Историјски архив Зрењанин

Напомена: Чланак је тренутно у изради.

Историјски архив Зрењанин је установа која се бави прикупљањем, сређивањем, обрадом и чувањем архивске грађе и регистратурског материјала на територији пет општина Средњебанатског округа: Зрењанин, Нови Бечеј, Житиште, Сечањ и Нова Црња. Основан је 1. августа 1947. године. Налази се у згради Градске управе Града Зрењанина, на Тргу слободе 10. Вршилац дужности директора је Мирјана Баста.

Историјат

Оснивање. Прве године (1947-1953)

Историјски архив Зрењанин основан је одлуком Главног извршног одбора Аутономне покрајине Војводине од 1. јула 1947. године, са задатком да прикупља, сређује, обрађује и чува архивску грађу и регистратурски материјал настао радом правних лица на подручју Бегејског, Тамишког и Јашатомићког среза, односно пет општина: Зрењанин, Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште и Сечањ . За првог управника новооснованог Архива, чији је пун назив тада гласио "Зрењанинско архивско подручје" био је постављен Тимотеј Тима Рајић, предратни јавни бележник у Великом Бечкереку и Петровграду. У првим годинама свог постојања и рада, Архив је делио просторије са градским музејем и Градском народном библиотеком "Жарко Зрењанин" (која је основана отприлике у исто време) у тзв. Јанковићевој кући код Великог моста.

Почетак рада Архива био је обележен тешкоћама везаним за смештај и прикупљање архивске грађе, будући да је уништавање архивалија и важних историјских и других докумената настављено и након завршетка рата. Тима Рајић је интензивно радио на обиласку регистратура и утврђивању архивалија које је требало заштити, упоредо покушавајући да пронађе адекватан простор за њихов смештај, али и стручни кадар који би радио на сређивању и обради грађе. У том циљу он је одржавао живу преписку са Градским народним одбором Зрењанин, Главним извршним одбором Аутономне покрајине Војводине и органима власти на подручју општина у Бегејском, Тамишком и Јашатомићком срезу.

Организациона структура

Организациона структура архива у више наврата је мењана. Данас је Историјски архив Зрењанин подељен на следеће службе и одељења: секретаријат (писарница), рачуноводство, спољну службу, Одељење за сређивање грађе и библиотеку са читаоницом за истраживаче/кориснике. Поред тога, архив у саставу свог депоа има и књиговезницу, а од 2006. године и Изложбени салон у улици Народног фронта бр. 5.

Фондови и збирке

Историјски архив Зрењанин чува око 3 500 дужних метара архивске грађе, разврстане у близу 750 архивских фондова и збирки.

Фондови од изузетног значаја

• Велики Бечкерек, град са уређеним Сенатом (1769-1918), 1808-1918
  
• Окружни суд Петровград (1919-1941), 1919-1952
  
• Комисија за ликвидацију аграрне реформе Петровград (1920-1941), 1920-?
  
• Полицијска префектура за Банат (1942-1944), 1942-1944
  
• Полицијски комесаријат Нови Бечеј (1941-1944), 1941-1944
  
• Комисија за ликвидацију аграрне реформе Вршац (1920-1935), 1922-1935
  
• Др Емил Гаврила (1861-1933), 1890-1933
  
• Окружни суд Бечкерек (1941-1944)
  

Збирке од изузетног значаја

• Збирка карата и планова 1752-1992
  
• Збирка повеља 1765-1847
  
• Збирка "вариа" 1776-1951
  
• Збирка завичајног музеја Свети Хуберт, Шарлевил и Солтур (1931-1944), 1797-1997
  

Издавачка делатност

Часописи

• Архивска грађа Градске државне архиве у Зрењанину (1953-1956, 1991)
  

Монографске публикације

• Борис Павлов, Властелинство Елемир (2003)
  
• Šimon Đarmati, A u srcu Banat (2003)
  
• Душко Петров Савичин, Чента Леополдова Чента: монографија села до 1941. године (2002)
  
• Душко Петров Савичин, Чента-Леополдова-Чента 2: становништво и његово порекло (2004)
  
• Душко Петров Савичин, Српски народни покрет 1848/49 (2006)
  
• Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918 (2007)
  
• Шимон Ђармати, Тровања у Торку (2008)
  
• Feliks Mileker, Istorija varoši Velikog Bečkereka 1333-1918 (2011)
  
• IPK "Servo Mihalj" 1953-1990 (2012)
  

Изложбени каталози

• Нада Борош - Весна Мајсторовић, Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Зрењанину (2005)
  
• Гроздана Сантрач - Војислав Цвејић (ур.), Иштван Олдал, великобечкеречки светлописац (2008)
  
• Горан Живић (ур.), Драгољуб Чолић, ходочасник кроз историју завичаја (2008)
  
• Ибоја Тошков (ур.), Стара дама непролазног сјаја - Градска кућа Зрењанин (2011)
  
• Филип Крчмар, Трагом великана: Михајло Пупин у нашем граду (2014)

Изложбени салон

Историјски архив Зрењанин је 2002. године приредио своју прву изложбу и том приликом користио изложбени простор Народног музеја Зрењанин. Од тада је изложбена делатност уврштена у активности Архива, који, међутим, није имао адекватан изложбени простор. Пет година касније (2007), Архив је добио простор у згради у улици Народног фронта бр. 5, у којој се раније налазио фотографски студио Иштвана Олдала.

Ранији називи

• ЗРЕЊАНИНСКО АРХИВСКО ПОДРУЧЈЕ (1947-1950)
  
• АРХИВСКО СРЕДИШТЕ У ЗРЕЊАНИНУ (1950-1951)
  
• ГРАДСКА ДРЖАВНА АРХИВА У ЗРЕЊАНИНУ (1951-1955)
  
• СРЕСКИ ДРЖАВНИ АРХИВ ЗРЕЊАНИН (1955-1956)
  
• ДРЖАВНИ ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СРЕЗА ЗРЕЊАНИН (1956-1965)
  
• ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ЗРЕЊАНИН (1965 - до данас)
  

Списак управника и директора

• Тимотије Рајић (1947-1953)
  
• Јован Јагодић, Павле Зубковић, Имре Хас (1953-1954)
  
• Милан Туторов (1. септембар 1954 - 1. фебруар 1964)
  
• Милан Ђуканов (1. фебруар 1964 - 1. април 1964, вршилац дужности управника; 1. април 1964 - 31. децембар 1980 управник);
  
• Тихомир Савић (1. јануар 1981 - 23. јануар 1983)
  
• Благоје Јованов (1983 - 1992)
  
• Милан Ђуканов (1992 - 23. јануар 2001)
  
• Нада Борош (23. јануар 2001 - 1. март 2014)
  
• Ружица Цветић (1. март 2014 - 13. септембар 2016)
  
• Мирјана Баста (13. септембар 2016 - ).

Види још

• Тима Рајић
  
• Милан Туторов
  
• Милан Ђуканов
  
• Драгољуб Чолић
  
• Народни музеј Зрењанин
  
• Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин"