Микша Михалович

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Микша Михалович (Торда, 1815 – Велики Бечкерек, 1898) био је крупни земљопоседник и пољопривредник, оснивач села Сеченово и Велика Греда (некад Гергенхаузен). Као власник управљао је селом Велика Греда. Године 1878. био је изабран за народног посланика у Будимском Парламенту, са програмом опозиције. Дуго година је био управник газдинства Загребачке надбискупије у Банату.

Биографија

Рођен у Торди, Микша је био један од синова познатог учитеља Михаловича. Микшин брат је средином 19. века постао загребачки кардинал. Још у раној младости, Мишка је показивао интресовање за послове земљорадње и економије, чиме ће се и бавити целог живота, што је допринело његовом здрављу и снази. Након школовања, закупио је велике комаде земље ради бављења пољопривредом. Довођењем радне снаге за обраду земље, Михалович оснива два нова села – Сеченово и Гергенхаузен (касније добија име Велика Греда). Имена села, чије је насељавање Михалович организовао, добила су имена по власницима земљишта, но касније ће и он сам постати власник села Велика Греда.
Године 1848. Михалович је учествовао у револуцији као Кошутов присталица. Био је члан комисије за реквизицију. Газдинство села Велика Греда је било веома узорно за време његовог власништва.
Популарност коју је Михалович стекао за време буне, повећала се када је 1878. као веран присталица опозиције, у Великом Бечкереку кандидован и изабран за народног посланика у Парламенту у Будимпешти, са опозиционим програмом.
Поред стицања високог угледа у парламенту, Михалович је, након истека трогодишњег посланичког мандата, одбио да се поново кандидује. Повукао се из политике, а до краја живота је био само члан жупанијске и градске скупштине у Великом Бечкереку. Као градски одборник, Михалович се у својим говорима увек залагао за боље уређење и изградњу града, предњачећи својим примером приликом издашног давања добровољног прилога за сваку акцију. Дуго година је био управник газдинства које је у Банату поседовала Загребачка надбискупија. Поседовао је кућу на чијем је месту сада изграђена зграда Народне банке. Умире у Великом Бечкереку 1898. године.[1]

Референце

  1. Драгољуб Чолић, Познати Зрењанинци (рукопис)