''Даљинар Торонталске жупаније''

"Даљинар Торонталске жупаније"

"Даљинар Торонталске жупаније" (мађ. A’ Torontál vármegyei állomási helyek távolságát kimutatő jegyzék, у буквалном преводу на српски: Списак насељених места Торонталске жупаније и удаљености између њих) је водич кроз Торонталску жупанију који је 1848. године саставио главни жупанијски инжењер Лајош Мајвалд. То је била једна од првих књига одштампаних у штампарији Франца Паула Плајца. Данас се налази у сталној поставци Народног музеја Зрењанин, под инвентарним бројем I 154 .

Спољна и унутрашња обележја

Очувани примерак "Даљинара" који се налази у сталној поставци Народног музеја Зрењанин написан је на мађарском језику и има 64 стране, формата 25 х 39 cm. Инвентарни број експоната је I 154. На насловној страни види се печат некадашњег власника Николаса Хеса, завичајног историчара из Светог Хуберта. Натпис на печату гласи: "Nikolaus Hess. Landmann. Sv. Hubert 62, Banat, Jugoslawien (S. H. S.) Verlasser und Herausgeber des Heimatbuches seiner drei Schwestergemeinden Sv. Hubert, Charlevil und Soltur im Banat (Николас Хес. Пољопривредник. Свети Хуберт 62. Банат, Југославија (СХС). Приређивач и издавач завичајне књиге своје три сестринске општине Св. Хуберт, Шарлевил и Солтур у Банату“)."

Садржај

У "Даљинару" су по абецедном реду наведена насељена места Торонталске жупаније, њихова међусобна удаљеност, описи путева и број успутних станица. Израда овакве публикације била је подстакнута лошим стањем саобраћајне инфраструктуре у западном Банату средином XIX века те потребом да се олакша сналажење људима на путу.

Види такође

Миливој Бирманац. Даљинар Торонталске жупаније. Велики Бечкерек 1921.