Лазар Николић

Лазар Николић (Јарковац, 1824 - Добрица, 1889) је био сликар и најпознатији биограф Константина Данила. За време његовог боравка у Добрици, од 1852. до 1855. године стално је био уз њега, постао му пријатељ, научио да слика и помагао му у раду.

Биографија

Николић је рођен у Јарковцу 1824. године. Основну школу је завршио у Томашевцу, а од 1843. до 1846. похађао је учитељску школу у Панчеву. Од 1846. па до 1884. године био је учитељ у Добрици. Све до Даниловог доласка у Добрицу 1852. године Николић није био вешт у сликарству, али га је Данило радо примио за ученика. Касније је самостално радио портрете и иконе.

За историју наше уметности Николић је значајан због тога што је писао о Даниловом раду и животу, чиме се нераздвојно везао за значајног сликара 19. века, јер је највећи део биографских података остао од Николића. Он је после Данилове смрти написао и објавио неколико чланака: "Константин Григоријевић - Данил" (Застава 1879), "Константин Григоријевић - Данил (Данило Петровић) и његова сликарска школа" (Застава 1880), "Успомене на Константина Григоријевића Данила" (Застава 1888), "Константин Г. Данил" (Ново време 1889). Читав низ написа са другим подацима о српском сликарству, издао је др Владимир Николић 1895. године у књизи под насловом "Српски сликари" што представља прво дело овакве врсте код нас. Лазар Николић је написао и "Хронику села Добрица" која се чува у Историјском архиву у Зрењанину. Умро је 1889. године у Добрици.