Difference between revisions of "Ружа Шулман"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
 
Line 1: Line 1:
[[File:Ружа Шулман.jpg|thumb|right|Ружа Шулман]]'''Ружа Шулман''' (Велики Бечкерек, 6. јануар 1917 – Петровград, 26. јули 1941) је била припадник Народноослободилачког покрета у Петровграду. Стрељана је крајем јула 1941. године заједно са [[Коча Коларов|Владимиром Коларовим – Кочом]], Стојаном Арсеновим и Тиберијем Алданом - Боцијем на Бошњаковом салашу у близини Зрењанина. По њој је названо једно градско насеље Зрењанина, подигнуто после Другог светског рата<ref>Todor Malbaški (ur.), ''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 485.</ref>.
[[File:Ружа Шулман.jpg|thumb|right|Ружа Шулман]]'''Ружа Шулман''' (Велики Бечкерек, 6. јануар 1917 – Петровград, 26. јули 1941) је била припадник Народноослободилачког покрета у Петровграду. Стрељана је крајем јула 1941. године заједно са [[Владимир Коларов - Коча|Владимиром Коларовим – Кочом]], Стојаном Арсеновим и Тиберијем Алданом - Боцијем на Бошњаковом салашу у близини Зрењанина. По њој је названо једно градско насеље Зрењанина, подигнуто после Другог светског рата<ref>Todor Malbaški (ur.), ''Zrenjanin'', Zrenjanin 1966, 485.</ref>.





Latest revision as of 21:32, 24 December 2014

Ружа Шулман

Ружа Шулман (Велики Бечкерек, 6. јануар 1917 – Петровград, 26. јули 1941) је била припадник Народноослободилачког покрета у Петровграду. Стрељана је крајем јула 1941. године заједно са Владимиром Коларовим – Кочом, Стојаном Арсеновим и Тиберијем Алданом - Боцијем на Бошњаковом салашу у близини Зрењанина. По њој је названо једно градско насеље Зрењанина, подигнуто после Другог светског рата[1].


Биографија

Уочи рата

Полицијски картон Руже Шулман
Хапшење Руже Шулман и њених другова

Ружа Шулман се родила 6. јануара 1917. године у Великом Бечкереку, у породици Емануела и Терезе Шулман[2]. По мајци је била јеврејског порекла[3]. Имала је две сестре - Терезу[4] и Флору[5]. Кућа породице Шулман налазила се у петровградском насељу "Доља"[6]. Ружа је похађала наставу у Трговачкој академији у Петровграду[7], где се упознала са Владимиром Коларовим Кочом и временом постала његова невенчана супруга[8]. Под Кочиним утицајем упознала се са марксистичким идејама и убрзо постала активна на пољу ширења комунистичке пропаганде међу омладином. Због тога је 1937. године била и ухапшена,а бранио ју је чувени историчар Арпад Лебл[9]. Идуће године (1938) постала је члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Блиско сарађујући са Кочом Коларовим на организовању комунистичког покрета у граду и околини, Ружа је била изабрана за благајника петровградског "Омладинског културно-привредног покрета" (ОМПОК) [10]. Деловала је у локалној подружници Црвеног крста и уживала велики углед међу омладином[11]. Поново је ухапшена крајем априла 1940. године, приликом политичких припрема за прославу Првог маја[12], али је убрзо пуштена на слободу.

У рату

Ружа Шулман узела је учешћа у демонстрацијама које су у Петровграду организоване након потписивања Тројног пакта[13]. Након краткотрајног Априлског рата и успостављања немачких окупационих власти у Петровграду, морала је да се накратко склони у Елемир, како би избегла хапшење због свог јеврејског порекла[14]. Међутим, већ у мају се вратила у Петровград, где је заједно са Кочом Коларовим, Франком Самуелом Шандором, Зораном Нићетином и Лазаром Никиним радила на организовању отпора. Ова група ухапшена је 23. јула 1941. године у винограду Андрије Нићетина. Ружа је 26. јула изведена из затвора и одвежена на Бошњаков салаш, где је стрељана заједно са Коларовим и двојицом комуниста из Кикинде - Стојаном Арсеновим и Тиберијем Алданом-Боцијем[15].

У послератном периоду, ново градско насеље у Зрењанину добило је име „Ружа Шулман“. На самом улазу у насеље налази се спомен-биста Руже Шулман.


Референце

  1. Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 485.
  2. Историјски архив Зрењанин, Ф 45 Збирка фотографија 1890-2003, 235.
  3. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 194, 232, 259, 353.
  4. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 353.
  5. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 355.
  6. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 217.
  7. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 94, 99.
  8. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 213.
  9. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 141.
  10. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 83.
  11. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 106.
  12. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 103.
  13. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 129.
  14. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 194.
  15. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 355.