Трг слободе

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Поглед на Трг слободе са Водоторња

Трг Слободе је главни градски трг Зрењанина. На њему се налазе значајни градски објекти - зграда СО Зрењанин, Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", хотел "Војводина", Водоторањ, Буковчева палата, Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", римокатоличка црква, као и споменик краљу Петру I Карађорђевићу. До 1932. године преко трга је прелазио воз уског колосека - "ћира", који је на тргу у непосредној близини споменика имао станицу.

Положај

Трг Слободе је најзначајнији градски простор, иако нема централни положај[1]. Почео се формирати још у време када је на том простору подигнута тврђава окружена првим кућама, у кривини трећег меандра Бегеја[2]. Данас је омеђен улицама: Суботићевом, Скерлићевом и Краља Петра. На њега излазе улице Народног фронта, Пупинова и Краља Александра I Карађорђевића.

Ранији називи

  • Главни трг (нем. Hauptplatz, мађ. Főtér; ?-1879)
  • Трг Фрање Јосифа (нем. Franz Josef Platz, мађ. Ferencz József tér; 1879-1919)
  • Трг краља Петра (1919-1941)
  • Трг Адолфа Хитлера (нем. Adolf Hitler Platz, 1941-1944)
  • Трг краља Петра (1944-1948)
  • Трг слободе (1948- )

Споменици

У аустроугарском, међуратном и послератном периоду, на овом тргу налазили су се споменици посвећени различитим историјским личностима: мађарском војсковођи Ернеу Кишу (1906-1920), краљу Петру I Карађорђевићу (1928-1941) и народном хероју Жарку Зрењанину-Учи (1952-1964).


Реконструкција 1964. године

Реконструкција Трга слободе 1964. године

У јесен 1963. године започета је реконструкција Трга слободе[3], којом ће радикално бити измењен његов дотадашњи изглед. Том приликом је изграђен нов асфалтни коловоз, постављена нова канализациона и водоводна мрежа и уклоњено зелено острво[4]. Извођач радова био је Грађевинско-индустријски комбинат "Банат". Радови су обустављени у зиму, да би били настављени у пролеће наредне, 1964. године. У марту и априлу извађене су старе керамичке цигле и изграђен тротоар[5]. У мају су довршени радови на црпној станици градске канализације, започето је постављање жуте клинкер-опеке, а упоредо са тим текли су и радови на асфалтирању и сређивању околних улица - Суботићеве и дела улице који спаја Трг слободе са Гимназијском улицом[6]. Споменик Жарку Зрењанину пренет је пред зграду друштвено-политичких организација (Комитета), где се и данас налази. Идућег месеца, постављена је шестоугаона оплата у којој је изливена фонтана, према нацртима инжењера Милорада Бербакова[7]. Планирано постављање разнобојних сијалица у фонтану је изостало[8]. Уређено је осветљење Трга постављањем декоративне расвете у виду лилипут-канделабра, фењера од кованог гвожђа и рефлектора[9].

Концепција трга установљена овом реконструкцијом одржала се до данашњих дана, уз мање измене деведесетих година 20. века (уклањање фонтане и постављање споменика краљу Петру, додавање зелених површина и дрвореда). Саобраћај је избачен са већег дела трга 2008. године, од када је у функцији моторног саобраћаја само део уз зграду градске куће.

Будућност

Пројектом уређења центра Зрењанина из 2002. године предвиђена је реконструкција Трга слободе и његово потпуно претварање у пешачку зону.


Јавни скупови

Галерија

Референце

  1. Светлана Бакић, Архитектонско и урбанистичко наслеђе Зрењанина, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, бр. XXII-XXIII, Нови Сад 2008, 15.
  2. Светлана Бакић, Архитектонско и урбанистичко наслеђе Зрењанина, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, бр. XXII-XXIII, Нови Сад 2008, 15.
  3. „Да не заборавимо“, Зрењанин 604, 25. април 1964, 1.
  4. „Да не заборавимо“, Зрењанин 604, 25. април 1964, 1.
  5. „Да не заборавимо“, Зрењанин 604, 25. април 1964, 1.
  6. З. Ст., „За Дан устанка – нови изглед Трга слободе“, Зрењанин 606, год. XII, 9. мај 1964, 6.
  7. „Центар – велико градилиште“, Зрењанин 612, год. XII, 20. јун 1964, 6.
  8. „Центар – велико градилиште“, Зрењанин 612, год. XII, 20. јун 1964, 6.
  9. „Центар – велико градилиште“, Зрењанин 612, год. XII, 20. јун 1964, 6.