј око 500 фотографија и фотокопија докумената које раније није имао. У намери да реконструише важне догађаје из живота народног хероја, Радовановић је одржавао преписку са школама у Јужном Банату које је Зрењанин у младости похађао или у њима радио (Избиште, Скореновац), архивом у Белој Цркви, Казнено-поправним домом у Сремској Митровици, Музејским документационим центром у Загребу, Градским музејом у Вршцу, Историјским архивом Покрајинског комитета Војводине у Новом Саду, Музејом револуције народа Југославије, Педагошким музејом и Институтом за историју радничког покрета у Београду, развивши успут и контакт и сарадњу са Музејом Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу и Архивом Србије у Београду. У најави изложбе истакнут је податак да ће њена поставка обухватити више од 350 различитих фотоса и докумената који речито говоре о револуционарном раду и животном путу овог изузетног комунисте и револуционара. Поред изложбе, било је планирано и издавање пригодне публикације о Жарку Зрењанину, која би, поред поеме Зрењанин Оскара Давича садржала и сведочанства – сећања и казивања његових пријатеља и сабораца (међутим, ова књига ће бити објављена тек две године касније у издању Центра за културу Зрењанин и свестрану подршку Општинске конференције Савеза комуниста Зрењанин, СУБНОР-а и Скупштине општине Зрењанин). Уместо ње, уз изложбу је штампано фототипско издање Зрењаниновог матурског рада под називом Школа и друштво. Четвртог новембра, на дан његове погибије, изложбу је свечано отворио члан Савета Федерације Ђурица Јојкић. За двадесетак дана видело ју је више од 5000 посетилаца, а Радовановић је награђен наградом Заједнице културе Зрењанин.

Библиографија

1. "Изложба Четрдесет година револуционарног рада КПЈ, СКОЈ-а и Синдиката у Средњем Банату у Народном музеју у Зрењанину", Рад војвођанских музеја 8, Нови Сад 1959 (шт. 1961), 263-265 (приказ изложбе).
2. "Прогон комуниста у Великом Бечкереку 1929. године", Зборник за друштвене науке 25, Нови Сад 1960, 125-135.
3. "Nagrađivanje prema učinku i uspehu na radu", Spona. Časopis Društva muzejskih radnika Vojvodine 3, Novi Sad 1963, 19-26.
4. "Споменици и спомен-обележја НОБ на подручју Средњег Баната", Рад војвођанских музеја 18-19, Нови Сад 1969-1970 (шт. 1972), 199-249.
5. Žarko Zrenjanin. 1902-1942-1972, Zrenjanin 1972 (изложбени каталог).
6. Хроника Зрењанина (Зрењанин 1974, рукопис).

Види још

-Народни музеј Зрењанин
-Ружа Латовљев
-Лазар Николић
-Радован Радишић
-Јелена Јањић
-Тихомир Савић
-Ружа Цвејић
-Миодраг Цветић
-Видак Вуковић
-Бранко Оњин
-Божидар Воргић
-Срђан Приљева
-Јелена Гвозденац Мартинов
-Синиша Оњин

Референце

  1. „Шта се збива у зрењанинском музеју. Лице и наличје међуљудских односа”, Зрењанин 718, год. XV, 9. јул 1966, 7.