Реформатска црква

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Revision as of 05:01, 17 October 2014 by Kikazr (talk | contribs)
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)
Jump to navigation Jump to search
Реформатска црква

Реформатска црква (позната још и као „Калвинистичка“) је црква протестантске деноминације у Зрењанину, на углу улице Народне омладине и Кеја 2. октобра. Подигнута је 1891. године у неоготском стилу, по нацртима архитекте Ференца Заборецког.

Реформатска заједница у Великом Бечкереку

Најстарији подаци о реформатској заједници у Великом Бечкереку потичу из 1820. године, откада датирају први уписи у матичним књигама[1]. Међутим, у то време, реформисти су припадали локалној евангелистичко-реформатској заједници[2][3].

Две и по деценије касније, јављају се први покушаји осамостаљења реформиста. Тако је 1846. године, на иницијативу деветорице верника – Михаља Холошија, Ференца Варге, Леополда Менцера, Јожефа Бенедека, Јаноша Ечедија, Михаља Сакадатија, Бернхарда Кепића, Мартина Доже и Мартина Ижа – организована самостална реформатска црквена општина. Они су се 31. августа 1846. окупили у кући Самуела Сатмарија и договорили оснивање евангелистичко-реформатске црквене општине[4]. Попис становништва из прве половине 19. века, спроведен на територији Торонталске жупаније, показао је да је у Великом Бечкереку живело 80 породица са укупно 212 чланова, које су се изјашњавале као реформисти[5][6].

Иницијатива за градњу цркве

Покушаји реформиста средином 19. века да се осамостале у црквеном погледу наишли су на подршку ондашњих градских и жупанијских власти, те је њихова конгрегација упутила позив верницима за прикупљање прилога, како би се сазидале црква и школа. Држава је донирала земљиште за цркву и парохијски дом, гробље и 32 јутра ораница[7]. За кратко време била је прикупљена сума од 3943 гулдена, али је она остала неискоришћена; у Револуцији 1848/49. године великобечкеречка реформатска заједница била је десеткована, а њен свештеник Ечеди напустио је након тога своју службу, пошто је прикупљени и расположиви новац послао бекешком дистрикту[8]. Тиме је била окончана прва фаза у градњи реформатске цркве, која је трајала од 1846. до 1852. године. Преостали реформисти били су принуђени да се врате под окриље евангелистичке црквене општине.

Насловна страна бечкеречког листа Gross-Becskereker Wochenblatt о завршетку цркве (29. август 1891. године)

Нова иницијатива за изградњу цркве јавила се деценију касније, након крупних политичких промена и ревитализације верске заједнице. У периоду од 1863. до 1865. године, учињени су први озбиљни кораци ка конституисању самосталне реформатске општине: њено оснивање проглашено је 4. јануара 1863[9], а дужности свештеника и учитеља поверене су Иштвану Балогу[10][11]. Први црквени савет – Презбитеријум – оформљен је 25. марта 1865. и у његов састав су ушли: Иштван Вечеи – виши повереник, Михаљ Менцер – секретар, Армин Гутман – повереник, Мартин Дожа млађи, Лајош Жирош, Леополд Менцер, Имре Терек, Јанош Шомјаи, Шандор Сабо, Михаљ Лимбаи, Андраш Чат, Јанош Добош, Лајош Декањ[12][13].

Акције на пољу прикупљања прилога за изградњу посебне цркве знатно су убрзане доласком Јожефа Салаија, који је именован за пастора након смрти Иштвана Балога (1879). Скупљајући финансијску и материјалну потпору, он је обишао преко 200 места, укључујући и Лондон. Прилози су стизали са разних страна – тако је нпр. Франц Јозеф даровао 100 гулдена, град Будимпешта 300 гулдена, а градске власти Великог Бечкерека донирале су трећину плаца[14]. Пројекат изградње је са 500 форинти помогла Прва отаџбинска штедионица, а Великобечкеречка банка за штедњу и предујам сваке године је мањим сумама помагала читав подухват[15]. Грађевински радови завршени су 1891, а црква је свечано освештана 30. августа исте године.

Укупни трошкови њене градње износили су 20 000 гулдена[16]. Урађена је у неоготском стилу према нацртима архитекте Ференца Заборецког, а извођач радова био је Антал Вашковић. Пројекат градње надзирала је посебна комисија коју су чинили председник Презбитеријума Иштван Вечеи, пастор Јожеф Салаи, Агоштон Ковач, др Њари, адвокат Јанош Киш и професор Антал Штрајтман.

Спомен-плоче на цркви

Спомен-плоча на Реформатској цркви (лево од улаза)

На фасади цркве налазе се два спомен-обележја, постављена ради очувања успомене на њену градњу. Реч је о две спомен-плоче са текстом на мађарском језику, смештене лево и десно од улаза у цркву. Текст на левој гласи:

I FERENCZ JOZSEF ap. Király
a magyar nemzet
külföldi hit rokonaink
és saját hiveink együttes
áldozat készségéből épult
SZALAY JOZSEF lelkészsége alatt
1889-1891

Áldjad én lélkem az Urat!
Éljen a király!

Превод:

Саграђено за време
ФРАНЦА ЈОЗЕФА I апостолског краља
мађарске нације
захваљујући браћи по вери
из иностранства
и верницима пастора Јожефа Салаија
1889-1891

Нека моја душа благосиља Господа!
Живео краљ!

Спомен-плоча на Реформатској цркви (десно од улаза)

Текст на плочи десно од улаза гласи:

I FERENCZ JÓZSEF ap. Király
és
nagybecskereki kv. rt. város által
kegyes én adomanyozott telken
VECSEY ISTVAN 25 évi
fógondnoksága alatt
Terveze ZABORECZKY FERENCZ
Épitette VASKOVICH ANTAL

Hala legyen Istenek!

Превод:

Изградњу помогли
донацијом грађевинског земљишта
апостолски краљ Франц Јозеф I и
град Велики Бечкерек
за 25-годишњег старатељства
ИШТВАНА ВЕЧЕИЈА
пројектант ФЕРЕНЦ ЗАБОРЕЦКИ
извођач радова АНТАЛ ВАШКОВИЋ

Слава Господу!

Занимљивости

  • Године 2007. започети су радови на рестаурацији фасаде Реформатске цркве, који су обустављени 2008. године. За то време рестаурирана је само предња фасада са звоником[17].
  • Трг испред цркве некада се називао Калвинов трг, према надимку цркве, односно њеној деноминацији („калвинистичка“)[18].
  • Првобитно је црква била ограђена, али је ограда временом уклоњена.
  • У цркви се данас чувају оргуље из великобечкеречке/петровградске синагоге, приликом чијег рушења су их купили представници реформатске црквене општине.
  • Улица Народне омладине се једно време између два светска рата звала Калвинска, по овој цркви. Касније је преименована у Едуарда Ериоа, који је проглашен за почасног грађанина Петровграда.
  • Капела на зрењанинском евангелистичко-реформатском гробљу рађена је по узору на Реформатску цркву.

Галерија

  • Реформатска црква, Мали мост и Палата правде

  • Реформатска црква и дрвени Мали мост

  • Реформатска црква почетком ХХ века

  • Реформатска црква са зградом Суда

Референце

  1. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
  2. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
  3. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  4. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  5. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  6. ↑ György Kurucz, Religion und ethnische Vielfalt: Das Evangelische Seniorat im Banat 1836, 193-208, у публикацији: Rainer Bendel – Norbert Spannenberger (Hg.), Kirchen als Integrationsfaktor für die Migranten im Südosten der Habsburgermonarchie im 18. Jahrhundert, Ulm 2010.
  7. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  8. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  9. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  10. ↑ >”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  11. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
  12. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  13. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 140.
  14. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 1.
  15. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 2.
  16. ↑ ”Zur Einweihung der neuen ev. ref. Kirchen”, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 29.8.1891, 2.
  17. ↑ http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/zrenjanin-reformatska-crkva
  18. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 208.
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Реформатска_црква&oldid=2103"