Тима Рајић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Тима Рајић (1885-1961). Фотографија публикована у: Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938.

Тимотеј "Тима" Рајић (Јозефово, Аустроугарска 1885 - Зрењанин 1961) је био историчар, градски чиновник и јавни бележник Великог Бечкерека и Петровграда у међуратном периоду, а после Другог светског рата и руководилац новооснованог Архивског подручја у Зрењанину, претече Историјског архива Зрењанин. Угледни и неуморни јавни посленик, Рајић је стекао велике заслуге за развој културног живота Зрењанина у међуратном и поратном периоду.

Биографија

Тима Рајић се родио у Јозефову (касније Обилићево, данас део Новог Кнежевца) 12. јула 1885. године, у породици Младена и Савете Рајић (рођена Крстин)[1]. Завршио је гимназију у Новом Саду, богословију у Сремским Карловцима и правни факултет у Суботици. Био је свештеник у селима Дињаш (данашња Румунија) и Деска (данашња Мађарска) и у Чоки. Године 1919. дошао је у Велики Бечкерек, где се запослио у Градоначелничком звању и врло брзо постао градски велики бележник.

Међуратни период

Градски бележник

Дужност градског бележника Рајић је обављао двадесетих и тридесетих година прошлог века. Пред сам крај своје чиновничке службе, имао је проблема. Током суђења бившем председнику петровградске општине Ђурици Берберском, оптужени Берберски је приликом одбране изнео тврдње у којима је теретио Рајића да је о трошку града себи уредио стан за 60 000 динара и да је своје свиње хранио о трошку градске благајне[2]. Рајић је у листу "Банатска пошта" демантовао ове тврдње, назвавши их "измишљотинама"[3]. Наредне, 1939. године, Рајић је деградиран, будући да је приликом реорганизације Градског поглаварства постављен за референта одељења за обртне ствари, Суд добрих људи и Општински суд[4].

Тима Рајић пензионисан је 1. јануара 1940. године, противно својој вољи (иако је испуњавао све услове за пензију)[5]. На своје пензионисање Рајић је реаговао отвореним писмом који је објавила "Банатска пошта", а у ком је написао:

Одлазећи са положаја - као последњи легитимни и после ослобођења једини од народа изабрани градски велики бележник - опраштам се од целокупног грађанства града Петровграда.

Био сам свестан значаја овог положаја. Познавао сам проблеме нашег града, и као градског насеља, и као средишта у свакој грани живота нашег јужнословенског Баната. Знао сам путеве, којима би се проблеми могли решавати у корист града и грађанства. Није до мене стојало да се ти проблеми и од меродавних уоче, упознају и да се евентуално и приступи њиховом остваривању.

Жеља ми је била, да и после испуњења свих законских услова за пензију, још коју годину послужим моме граду као активан чиновник. Не одлазим у пензију по својој вољи, већ по туђој жељи и јачој сили. Трудићу се да одсада као обичан грађанин овог града послужим његовим интересима.

Опраштајући се од грађанства овога града шаљем опроштајни поздрав свима суграђанима, како онима који су ме за време мога дугогодишњег чиновничког делања помагали у вршењу моје важне и тешке дужности, тако и онима који ме било из каквих узрока и разлога нису помагали. Желим моме драгом Петровграду и свему грађанству мира, задовољства и напретка[6].

Друштвени ангажман

Рајић се активно ангажовао на друштвеном плану и био је члан, функционер и оснивач бројних удружења и организација које су деловале у међуратном периоду у Великом Бечкереку и Петровграду. Био је председник Удружења чиновника и намештеника града Петровграда[7], секретар (1928-1933) а затим и командант Великобечкеречког ватрогасног друштва (1933-после 1938)[8], потпредседник Среског одбора Црвеног крста[9], оснивач и председник Југословенско-чехословачке лиге[10] и председник Подружнице друштва "Фрушка Гора" у Великом Бечкереку и Петровграду[11].

Рајић је у међуратном периоду активно радио на одржавању и обнављању рада градског музеја[12]. Поред тога, бавио се и публицистиком и научним радом. Сарађивао је са Историјским друштвом у Новом Саду и у часопису тог друштва ("Гласник Историског друштва у Новом Саду") објавио је два рада[13][14]. Учествовао је и у писању монографије "Петровград" 1938. године, за коју је написао уводне делове о историји, геолошком положају, и пореклу имена града[15].

Послератни период

Руководилац Архивског подручја

У периоду после Другог светског рата, Рајић је, иако у пензији, 1. августа 1947. године постављен за руководиоца у међувремену основаног Зрењанинског архивског подручја[16]. На тој функцији он ће провести наредних шест година (1947-1953), током којих је са доста успеха радио на постављању основа и консолидацији рада ове установе, која се у то време суочавала са озбиљним потешкоћама. Рајић се ангажовао на решавању проблема спасавања архивске грађе у послератним тешким условима, проналажењу адекватног смештаја, обиласку регистратура на терену, похађању архивистичких течајева и ангажовању пензионера који су радили на сређивању и превођењу грађе стране провенијенције. Рајић је и самоиницијативно прикупљао и старе књиге и часописе, фотографије, плакате, старе мапе, разне рукописе и преписе[17]. У Историјском архиву Зрењанин данас се чува обимна кореспонденција коју је Рајић водио са свим важнијим послератним органима власти у циљу унапређења рада зрењанинске архивске установе. Јануара 1953. године, након што је законом био забрањен рад пензионерима, Рајић је морао да напусти место руководиоца, а на његово место дошао је инжењер Јован Јагодић, који је дотле био стални унутрашњи сарадник[18].

Породица

Супруга Тиме Рајића звала се Мара[19]. Пар је имао деце која су пострадала током Другог светског рата; према Рајићевом сопственом сведочењу у писму које је послао једном познанику, Мара Рајић преминула је "октобра 1946. од жалости за децом изгубљеном у рату"[20].

Смрт

Тима Рајић преминуо је 17. децембра 1961. године у Зрењанину[21].

Радови

Рајићев стваралачки и публицистички опус мање је био оригиналан, а више компилативног и преводилачког карактера. Саставио је две веће компилације архивске грађе и докумената: Збирку грађе за проучавање социјалистичког радничког покрета у Банату и Збирку преписа докумената о српском народном покрету 1848/49. године, коју је направио преписујући документе из разних архива. Са мађарског је на српски превео књижицу о бечкеречкој тврђави Јенеа Сентклараија (Szentklaray Jenő dr., A becskereki vár, Nagy Becskerek 1886) и приредио делимичан превод студије мађарског историчара Ференца Шаломона Угарска у доба турских освајања под називом Избор карактеристичних црта турске владавине у Банату у XVII столећу (1960. године).

Занимљивости

  • Тима Рајић становао је у улици Бошка Југовића бр. 12 и Балканској улици бр. 18.
  • Рајићев лик је накнадно уметнут, употребом посебних фотографских техника, на прву и једину фотографију градског музеја из међуратног периода.
  • Писана заоставштина Тиме Рајића данас се налази у архиву Српске академије наука и уметности, Народном музеју Зрењанин и Историјском архиву Зрењанин. У овој последњој установи чува се лични фонд Тиме Рајића, са ознаком Ф.38, а који је категоризован је као фонд од великог значаја и састоји се од грађе на латинском, немачком, мађарском и српском језику. Она хронолошки захвата период од 1778. до 1953. године[22].

Галерија

Референце

  1. Историјски архив Зрењанин, Ф.38 Лични фонд Тиме Рајића 1778-1961, Извод из матичне књиге умрлих.
  2. "Изјава г. Тимотија Рајића", Банатска пошта 118, год. III, 18. јун 1938, 2.
  3. "Изјава г. Тимотија Рајића", Банатска пошта 118, год. III, 18. јун 1938, 2.
  4. "Нова подела рада у Градском поглаварству. За персоналног референта, на место г. Тиме Рајића, постављен је г. Александар Рацков", Банатска пошта 169, год. IV, 17. јун 1939, 1.
  5. "После пензионисања г. Тимотија Рајића", Банатска пошта 195, год. V, 13. јануар 1940, 3.
  6. "После пензионисања г. Тимотија Рајића", Банатска пошта 195, год. V, 13. јануар 1940, 3.
  7. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 446.
  8. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 428.
  9. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 432.
  10. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 418.
  11. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 419.
  12. Историјски архив Зрењанин, Ф.97, Градско поглаварство Бечкерек-Петровград 1919-1941, 8028/1935, Градски бележник Тима Рајић покреће питање оснивања Градског музеја и библиотеке.
  13. Тима Рајић, „План Великог Бечкерека из 1697-8“, Гласник Историског друштва у Новом Саду, књ. 5, св. 3, Сремски Карловци 1932, 440-442.
  14. Тима Рајић, „Спор око Хајдук-Вељкове оставштине у Великом Бечкереку“, Гласник Историског друштва у Новом Саду, књ. 8, св. 2, Нови Сад 1935, 274-281.
  15. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), ????
  16. Верица Николић-Тања Милошевић, Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин, Зрењанин 2007, 9.
  17. Верица Николић-Тања Милошевић, Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин, Зрењанин 2007, 11-12.
  18. ерица Николић-Тања Милошевић, Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин, Зрењанин 2007, 12.
  19. Историјски архив Зрењанин, Ф.38 Лични фонд Тиме Рајића 1778-1961, Извод из матичне књиге умрлих.
  20. Историјски архив Зрењанин, Фонд Историјски архив Зрењанин, Деловодни протокол Архивског средишта Зрењанин за 1947, 1948 и 1949. годину, књ. 1, Истраживање радова Арсе Теодоровића, академског сликара, 55/1949
  21. Историјски архив Зрењанин, Ф.38 Лични фонд Тиме Рајића, 1778-1961, Извод из матичне књиге умрлих.
  22. Верица Николић, Тања Милошевић (прир.), Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин, Зрењанин 2007, ????.