Реформатска црква
Реформатска црква (позната још и као „Калвинистичка“) је црква протестантске деноминације у Зрењанину, на углу улице Народне омладине и Кеја 2. октобра. Подигнута је 1891. године у неоготском стилу, по нацртима архитекте Ференца Заборецког.
Реформатска заједница у Великом Бечкереку
Најстарији подаци о реформатској заједници у Великом Бечкереку потичу из 1820. године, откада датирају први уписи у матичним књигама[1]. Међутим, у то време, реформисти су припадали локалној евангелистичко-реформатској заједници[2][3].
Две и по деценије касније, јављају се први покушаји осамостаљења реформиста. Тако је 1846. године, на иницијативу деветорице верника – Михаља Холошија, Ференца Варге, Леополда Менцера, Јожефа Бенедека, Јаноша Ечедија, Михаља Сакадатија, Бернхарда Кепића, Мартина Доже и Мартина Ижа – организована самостална реформатска црквена општина. Они су се 31. августа 1846. окупили у кући Самуела Сатмарија и договорили оснивање евангелистичко-реформатске црквене општине[4]. Попис становништва из прве половине 19. века, спроведен на територији Торонталске жупаније, показао је да је у Великом Бечкереку живело 80 породица са укупно 212 чланова, које су се изјашњавале као реформисти[5][6].
Иницијатива за градњу цркве
Покушаји реформиста средином 19. века да се осамостале у црквеном погледу наишли су на подршку ондашњих градских и жупанијских власти, те је њихова конгрегација упутила позив верницима за прикупљање прилога, како би се сазидале црква и школа. Држава је донирала земљиште за цркву и парохијски дом, гробље и 32 јутра ораница[7]. За кратко време била је прикупљена сума од 3943 гулдена, али је она остала неискоришћена; у Револуцији 1848/49. године великобечкеречка реформатска заједница била је десеткована, а њен свештеник Ечеди напустио је након тога своју службу, пошто је прикупљени и расположиви новац послао бекешком дистрикту[8]. Тиме је била окончана прва фаза у градњи реформатске цркве, која је трајала од 1846. до 1852. године. Преостали реформисти били су принуђени да се врате под окриље евангелистичке црквене општине.
Нова иницијатива за изградњу цркве јавила се деценију касније, након крупних политичких промена и ревитализације верске заједнице. У периоду од 1863. до 1865. године, учињени су први озбиљни кораци ка конституисању самосталне реформатске општине: њено оснивање проглашено је 4. јануара 1863[9], а дужности свештеника и учитеља поверене су Иштвану Балогу[10][11]. Први црквени савет – Презбитеријум – оформљен је 25. марта 1865. и у његов састав су ушли: Иштван Вечеи – виши повереник, Михаљ Менцер – секретар, Армин Гутман – повереник, Мартин Дожа млађи, Лајош Жирош, Леополд Менцер, Имре Терек, Јанош Шомјаи, Шандор Сабо, Михаљ Лимбаи, Андраш Чат, Јанош Добош, Лајош Декањ[12][13].
Акције на пољу прикупљања прилога за изградњу посебне цркве знатно су убрзане доласком Јожефа Салаија, који је именован за пастора након смрти Иштвана Балога (1879). Скупљајући финансијску и материјалну потпору, он је обишао преко 200 места, укључујући и Лондон. Прилози су стизали са разних страна – тако је нпр. Франц Јозеф даровао 100 гулдена, град Будимпешта 300 гулдена, а градске власти Великог Бечкерека донирале су трећину плаца[14]. Пројекат изградње је са 500 форинти помогла Прва отаџбинска штедионица, а Великобечкеречка банка за штедњу и предујам сваке године је мањим сумама помагала читав подухват[15]. Грађевински радови завршени су 1891, а црква је свечано освештана 30. августа исте године.
Укупни трошкови њене градње износили су 20 000 гулдена[16]. Урађена је у неоготском стилу према нацртима архитекте Ференца Заборецког, а извођач радова био је Антал Вашковић. Пројекат градње надзирала је посебна комисија коју су чинили председник Презбитеријума Иштван Вечеи, пастор Јожеф Салаи, Агоштон Ковач, др Њари, адвокат Јанош Киш и професор Антал Штрајтман.
Спомен-плоче на цркви
На фасади цркве налазе се два спомен-обележја, постављена ради очувања успомене на њену градњу. Реч је о две спомен-плоче са текстом на мађарском језику, смештене лево и десно од улаза у цркву. Текст на левој гласи:
I FERENCZ JOZSEF ap. Király
a magyar nemzet
külföldi hit rokonaink
és saját hiveink együttes
áldozat készségéből épult
SZALAY JOZSEF lelkészsége alatt
1889-1891
Áldjad én lélkem az Urat!
Éljen a király!
Превод:
Саграђено за време
ФРАНЦА ЈОЗЕФА I апостолског краља
мађарске нације
захваљујући браћи по вери
из иностранства
и верницима пастора Јожефа Салаија
1889-1891
Нека моја душа благосиља Господа!
Живео краљ!
Текст на плочи десно од улаза гласи:
I FERENCZ JÓZSEF ap. Király
és
nagybecskereki kv. rt. város által
kegyes én adomanyozott telken
VECSEY ISTVAN 25 évi
fógondnoksága alatt
Terveze ZABORECZKY FERENCZ
Épitette VASKOVICH ANTAL
Hala legyen Istenek!
Превод:
Изградњу помогли
донацијом грађевинског земљишта
апостолски краљ Франц Јозеф I и
град Велики Бечкерек
за 25-годишњег старатељства
ИШТВАНА ВЕЧЕИЈА
пројектант ФЕРЕНЦ ЗАБОРЕЦКИ
извођач радова АНТАЛ ВАШКОВИЋ
Слава Господу!
Занимљивости
- Године 2007. започети су радови на рестаурацији фасаде Реформатске цркве, који су обустављени 2008. године. За то време рестаурирана је само предња фасада са звоником[17].
- Трг испред цркве некада се називао Калвинов трг, према надимку цркве, односно њеној деноминацији („калвинистичка“)[18].
- Првобитно је црква била ограђена, али је ограда временом уклоњена.
- У цркви се данас чувају оргуље из великобечкеречке/петровградске синагоге, приликом чијег рушења су их купили представници реформатске црквене општине.
- Улица Народне омладине се једно време између два светска рата звала Калвинска, по овој цркви. Касније је преименована у Едуарда Ериоа, који је проглашен за почасног грађанина Петровграда.
- Капела на зрењанинском евангелистичко-реформатском гробљу рађена је по узору на Реформатску цркву.
Галерија
Референце
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ György Kurucz, Religion und ethnische Vielfalt: Das Evangelische Seniorat im Banat 1836, 193-208, у публикацији: Rainer Bendel – Norbert Spannenberger (Hg.), Kirchen als Integrationsfaktor für die Migranten im Südosten der Habsburgermonarchie im 18. Jahrhundert, Ulm 2010.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ >”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 2.
- ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 2.
- ↑ http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/zrenjanin-reformatska-crkva
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 208.