Лајош Брајер
Лајош Брајер (мађ. Brájjer Lájos; Велики Бечкерек, 1865 – 1943), писац, новинар, новински уредник и преводилац, власник Плајцове штампарије у Великом Бечкереку.
Биографија
Брајер се родио 23. марта 1865. године у Великом Бечкереку[1]. По мајци је био унук првог великобечкеречког штампара Франца Паула Плајца. Школовао се у родном граду, студирао права у Будимпешти, постао доктор филозофије у Коложвару (Клужу)[2]. Убрзо по завршетку студија оженио се унуком чувеног великобечкеречког штампара Франца Паула Плајца, да би убрзо након његове смрти (1884), постао власник његове штампарије и уредник недељних листова који су у њој издавани: „Gross-Becskereker Wochenblatt“-а (1886) и „Torontál“-a (1892). „Torontál” је врло брзо претворио у дневни лист и уређивао га све до 1908. године, када се преселио у Ријеку, где је уређивао „Fiumei estilap“ („Ријечки вечерњи лист“). Био је почасни главни бележник Торонталске жупаније, председник удружења новинара Јужне Угарске и председник темишварског друштва „Јанош Арањ“.
Дела
Поред бројних новинских чланака објавио је три књиге превода мађарске поезије на немачки језик. Његов докторски рад о Лесингу публикован је 1889. године у виду књиге. У Лајпцигу је 1906. године објавио први том својих превода мађарских песама на немачки језик ("Ungarische Dichtungen", Leipzig 1906)[3].
References
- ↑ Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I (A-GY), Újvidek 2003, 160.
- ↑ Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból I (A-GY), Újvidek 2003, 160.
- ↑ Moderne ungarische Dichter. Ins deutsch übertragen von Dr. Lajos Brájjer, Nagybecskerek 1914, 3.