Пера Ердељанов

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Др Пера Ердељанов

Петар Ердељанов-Пера (Елемир 1876[1]-?) је био председник општине Петровград 1941. године. Био је последњи међуратни функционер на том положају. Након уласка немачких окупационих снага у град, 14. априла 1941. године под присилом је предао власт Јозефу Гиону[2].

Биографија

Пера Ердељанов је по струци био финансијски саветник[3]. У међуратном периоду био је члан Обласног одбора Јадранске страже у Великом Бечкереку[4], а крајем тридесетих година прошлог века био је председник Српске православне црквене општине у Петровграду[5].

Као градоначелник

На положај градоначелника Петровграда Ердељанов је дошао 29. марта 1941. по одлуци бана Дунавске бановине Милорада Влашкалина, којом су распуштена сва градска већа (оваква одлука је донета због присуства пронацистички оријентисаних фолксдојчера који су се налазили у дотадашњој градској управи)[6]. По доласку на место градоначелника, Ердељанов је имао 65 година[7].

Након краткотрајног Априлског рата, већина чиновника градске управе напустила је град или је престала да се јавља на посао. Ердељанов је остао на свом месту без подршке, а при руци му је био једино командант ватрогасне службе и градски чиновник у пензији Тима Рајић; зато је Ердељанов потражио привремени излаз у договору са умереним полтичким представницима Немаца и Мађара - др Јулијусом Елмером и др Имреом Варадијем[8]. Они су се споразумели о оснивању тзв. "народне гарде" у граду, у чији састав би ушло 40 Срба, 30 Немаца и 30 Мађара, са задатком да чува ред и штити главне објекте у прелазном периоду[9].

Недуго након уласка немачких окупационих снага у град, Ердељанов је под присилом и формално 17. априла 1941. предао власт у руке Јозефа Гиона, ког су поставиле нове окупационе власти[10]. Октобра исте године био је ухапшен заједно са још шездесетак угледнијих грађана Петровграда - интелектуалаца, судија, адвоката, лекара, професора, трговаца[11].

Види још

Референце

  1. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 135.
  2. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 149.
  3. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 135.
  4. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 411.
  5. "Избори у Православној црквеној општини у Петровграду", Банатска пошта 149, год. IV, 28.1.1939, 2.
  6. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 135.
  7. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 135.
  8. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 146.
  9. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 135.
  10. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 135.
  11. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 446.