Финансијска палата

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање.

Поглед на Финансијску палату из Суботићеве улице

Финансијска палата је монументална двоспратна грађевина у центру Зрењанина подигнута у неоренесансном стилу 1893. године према нацртима мађарског архитекте Иштвана Киша. Првобитно коришћена као седиште великобечкеречке филијале аустроугарског Министарства финансија, од 1966. године у њој смештен Народни музеј Зрењанин. Налази се у Суботићевој улици бр. 1.

Изградња Финансијске палате

Иницијатива за изградњу Финансијске палате јавила се почетком деведесетих година XIX века, у време када је Велики Бечкерек доживљавао привредни и културни успон, изражен у низу значајних грађевинских подухвата којима је радикално измењен визуелни идентитет града. Мађарски министар финансија Шандор Векерле је у априлу 1890. године овластио Шандора Вереша, начелника одељења за Велики Бечкерек, да води преговоре са торонталским великим жупаном Јожефом Хертелендијем око изградње палате за Финансијску дирекцију[1]. Пензијски фонд Торонталске жупаније обезбедио је новчана средства за градњу, а за локацију је било одређено ерарно земљиште на ком се у то време налазила зграда Државног тужилаштва[2]. До градње је, међутим, дошло тек две године касније (1892), због сукоба који су у међувремену избили на релацији Торонталске жупаније и Финансијске дирекције; торонталски поджупан Пал Даниел позвао је 1891. године архитекту Иштвана Киша да дође у Велики Бечкерек и покуша да преиначи планове за палату Финансија, како би се снизили трошкови градње.[3].

Фасадне скулптуре

Између пет прозора на другом спрату фасаде према Тргу слободе налазе се четири слободностојеће скулптуре које симболизују привредни и друштвени напредак Великог Бечкерека крајем XIX века. Реч је о скулптурама дечака који у рукама држе атрибуте Земљорадње (пољопривредна алатка), Индустрије (зупчаник), Занатства и Науке (књига). Трећој скулптури недостаје атрибут, али се претпоставља да је у питању био шестар - "симбол конструктивног динамизма, средњовековни амблем свих занатлија" [4].

Референце

  1. Torontál 17, 27.4.1890, 3.
  2. Весна Каравида, Објекти архитекте Иштвана Киша у Зрењанину, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011,45.
  3. Весна Каравида, Објекти архитекте Иштвана Киша у Зрењанину, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011,46.
  4. Весна Каравида, Финансијска палата (Народни музеј), у публикацији: Мајсторовић, Весна. Весна Каравида, Бојан Којичић. "Познати архитекти и њихове грађевине у Великом Бечкереку крајем XIX и почетком XX века, Зрењанин 2009, 49