Нестор Димитријевић

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Revision as of 12:16, 18 January 2014 by Kikazr (talk | contribs)
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)
Jump to navigation Jump to search
Спомен-биста Нестора Димитријевића у Карађорђевом парку у Зрењанину. Фото: А. Радловачки.

Нестор Димитријевић (Велики Бечкерек, 1782 - 1856) је био угледни великобечкеречки трговац и народни добротвор.


Биографија

Нестор Димитријевић родио се у Великом Бечкереку 14. октобра 1782. године[1]. О његовом раном животу нема пуно података, сем да је имао породичну кућу на месту данашње апотеке "Центар", коју ће касније оставити у наслеђе Српској православној црквеној општини. Бавио се трговином и држао радњу мешовите робе ("шпецерај")[2].

Револуција 1848/49

До Револуције 1848/49. године, Димитријевић је већ изградио репутацију угледног грађанина и трговца у Великом Бечкереку. Након што су српске снаге предвођене Стеваном Книћанином ушле у град 12. јануара 1849. године, Димитријевић се нашао у саставу Српског народног одбора, који је преузео власт у Великом Бечкереку и околини након повлачења мађарских органа власти.

На седници Српског народног одбора, одржаној 16. јануара, Нестор Димитријевић ("Nесторъ Димитрiєвичъ") изабран је за начелника финансијског одељења тог тела[3]. У његов састав ушли су још Максим Евгенијевић (члан), Јован Бубаловић (секретар), Франц Лебановић (помоћник) и Емануил Бачкалић и Данило Петровић (писари)[4].

У својству начелника Финансијског одељења Српског народног одбора, Димитријевић је имао доста деликатну улогу, будући да је одлучивао о новчаним издацима Великог Бечкерека у време када су потраживања војске била велика, а платежне могућности доста ограничене, услед недостатка материјалних средстава. Вероватно стога се и није дуго одржао на том положају - већ 22. јануара био је смењен са тог места по налогу патријарха Јосифа Рајачића (који је у међувремену дошао у Велики Бечкерек и преузео власт над Одбором), претходно успевши да исплати 7500 форинти сребра (од тражених 8000) вођи српских добровољаца Стевану Книћанину[5]. Након тога се спомиње још једном - у записнику Српског народног одбора од 24. јануара 1849, али само као члан тог тела; касније се, по свему судећи, пасивизирао.

"Несторијанум"

Гроб Нестора Димитријевића на Томашевачком гробљу у Зрењанину. Фото: А. Радловачки

Након Револуције, Димитријевић је остао у Великом Бечкереку. Ту је 29. децембра 1855. године (по грегоријанском), односно 10. јануара 1856. по јулијанском календару саставио тестамент, којим је своју кућу оставио Српској православној црквеној општини, и наложио продају своје целокупне покретне и остатка непокретне имовине, с тим да се добијени новац придода његовим папирима од вредности и готовом новцу у износу од ондашњих 6 500 форинти, те да се та сума преда на располагање Управи српских народних фондова, која би основала његову задужбину - "Заведеније Нестора Димтријевића из Великог Бечкерека"[6]. Ова задужбина, која се у каснијем периоду помиње под називом "Несторијанум", имала је за циљ "васпитање јуности (омладине) српске" и није се ни под каквим околностима смела спојити са било којим другим завештањем[7].

Износ стипендија је био следећи:

  • За ученике мале гимназије: 150 форинти.
  • За студенте филозофије и технике: 200 форинти.
  • За правничке и више војничке школе: 250 форинти[8].


По исказу Матице српске, износ стипендија повећан је 1898. године, када је одговарао капиталу од око 150 000 форинти (Матици српској Димитријевић је такође завештао новац, у вредности од 500 форинти)[9]. Из ове задужбине школовало се преко 90 српских студената (не само из Великог Бечкерека, већ и шире). Великобечкеречки стипендисти задужбине Нестора Димитријевића били су: др Јоца Богданов, Иван Богојевић, др Павле Бота, Мита Вуковачки, др Емил Гаврила, Димитрије Деметровић, Бранислав, Душан, Исидор, Младен и Ћирил Димитријевић, Стеван Даконовић, Иван Живковић, Јован Ивковић, др Војислав Исаковић, Милан Јанковић, Паја Крстић, Радивој Лела, Ђорђе и Милан Мандровић, др Павле Мандровић, Светозар Мирч, Иван Михаиловић, Мита Момирски, Никола Николић, Ђорђе Павловић, Данило Панић, Милош Пејић, Ђорђе Петровић, др Светозар Петровић, Никола Попов, Александар и др Борислав Поповић, Манојло Ракић, др Васа Савић, Александар Сандић, др Јован Стајић, др Милош Стакић, Светозар Станковић, Јован Стојић, Младен Таназевић, Рада Цветков и Александар Црњански[10].

Смрт

Нестор Димитријевић преминуо је 3. фебруара 1856. године у Великом Бечкереку и сахрањен је на Томашевачком гробљу. На Крстовдан 1860. године, један од питомаца његове школске задужбине, Александар Сандић, одржао је беседу у част великог добротвора у великобечкеречкој Светоуспенској цркви[11].

После Другог светског рата, Димитријевић је добио и спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, која је у међувремену ишарана белим ауто-лаком и вандализована одваљивањем табле са биографским подацима о великом добротвору.

Вандализована спомен-биста Нестору Димитријевићу у Карађорђевом парку

Референце

  1. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 168.
  2. ↑ Драгољуб Чолић, Познати Зрењанинци (рукопис)
  3. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.3 Велики Бечкерек, град са уређеним Сенатом 1769-1918 (1808-1918), кут. 84, Записници градског савета, Протокол Заседанија одбора великобечкеречког 16-ог јануарија 1849 под председателством господина Евстатија Михаиловича, соседјашчим г. Живоином Смедеревци, Павлу Бубаловичу, Нестору Димитриевичу, Хранимиру Купусаровичу, Максиму Евгениевичу, Антону Перијатлу и Данилу Закичу држаног
  4. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.3 Велики Бечкерек, град са уређеним Сенатом 1769-1918 (1808-1918), кут. 84, Записници градског савета, Протокол Заседанија одбора великобечкеречког 16-ог јануарија 1849 под председателством господина Евстатија Михаиловича, соседјашчим г. Живоином Смедеревци, Павлу Бубаловичу, Нестору Димитриевичу, Хранимиру Купусаровичу, Максиму Евгениевичу, Антону Перијатлу и Данилу Закичу држаног
  5. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф.3 Велики Бечкерек, град са уређеним Сенатом (1769-1918), 1808-1918, кут. 84, Записници градског савета, Протокол заседанија местног Одбора В.Бечкеречког под председанијем господина Евстатија Михаиловића као председатеља, у присуствију Началника Данила Закич, Хранимира Купусарович, Игњата Попович, членова Александра Протич, Саве Чокрљан, Арона Стојкович, Владислава Стојкович, Стоиша Славнич, Максе Евгенович и секретара Јове Данкулов 1849 године 22. Јануарија држаног
  6. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 168.
  7. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 168.
  8. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 169.
  9. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 169.
  10. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 169.
  11. ↑ Беседа у споменъ покойномъ Нестору Димитриєвићу, добротвору оскудне омладине србске, коя се узучи / говорио о парастосу у Вел-Бечкеречкой Свето-успенской цркви на Крстовьданъ 1860. г. Александаръ Сандићь, О трошку питомаца Несторовы, 1860 (У Бечу : У штампариіи Єрменскога Намастира)
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Нестор_Димитријевић&oldid=1224"