"Торонтал"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Revision as of 15:24, 24 August 2014 by Kikazr (talk | contribs)
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)
Jump to navigation Jump to search
Заглавље листа "Торонтал" од 1. октобра 1892. године

"Торонтал" (мађ. Torontál) је био први мађарски недељни лист у Торонталској жупанији и на подручју данашње Војводине. Покренут 1872. године од групе угледних мађарских интелектуалаца и нотабилитета, "Торонтал" је од свог самог почетка представљао званично гласило Торонталске жупаније и служио њеним интересима. Након две деценије прерастао је у дневни политички лист услед потреба ондашњих жупанијских власти да се обрачунају са опозицијом која је у то време започела организовано деловање. Излазио је све до 1930. године, када је преименован у Хирадо (мађ. Hirádo)[1] и под тим именом је излазио све до гашења, 1944. године.


Историјат

Оснивање. Torontál као недељни лист

Први покушаји оснивања једног мађарског листа у Банату јавили су се 1871. године, али је тек 28. марта 1872. ова идеја заиста и реализована. Torontál је покренула група мађарских интелектуалаца (Имре Варнаи, Јанош Гестеши, Јожеф Бабић, Иштван Иштванфи) и нотабилитета (Антал Липтаи, Ендре Чеконић, Јанош и Пал Даниел, Игнац Чавоши) предвођена тадашњим председником кикиндског суда, а потоњим великим жупаном Јожефом Хертелендијем[2]. За уредника је изабран Фриђеш Балаш, у то време већ афирмисан новинар који је раније сарађивао са престоничким листом Pesti Napló и низом других гласила. Упркос прокламованој објективности, лист је чврсто стајао на позицијама власти и врло брзо постао званично жупанијско гласило. Таква "сувопарна" уређивачка политика, са званичним саопштењима, рубриком за вести и огласима била је карактеристична за период у ком је главни уредник Torontál-a био Фриђеш Балаш (1872-1879).

Након Балашеве смрти (1879), наступио је прелазни период, у ком су дужност уредника обављали сарадници Torontál-a којима је Балаш од раније већ почео полако да поверава уредничке дужности. То су били, редом: чувени завичајни историчар Баната Јене Сентклараи (24. јул 1879 - август 1881), професор великобечкеречке гимназије Нандор Летмањи (август 1881 - 1. септембар 1881), главни бележник Торонталске жупаније и будући торонталски велики жупан Јене Ронаи (1. септембар 1881 - пролеће 1882), те напослетку, Миклош Хегедиш (1882)[3]. Од значајнијих момената у овом периоду, занимљиво је поменути да је Летмањи био смењен од стране савета листа, због својих личних замерања и клевета које је у листу износио; разрешен је након клеветања неких хусарских официра из Ечке[4].

Уредништво Torontál-а је маја 1882. године преузео Густав Лаука, писац, хумориста и боем, који је непосредно пре тога дошао из Будимпеште. Лаука ће уређивати овај лист све до 1892. године, и то је, према неким мишљењима било златно доба Torontál-a[5]. Лаука је обогатио лист новим рубрикама и нарочито је било значајно што је доста простора посветио књижевности.

Претварање у дневни лист

Лаука је 1892. године предао уредништво Лајошу Брајеру, унуку по мајци утемељивача штампарства у Великом Бечкереку Франца Паула Плајца. Смена на месту главног уредника поклопила се са значајним политичким дешавањима у Торонталској жупанији, будући да је у то време дошло до првог озбиљнијег организованог деловања опозиције, која се окупила око угледног бечкеречког адвоката Ференца Шташика. Шташик, који је и сам дотле сарађивао у "Torontál"-у, покренуо је нови политички лист под називом Torontáli ellenzék (Торонталска опозиција), на шта су жупанијске власти одговориле претварањем Torontál-a у дневни лист и обезбеђивањем значајних новчаних средстава за његово штампање. Први број дневника Torontál појавио се 30. јануара 1892. године[6]. Брајер је уређивао лист све до 1908. године, када је отишао у Ријеку, где је уређивао Ријечки вечерњи лист (мађ. Fiumei estilap). Брајер је био одличан уредник и познавалац читалачке публике, па је његов одлазак означио велики губитак за лист[7].

На месту главног уредника Брајера је заменио Јанош Шомфаи, који је у Torontál-у дотле радио као његов помоћник[8]. Шомфаијева уређивачка политика ће се до Првог светског рата одликовати "хладном стручношћу"[9], да би у првим ратним годинама "пала на испиту", будући да је тадашњи вокабулар листа био испуњен говором мржње и снажним антисрпским сентиментом. Такође, то је било време и када су материјалне околности утицале на опадање квалитета листа, који је, упркос томе, у време рата излазио и по три пута дневно.

Шомфаи је лист уређивао до 14. јуна 1917. године, када је на његово место дошао Јене Мара. У том тренутку, у редакцији листа радила је плејада новинара чији ће се ангажман у Torontál-у наставити и у периоду између два рата, али у знатно промењеним околностима; уређивачка политика међуратног Torontál-a, који је 1930. године променио назив у Hiradó, али задржао дотадашња годишта, била је окренута "провинцијском сензационализму" и не може се поредити са периодом до 1918. године[10].

Рубрике

Рубрике у Torontál-у су се временом мењале, и у доброј мери су зависиле од личности главног уредника. Примера ради, у време док је Фриђеш Балаж обављао ту дужност, Torontál је објављивао углавном вести и службене објаве. По доласку на место уредника, Густав Лаука је преименовао рубрику вести из Hirharang у Hirek и знатно обогатио садржај листа књижевним прилозима. Увео је рубрику Књижевни кутак (мађ. Irodalmi csarnok)[11]. У наставцима (фељтонима) су објављивани романи француских, немачких, руских, али и српских писаца. Сарадник листа Имре Гашпар уређивао је рубрику Apróságok (Трице и кучине)[12].

Уредници

-1872-1879: Фриђеш Балаш
-1879-1882: Јене Сентклараи, Нандор Летмањи, Јене Ронаи, Миклош Хегедиш (прелазни период)
-1882-1892: Густав Лаука
-1892-1908: Лајош Брајер
-1908-1917: Јанош Шомфаи
-1917-????: Јене Мара

У међуратном периоду као уредник Hiradó-a спомиње се Јанош Келемен[13].

Сарадници

За 73 године постојања, у Torontál-у су сарађивали бројни новинари, писци, личности јавног, политичког и културног живота не само Торонталске жупаније, већ и шире. Њихов (непотпун) списак чине следећа имена (по азбучном реду):

  • А

Андел, Реже

  • Б

Балаж, Фриђеш
Балиер, Шандор
Бањаи, Јакоб
Барт, Ђезе
Бекефи, Антал
Бихлер, Хуго
Бобор, Ђула
Бодо, Маћаш
Бораковић, Љубомир
Боршоди, Лајош
Брајер, Лајош

  • В

Вајнхарт, Јожеф
Варнаи, Имре
Вег, Лајош
Веглинг, Иштван
Вертеши, Ђула
Винцехиди, Ерне
Вучетић, Ендре

  • Г

Гардоњи, Геза
Гашпар, Имре
Гестеши, Јанош
Годањи, Золтан
Гожду, Елек
Гранжан, Геза

  • Д

Данкулов, Петар
Димитријевић, Павле

  • Ж

Жирош, Михаљ

  • И

Иштванфи, Иштван

  • Ј

Јанко, Агоштон
Јанковић, Ђорђе
Јорговић, Душан
Јурковић, Аладар
Јухас, Ференц


  • К

Кабош, Берталан
Кезди-Ковач, Ласло
Келемен, Јанош
Киш, Карољ
Клајн, Мор
Књашко, Лајош
Кокић, Виктор
Кристијан, Јене
Круди, Ђула
Кусинг, Јанош

  • Л

Летмањи, Нандор
Ловик, Карољ

  • М

Мартон, Андор
Менцер, Липот
Милко, Изидор
Молнар, Ференц

  • О

Оршо, Маћаш
Ости, Андор

  • П

Палцман, Роберт
Перл, Михаљ
Пороскаи, Бела

  • Р

Ревицки, Ђула
Рехоровски, Јене
Ронаи, Јене
Руткаи-Радвањи,Ема

  • С

Саваи, Ђула
Салаи, Јожеф
Сегфи, Шандор
Сенеш, Адолф
Сигети, Вилмош
Силађи, Алберт

  • Т

Тарко, Јанош
Темеркењ, Иштван
Терек, Ференц
Тереш, Тивадар
Трајс, Геза

  • Ф

Фијалковски, Бела

  • Х

Хадфи, Деме
Хегедиш, Јанош
Хертеленди, Јожеф
Хећеи, Калман
Хоичи, Јене

  • Ц

Царина, Силард
Цирбус, Геза

  • Џ

Џинић, Марсела

  • Ш

Шемшеи, Ђула
Штајнбах, Антал
Шташик, Ференц
Штрајтман, Антал
Штрос, Бела

Подлистци

1. Torontál Hivatalos Melléklet (Службени прилог Торонтала) - покренут 1885. године, излазио је као подлистак Torontál-a до 1903, када се осамосталио. Публиковао је званичне жупанијске објаве, прописе, уредбе, све док није постао независно гласило под називом Torontál vármegye hivatalos lapja (Службени лист Торонталске жупаније).
2. Torontálmegyei Tanügy (Просвета Торонталске жупаније) - излазио од 1892. до 1895. године и имао педагошки карактер. Био је намењен просветним радницима на подручју Торонталске жупаније.

Занимљивости

  • Све до јануара 1997. године, када је новосадски лист Magyar Szó ушао у 54. годину живота, Torontál је био најдуговечнији мађарски дневни лист на подручју данашње Војводине - излазио је укупно 73 године, од тога 53 као дневни лист[14].
  • Torontál, односно Hiradó је престао да излази 1. октобра 1944. године, дан пре ослобођења града у Другом светском рату[15].
  • Редакција Torontál-a на челу са др Лајошем Брајером организовала је 1893. године литерарни конкурс за најбољу новелу, у циљу богаћења садржаја листа и оживљавања књижевне рубрике. На конкурсу је победио Тивадар Тереш из Самошујвара, који ће касније постати сарадник листа[16].
  • Седиште редакције Torontál-a било је од оснивања до 1880. године у соби бр. 6 хотела "Пешта" (данас зграда Регионалне привредне коморе), а након тога на првом спрату Бауерове куће (данас Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин"). Милош Црњански у својим међуратним сећањима на Бечкерек помиње да се редакција листа налазила у кући предводника мађарске националне мањине у Великом Бечкереку и Банату Имреа Варадија[17].

Галерија

Референце

  1. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 189.
  2. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1848-1918, Zrenjanin 2007, 42-43.
  3. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 49.
  4. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 49, 69.
  5. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 51.
  6. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 53-54.
  7. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 61.
  8. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 60.
  9. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 61.
  10. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 61.
  11. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 51.
  12. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 51.
  13. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 189.
  14. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 65.
  15. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 65.
  16. Ferenc Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 65-67.
  17. Милош Црњански, На путевима разним. Бечкерек, 1923.