Difference between revisions of "Бечкеречка ћуприја"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
 
Line 4: Line 4:
== Градња моста. Аустроугарски период (1904-1918) ==
== Градња моста. Аустроугарски период (1904-1918) ==


Иницијатива за градњу "Бечкеречке ћуприје" јавила се још почетком деведесетих година XIX века, у време када је Велики Бечкерек доживљавао привредни и културни успон, а градитељска делатност била на узлазној путањи<ref>"Große Brücke", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 34, 26.8.1893, 5. </ref><ref>"Städtische eiserne Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 36, 9.9.1893, 4.</ref><ref>"Städtische eiserne Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 36, 9.9.1893, 4.</ref><ref>"Aus dem Gemeinderathe", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 40, 7.10.1893, 2-3.</ref><ref>"Von der großen Brücke", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 40, 7.10. 1893, 5.</ref><ref>"Städtische Angelegenheiten", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 42, 21.10.1893, 4.</ref>. Међутим, услед компликованих процедура, тражења најповољнијих решења и трошкова које су изискивали други грађевински подухвати (иницијатива за изградњу нове градске куће, проширење "Клостера", подизање жупанијске болнице, градња пруге Велики Бечкерек-Панчево итд.), градња моста се отегла. Упоредо са овим, грађен је и [[Мали мост]]. Активности око подизања моста интензивиране су тек почетком ХХ века, а нарочито 1903. године, када је о мосту ревносно извештавала локална штампа<ref>"Bega-Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 4.4.1903, 4.</ref><ref>"Die eisernen Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 18.4.1903, 4.</ref><ref>"Die eisernen Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 16.5.1903, 4.</ref><ref>"Der Brückenbau", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 18.7.1903, 4.</ref><ref>"Brückenbau", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 19.12.1903, 4.</ref>. Након расписивања конкурса за изградњу моста, грађевински подухват поверен је ваљаоници челика из Решица (данашњи румунски Банат). По окончању радова на мосту, одлучено је да се исти назове по царици Елизабети (мађ. Erzsebet), која је неколико година раније (1898) страдала у атентату.  
Иницијатива за градњу "Бечкеречке ћуприје" јавила се још почетком деведесетих година XIX века, у време када је Велики Бечкерек доживљавао привредни и културни успон, а градитељска делатност била на узлазној путањи<ref>"Große Brücke", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 34, 26.8.1893, 5. </ref><ref>"Städtische eiserne Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 36, 9.9.1893, 4.</ref><ref>"Städtische eiserne Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 36, 9.9.1893, 4.</ref><ref>"Aus dem Gemeinderathe", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 40, 7.10.1893, 2-3.</ref><ref>"Von der großen Brücke", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 40, 7.10. 1893, 5.</ref><ref>"Städtische Angelegenheiten", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 42, 21.10.1893, 4.</ref>. Међутим, услед компликованих процедура, тражења најповољнијих решења и трошкова које су изискивали други грађевински подухвати (иницијатива за изградњу нове градске куће, проширење "Клостера", подизање жупанијске болнице, градња пруге Велики Бечкерек-Панчево итд.), градња моста се отегла. Упоредо са овим, грађен је и [[Мали мост]]. Активности око подизања моста интензивиране су тек почетком ХХ века, а нарочито 1903. године, када је о мосту ревносно извештавала локална штампа<ref>"Bega-Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 4.4.1903, 4.</ref><ref>"Die eisernen Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 18.4.1903, 4.</ref><ref>"Die eisernen Brücken", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 16.5.1903, 4.</ref><ref>"Der Brückenbau", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 18.7.1903, 4.</ref><ref>"Brückenbau", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 19.12.1903, 4.</ref>. Након расписивања конкурса за изградњу моста, грађевински подухват поверен је ваљаоници челика из Решице (данашњи румунски Банат). По окончању радова на мосту, одлучено је да се исти назове по царици Елизабети (мађ. Erzsebet), која је неколико година раније (1898) страдала у атентату.


== "Мост Доситеја Обрадовића" ==
== "Мост Доситеја Обрадовића" ==

Latest revision as of 19:14, 9 November 2015

Бечкеречка ћуприја

Бечкеречка ћуприја (позната још и као "Елизабетин мост"/мађ. Erzsebet-hid/нем. Elisabeth Brucke/, "Доситејев мост" и "Велики мост") је популарни назив за мост на Бегеју који је од 1904. до 1969. године повезивао градску четврт Великог Бечкерека/Петровграда/Зрењанина "Опова" са центром града. Често се погрешно назива још и "Ајфелов мост", чиме се сугерише никада доказано учешће чувеног француског архитекте Гистава Ајфела у његовом пројектовању. У време свог настанка представљао је ремек-дело сецесијског стила у мостоградњи. Опеван у тамбурашкој песми "Четир' коња дебела", размонтиран је у пролеће 1969. године. До данас је једна од првих асоцијација на Зрењанин и један од најпрепознатљивијих градских симбола.


Градња моста. Аустроугарски период (1904-1918)

Иницијатива за градњу "Бечкеречке ћуприје" јавила се још почетком деведесетих година XIX века, у време када је Велики Бечкерек доживљавао привредни и културни успон, а градитељска делатност била на узлазној путањи[1][2][3][4][5][6]. Међутим, услед компликованих процедура, тражења најповољнијих решења и трошкова које су изискивали други грађевински подухвати (иницијатива за изградњу нове градске куће, проширење "Клостера", подизање жупанијске болнице, градња пруге Велики Бечкерек-Панчево итд.), градња моста се отегла. Упоредо са овим, грађен је и Мали мост. Активности око подизања моста интензивиране су тек почетком ХХ века, а нарочито 1903. године, када је о мосту ревносно извештавала локална штампа[7][8][9][10][11]. Након расписивања конкурса за изградњу моста, грађевински подухват поверен је ваљаоници челика из Решице (данашњи румунски Банат). По окончању радова на мосту, одлучено је да се исти назове по царици Елизабети (мађ. Erzsebet), која је неколико година раније (1898) страдала у атентату.

"Мост Доситеја Обрадовића"

У међуратном периоду "Елизабетин мост" преименован је у "Мост Доситеја Обрадовића", по имену чувеног српског просветитеља[12]. Године 1924. године је офарбан, а 1930. патосан дрвеном калдрмом, која је 1936. реновирана[13]. Те исте године поново је офарбан, у сиво[14].

Други светски рат

Пред сам крај Другог светског рата, приликом повлачења немачког окупатора, мост је био миниран, а на њему су била постављена бурад са бензином. Пожар је имао да активира мине, али је група припадника НОБ-а на челу са Иваном Фанком и Зораном Ђукићем Гибаром успела да локализује ватру, неутралише постављене мине и спаси мост[15].

Послератни период и рушење

У послератном периоду, мост је наставио да се користи како за пешачки, тако и за колски саобраћај. Назив "Доситејев мост" је постепено пао у заборав, а у свакодневном дискурсу коришћен је назив "Велики мост" који је до данас преовладао. Средином шездесетих година прошлог века, у склопу радикалних промена визуелног идентитета града, започето је рушење објеката на Тргу републике. Крајем шездесетих, све се чешће почело говорити о уклањању моста. Постојала је идеја о његовом измештању на градско излетиште "Мотел", како би се "учинио доступним будућим генерацијама" града, али та идеја није реализована[16]. Градски одборници одлучили су на градској скупшштини одржаној 26. фебруара 1969. да се мост размонтира и прода у старо гвожђе, за цену од 20 000 ондашњих динара[17]. Мост је размонтиран у априлу исте године. Тим поводом, ондашњи кустос Народног музеја Зрењанин Вукица Поповић поднела је кривичну пријаву против председника СО Зрењанин Љубомира Пајића, али је она одбачена[18]. Данас су остали очувани декоративни делови "Ћуприје", који су у јесен 2015. године пренети из бродоградилишта "Бегеј" на обалу Бегеја у центру града, близу места на ком је некада стајао мост.

"Четир' коња дебела"

Бечкеречка ћуприја опевана је у познатој тамбурашкој песми "Четир' коња дебела". Једна од најранијих верзија ове песме имала је само три строфе, а забележена је 1916. године у издању "Columbia records", у изведби Васе и Мирка Буквића. Тада је представљена као "хрватска народна песма" ("Croatian folk song"). Према неким наводима и истраживањима, првобитна верзија песме спомињала је "сентомашку ћуприју", али је временом преовладала верзија у којој се спомиње бечкеречки мост.

Текст песме гласи:

Четир' коња дебела
Терам преко Бегеја,
Да с' наљубим, ај, бела лица
младих швигарица, шалај.

Детелина полегла,
ја се лоле одрекла,
одрекла се, ај, лоле свога,
па љубим другога, шалај.

Ала волем, па волем
Са два вола да орем.
Још да ми је, ај цура бела
Волове да тера, шалај.

Бечкеречка ћуприја
узана к'о кутија.
Тера лола, ај, чет'ри риђе,
па не мож' да приђе, шалај.

Наслеђе

Дуго након рушења 1969. године, "Бечкеречка ћуприја" остала је један од градских симбола. На његовом месту подигнут је нови мост 1971. године. Непуне четири деценије након рушења, 2008. године појавила се иницијатива градских власти Зрењанина о обнови "Бечкеречке ћуприје", али она није добила одобрење од стране Завода за заштиту споменика културе Зрењанин; накнадно се испоставило да је предвиђена рестаурација била површна и да је њоме било планирано постављање челичне конструкције на већ постојећи пешачки мост, без икаквих промена урбане целине око самог моста чији је изглед од 1969. године радикално измењен услед рашчишћавања бегејског приобаља и уништавања Вилзоновог трга[19]. На крају се од рестаурације одустало.

Види још

-Мали мост
-Вилзонов трг
-Житни трг

Референце

  1. ↑ "Große Brücke", Gross-Becskereker Wochenblatt 34, 26.8.1893, 5.
  2. ↑ "Städtische eiserne Brücken", Gross-Becskereker Wochenblatt 36, 9.9.1893, 4.
  3. ↑ "Städtische eiserne Brücken", Gross-Becskereker Wochenblatt 36, 9.9.1893, 4.
  4. ↑ "Aus dem Gemeinderathe", Gross-Becskereker Wochenblatt 40, 7.10.1893, 2-3.
  5. ↑ "Von der großen Brücke", Gross-Becskereker Wochenblatt 40, 7.10. 1893, 5.
  6. ↑ "Städtische Angelegenheiten", Gross-Becskereker Wochenblatt 42, 21.10.1893, 4.
  7. ↑ "Bega-Brücken", Gross-Becskereker Wochenblatt, 4.4.1903, 4.
  8. ↑ "Die eisernen Brücken", Gross-Becskereker Wochenblatt, 18.4.1903, 4.
  9. ↑ "Die eisernen Brücken", Gross-Becskereker Wochenblatt, 16.5.1903, 4.
  10. ↑ "Der Brückenbau", Gross-Becskereker Wochenblatt, 18.7.1903, 4.
  11. ↑ "Brückenbau", Gross-Becskereker Wochenblatt, 19.12.1903, 4.
  12. ↑ Александар Станојловић (ур.). "Петровград", Петровград 1938 (Зрењанин 2004).
  13. ↑ "Оправка мостова", Банатска пошта 33, 25.10.1936, 3.
  14. ↑ "Оправка мостова", Банатска пошта 33, 25.10.1936, 3.
  15. ↑ Ђорђе Момчиловић. Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији. Зрењанин 1987, 767-768.
  16. ↑ "Нема спаса бечкеречкој ћуприји", Зрењанин, 11.1.1969.
  17. ↑ "Крај бечкеречке ћуприје", Зрењанин, 1.3.1969.
  18. ↑ Миодраг Савић, "Доситејев мост-Вукичин музеј", Зрењанин, 16.7.2010.
  19. ↑ "Hoće li Zrenjanin dobiti najzad ćupriju?", Vojvođanski magazin 18, oktobar 2009.|[1]
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Бечкеречка_ћуприја&oldid=2686"