Трг др Зорана Ђинђића
Трг др Зорана Ђинђића је трг у центру града. Налази се на крају главне пешачке улице, Улице краља Александра I Карађорђевића. Пешачким мостом је повезан са Житним тргом, који се налази на другој обали Бегеја.
На овом тргу се налази доминантна стаклена зграда филијале Војвођанске банке, Пореска управа, Завод за заштиту споменика културе Зрењанин. Трг је крајем претпоследње деценије 20. века претрпео драстичне промене своје физиономије, уклањањем блока објеката уз Бегеј, као и подизањем нивоа трга, после чега је постао пешачка зона. Због свог карактеристичног изгледа, међу Зрењанинцима је познатији као Плато код Војвођанске банке.
Ранији називи
Трг је од увођења званичних назива улица више пута мењала име:
- A “Korona” elotti ter (пре 1879)
- Erzsébet tér (1879-1919)
- Вилзонов трг (1919-1941)
- Prinz Eugen Platz (1941-1944)
- Вилзонов трг (1944-1948)
- Трг Републике (1948-2010)
- Трг др Зорана Ђинђића (2010-до данас)
Значајнији објекти
На тргу су се налазили следећи важни објекти: зграда Великобечкеречке штедионице, хотела "Круна" и ресторана "Тиса", затим, кућа Игнаца Левија, Јанковићева кућа, кућа Паје Лињачког, кућа Драгољуба Несторова, школа играња "Мрка" и др. Услед урбанистичких промена које су се одиграле најпре шездесетих, а затим и почетком деведесетих година прошлог века, изглед трга је радикално измењен. Већина кућа и зграда је порушена, а једини преостали објекти су зграда Великобечкеречке штедионице и кућа Игнаца Левија, у којој су данас смештене просторије Месне заједнице "Центар". Ова два објекта стављени су под заштиту државе као културна добра.
Споменици
На Вилзоновом тргу се налазио и православни крст, који је још 1891. године подигнут као задужбина Марка Јанкахидца Забогина. Крст је уклоњен 1952. године и данас се налази у порти Успенског храма у Светосавској улици.
Приликом копања темеља за кућу Драгољуба Несторова 1938. године, на Вилзоновом тргу пронађени су остаци некадашњег српског православног гробља из 17. века. Три надгробна споменика која су тада откопана научно су обрађена у монографији "Петровград" из 1938[1]. и прилогу Александра Станојловића у Гласнику Историјског друштва у Новом Саду из 1940. године[2].
Данашњи изглед
Вилзонов трг, који је после Другог светског рата преименован у Трг Републике, а 2010. у Трг др Зорана Ђинђића, данас је практично невидљив услед урбанистичких промена у којима је нестао под платоом у склопу ког су изграђени подземна гаража са тржним центром и монументална стаклена зграда Војвођанске банке. Зграда ГИК "Баната" која је подигнута на месту некадашње Јанковићеве куће, и у којој је данас смештена Пореска управа, налази се на адреси Трг др Зорана Ђинђића, иако је њена претходница била на адреси Војводе Мишића (Серво Михаља) 4 и није припадала Тргу.
Занимљивости
- На делу трга налазе се два бетонска обелиска, која представљају никада довршени споменик борцима палим у ратовима деведесетих година 20. века.
- Прва пошта у Великом Бечкереку отворена је 22. јуна 1737. године на данашњем Тргу др Зорана Ђинђића, на месту зграде у којој се касније налазио ресторан "Тиса".
- Трг је 2010. године назван по убијеном премијеру Србије, после иницијативе покрета "Нови оптимизам" да се једна улица или трг у граду назову по Зорану Ђинђићу, што је изазвало подељено мишљење јавности.