Монографија "Петровград"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Монографија "Петровград" (1938)

Монографија "Петровград" (Александар Станојловић (ур.), Петровград, Штампарија "Сава Толицки Мартинов", Петровград 1938) је историјат града Петровграда (пређашњег Великог Бечкерека и данашњег Зрењанина) из 1938. године, први који је написан на српском језику.


Завичајна историографија Великог Бечкерека-Петровграда до 1938. године

Током XIX века било је више покушаја да се документује градска прошлост, почев од кратких извештаја о великобечкеречкој парохији у Историји Чанадске бискупије Јожефа Лоновића (1836) и ''Историји великобечкеречке парохије'' Јаноша Варадија, преко првог научно утемељеног историјата Теодора Ортваи-Ортмајера (1871) и успутних одељака у историјатима Торонталске жупаније Агоштона Барања (1845)[1] и Шамуа Боровског (1911)[2], до нешто детаљнијих радова Јенеа Сентклараија (1879, 1886)[3][4]. Феликс Милекер (Felix Milleker) објавио је 1933. године своју Историју Великог Бечкерека 1333-1918[5].

Године 1938. навршило се две деценије од стварања југословенске државе, у чији је састав ушао и Велики Бечкерек, који је у међувремену преименован у Петровград (1934/35). Обележавање овог јубилеја послужило је као повод за издавање алманаха-споменице "Петровград".

Редакција

На прикупљању материјала, његовој обради и писању годину дана је радила редакција од педесетак сарадника, у којој су били окупљени угледни Петровграђани, привредници, чиновници, просветни и здравствени радници, свештена лица, адвокати, новинари и др. На челу овог тима налазио се Александар Станојловић, секретар Трговинско-индустријске коморе у пензији, који је и потписан као приређивач.

Редакцију су чинили (по азбучном реду):

Богољуб Алексић (градски начелник у пензији)
Павле М. Алексић (студент технике)
инж. Никола Бешлић (директор Книћанинске водне задруге у Перлезу)
др Љубомир Божић (секретар Трговинско-индустријске коморе)
др Лајош Боршоди (књижевник)
Стеван Бранковић (судија окружног суда)
Миливој Бугарски (учитељ у пензији)
др Јозеф Вајтершан (економ)
Михаило Весковић (градски чиновник и новинар)
Милорад Владив (градски финансијски саветник)
Душан Грунчић (учитељ у пензији)
Коста Димитријевић (свештеник)
др Константин Ђурић (професор гимназије)
Бранко Живановић (школски надзорник)
др Славко Жупански (адвокат и бивши велики жупан)
др Војислав Исаковић (градски главни физик)
Жива Јанкахидац (приседник бановинског сирочадског стола у пензији)
Коста Јанковић (поджупан у пензији)
Милан Јевтић (новинар и књижевник)
Људевит Јурањи (парох словачке евангелистичке цркве)
Марија Љ. Јурањи (државна учитељица)
Ференц Јухас (новинар и секретар мађарског кулутрног друштва)
Иштван Ковач (викариус генералис, прелат, опат и парох петровградски)
Жива Коларов (професор Трговачке академије)
Петар Костић (директор Српске фабрике тепиха „Дунђерски“)
др Димитрије Кристић (управник бановинске болнице)
Михајло Криштоф (професор гимназије)
Јосиф Локас (директор мушке грађанске школе)
Георгије Малошевић (јерођакон епархије банатске)
Милан Мандровић (инспектор министарства просвете у пензији)
др Миша Матић (шеф одељења за унутрашње болести бановинске болнице)
Трива Милитар (новинар и публициста)
Милорад Мојић (новинар)
mr. ph. Миливој Мољац (апотекар)
др Мавро Нидерман (надрабин)
др Душан Поповић (професор универзитета)
Драгољуб Раданов – Радичев (трговац)
Тимотије Рајић (градски велики бележник)
Лазар Ракић (управник окружног уреда за осигурање радника)
Драгутин Ј. Ристић (дивизијски генерал у пензији)
Золтан Сабо (парох реформатске цркве)
Александар Секулић (академски сликар и кустос градског музеја)
Милош Станојевић (професор гимназије)
Славко Цвејанов (секретар занатлијског удружења)
Сима Цуцић (наставник мушке грађанске школе)
Стеван Чебчањи (парох немачко-мађарске евангелистичке цркве).

За фотографије су се побринули Милан Бокоњић, Ђура Рокнић, Лео Сихерман и Сигмунд и Марјан Фишлер

Садржај

У обради грађе одабран је тематски приступ. Садржај књиге најбоље је описан у једном писму које је 1938. године упућено општинском поглаварству Јаша Томић, где се, између осталог каже:

"Ово је најрепрезентативније и најлуксузније дело које је у Петровграду уопште издано. Обухвата 472 стране, формата 25 х 18 цм, штампано је на светлој луксузној хартији са 270 слика од вредности, међу њима 10 планова града из XVII-XIX века. Увезано је у платну плаве боје са сребрним грбом града Петровграда. Споменица садржи: Историски део/Геолошки положај града – Порекло имена Великог Бечкерека и Бегеја – Историју града у старом, средњем и новом веку – Историске догађаје до 1918 године – Становништво града 1587-1938 – Особине становништва – Народну ношњу – Народне обичаје – Верски живот у 9 чланака – Просвету у 14 чланака – Привреду у 34 чланка – Градско поглаварство – Градске финансије – Комуналну политику – Здравствене прилике – Државна и самоуправна надлештва – Санитетске и социјалне установе – Привредне и радничке установе – Витешка, национална, културна и добротворна друштва – Сталешке организације – Спорт и спортска друштва – Српски гробови из XVII века – Најновији план града. У споменици се помињу око 2000 имена националних бораца, књижевника, уметника, претставника власти установа, друштва и организација. Споменица Петровграда је дело од вредности, заслужује сваку препоруку...“[6].


Оваква оцена је сасвим на месту, будући да је сваки, или бар скоро сваки аспект градског живота пронашао своје место унутар корица Петровграда; волуминозност додатно употпуњује велики број фотографија и илустрација. Од посебног значаја је то што су поједине теме обрадили и сами учесници важних историјских догађаја – тако је, нпр. Славко Жупански писао о Народном већу које је лично основао пред крај Првог светског рата, а пуковник Драгутин Ристић је писао о догађајима који су пратили улазак српске војске под његовом командом у град 1918. године. Теме су обрађивали вероватно најпозванији аутори у том тренутку, било да је реч о привреди, комуналној политици града, здравству, култури или верском животу. Главни недостатак који би се могао изрећи иде на рачун једностраности, диктиране поводом настанка монографије; наиме, будући да је била посвећена обележавању годишњице стварања југословенске државе, монографија је занемарила поједине теме везане за прошлост града пре 1918. године. Важне личности тог периода појављују само у најосновнијим цртама или тамо где их је немогуће изоставити. Ипак, ако су у појединим питањима аутори и могли бити опширнији или јаснији, та замерка није у стању да наруши крајње позитиван утисак који монографија у целости оставља. На самом крају књиге (стр. 471-472) допуњени су недостаци и исправљене грешке које су се поткрале у самом излагању и дат план града.

Репринт-издања

Монографија "Петровград" доживела је два репринт-издања: 1997. и 2004. године.

Види још

Референце

  1. Bárány Ágoston, Torontál vármegye hajdana, Buda 1845.
  2. Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 555-581.
  3. Szentkláray Jenő, Nagy-Becskerek utczáinak és tereinek magyarosítása: vonások a vidéki és város történeteből, Nagybecskerek 1879.
  4. Szentkláray Jenő, A becskereki vár, Budapest 1886.
  5. Felix Milleker, Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918, Wrschatz 1933.
  6. Историјски архив Зрењанин, Ф. 81 Општина Јаша Томић, бр. 5565/1938, Споменица Петровграда.