Difference between revisions of "Синагога"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
 
Line 15: Line 15:
== Свечаност освештања ==
== Свечаност освештања ==


Нова синагога свечано је освештана 17. августа 1896. године, уочи 66. рођендана цара Фрање Јосифа<ref>”Einweihung des Tempels”, ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 22.8.1896</ref>.  Церемонији су, поред припадника локалне јеврејске заједнице, присуствовали и представници других вероисповести, власти Торонталске жупаније, града Великог Бечкерека, војске, као и архитекта Липот Баумхорн и извођач радова Метод Кучера. Нови председник јеврејске општине, адвокат др Шаму Манголд, одржао је пригодан говор у ком се осврнуо на историјат великобечкеречких Јевреја. Након тога је секретар општине прочитао садржај повеље о оснивању, коју су потписали председник општине Манголд, торонталски велики жупан Јене Ронаи, торонталски поджупан Лајош Делиманић, главни жупанијски бележник барон Бертолд Фајлић, главни бележник града Великог Бечкерека Золтан Перишић, школски инспектор Антал Штајнбах, представници војних кругова у граду Матигејка и Олшвари, предстаници Финансијске дирекције Агоштон Ковач, др Пал Демко, др Геза Пап и Франц Ланг, те напослетку, архитекта Липот Баумхорн, предузимач радова Метод Кучера и М. Винтер<ref>”Einweihung des Tempels”, ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 22.8.1896.</ref><ref>Dragoljub D. Čolić, ''Sinagoga u Zrenjaninu'', Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 208.</ref>. Након тога је повеља, у виду „временске капсуле“, смештена у удубљење у зиду синагоге, где су је поставили велики жупан Ронаи, рабин Клајн, Липот Баумхорн, Метод Кучера, др Шаму Манголд и Исидор Вајс, потпредседник јеврејске општине.
Нова синагога свечано је освештана 17. августа 1896. године, уочи 66. рођендана цара Фрање Јосифа<ref>”Einweihung des Tempels”, ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 22.8.1896</ref>.  Церемонији су, поред припадника локалне јеврејске заједнице, присуствовали и представници других вероисповести, власти Торонталске жупаније, града Великог Бечкерека, војске, као и архитекта Липот Баумхорн и извођач радова Метод Кучера. Нови председник јеврејске општине, адвокат др Шаму Манголд, одржао је пригодан говор у ком се осврнуо на историјат великобечкеречких Јевреја. Након тога је секретар општине прочитао садржај повеље о оснивању, коју су потписали председник општине Манголд, торонталски велики жупан Јене Ронаи, торонталски поджупан Лајош Делиманић, главни жупанијски бележник барон Бертолд Фајлић, главни бележник града Великог Бечкерека [[Золтан Перишић]], школски инспектор Антал Штајнбах, представници војних кругова у граду Матигејка и Олшвари, предстаници Финансијске дирекције Агоштон Ковач, др Пал Демко, др Геза Пап и Франц Ланг, те напослетку, архитекта Липот Баумхорн, предузимач радова Метод Кучера и М. Винтер<ref>”Einweihung des Tempels”, ''Gross-Becskereker Wochenblatt'', 22.8.1896.</ref><ref>Dragoljub D. Čolić, ''Sinagoga u Zrenjaninu'', Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 208.</ref>. Након тога је повеља, у виду „временске капсуле“, смештена у удубљење у зиду синагоге, где су је поставили велики жупан Ронаи, рабин Клајн, Липот Баумхорн, Метод Кучера, др Шаму Манголд и Исидор Вајс, потпредседник јеврејске општине.
 
==  Стилска обележја ==
==  Стилска обележја ==


Latest revision as of 22:26, 5 January 2015

Великобечкеречка (петровградска) синагога

Великобечкеречка/петровградска синагога је назив за јеврејски храм који је постојао у Великом Бечкереку и Петровграду од 1896. до 1941. године. Налазила се на углу данашње Јеврејске и Сарајлијине улице, у делу ужег градског језгра који се раније називао „Чивутски сокак“ због бројне јеврејске популације која је ту живела[1]. Грађена је у периоду од 1894. до 1896. године према нацртима мађарског архитекте Липота Баумхорна. Извођач радова био је Метод Кучера. Синагога је свечано освештана 17. августа 1896, за 66. рођендан цара Фрање Јосифа. Била је један од првих објеката у граду који је имао електрично осветљење. Срушена је у априлу 1941. године, на самом почетку немачке окупације.

Историјат градње

Потреба за изградњом синагоге јавила се почетком деведесетих година XIX века, у време када је прва великобечкеречка синагога постала премала за потребе локалне јеврејске заједнице. Она је срушена 1893/1894. године, након што су већ започете припреме за изградњу нове јеврејске богомоље.

У последњој деценији XIX века у Великом Бечкереку владала је жива градитељска делатност. На изградњи нове синагоге највише су се ангажовали председник Јеврејске општине Михаљ Шварц и рабин Мор Клајн. Шварц је успео да ступи у контакт са младим архитектом Липотом Баумхорном из Будимпеште, који ће бити унајмљен да изради пројекат нове синагоге. Шварц је дочекао почетак радова (1. април 1894), али је преминуо 14. октобра исте године, не доживевши завршетак градње.

Скупљање прилога

У циљу прикупљања средстава за градњу синагоге, јеврејско добротворно друштво Маскил-ел-дол приређивало је забаве, приредбе и балове. Тако је нпр. 24. фебруара 1894. приређена забава на којој су прилоге дали: Имре Ормоди (10 форинти), Исидор Вајс (5 форинти), Ђула Даун (4 форинте), Оскар Штајнер (3 форинте), Михаљ Шварц (2,5 форинте), Шамуел Кон (2,5 форинте), Имре Курлендер (2 форинте), Роберт Имре (1 форинта), Ј. Шен (пола форинте), Е. Хуберт (пола форинте), Ј. Л. Киршнер (пола форинте),  ? Рознер (пола форинте), М. Улман (пола форинте), Адолф Шван (пола форинте), Гедеон Ковач (пола форинте), др Полак (пола форинте), А. Ротштајн (пола форинте). [2]

Сличан бал приређен је и 1. јануара 1896, у време када су радови око изградње синагоге били већ у завршној фази. У циљу прибављања средстава за окончање грађевинских радова, поново је приређен бал на ком је прикупљено 1260 форинти[3]. Прилоге су давали и нејевреји, а највише новца донирали су гроф Феликс Харнонкур из Ечке, Исидор Вајс и удовица Михаља Шварца (по 12 форинти) [4].

Свечаност освештања

Нова синагога свечано је освештана 17. августа 1896. године, уочи 66. рођендана цара Фрање Јосифа[5]. Церемонији су, поред припадника локалне јеврејске заједнице, присуствовали и представници других вероисповести, власти Торонталске жупаније, града Великог Бечкерека, војске, као и архитекта Липот Баумхорн и извођач радова Метод Кучера. Нови председник јеврејске општине, адвокат др Шаму Манголд, одржао је пригодан говор у ком се осврнуо на историјат великобечкеречких Јевреја. Након тога је секретар општине прочитао садржај повеље о оснивању, коју су потписали председник општине Манголд, торонталски велики жупан Јене Ронаи, торонталски поджупан Лајош Делиманић, главни жупанијски бележник барон Бертолд Фајлић, главни бележник града Великог Бечкерека Золтан Перишић, школски инспектор Антал Штајнбах, представници војних кругова у граду Матигејка и Олшвари, предстаници Финансијске дирекције Агоштон Ковач, др Пал Демко, др Геза Пап и Франц Ланг, те напослетку, архитекта Липот Баумхорн, предузимач радова Метод Кучера и М. Винтер[6][7]. Након тога је повеља, у виду „временске капсуле“, смештена у удубљење у зиду синагоге, где су је поставили велики жупан Ронаи, рабин Клајн, Липот Баумхорн, Метод Кучера, др Шаму Манголд и Исидор Вајс, потпредседник јеврејске општине.

Стилска обележја

Бечкеречка синагога била је први самостални пројекат архитекте Липота Баумхорна. Као узор му је послужила франкфуртска синагога, подигнута 1857. у византијском стилу[8][9]. Фасада грађевине била је изузетно декоративна, са елементима маварског стила. По препоруци архитекте, у изградњи је коришћен разнородан и разнобојан материјал[10]. Тако је нпр. употребљен камен-пешчар из околине Острогона, обојене цигле из Сегедина, а остатак материјала допремљен је из Нађварада (данашња Румунија) [11][12].

Ентеријер великобечкеречке (петровградске) синагоге

По својој спољашњости, ова синагога се разликовала од каснијих Баумхорнових пројеката. Била је основе тробродне базилике са предворјем, из чијег се средишта уздизала купола великог распона и вишеугаоне основе са лантерном на врху[13], која је била налик онима на православним црквама>[14].

Западно прочеље храма излазило је на регулациону линију Јеврејске улице, а било је раскошно обрађено са масивним, раскошним порталом и чипкастом каменом розетом изнад[15]. Репрезентативност су истицала два стуба која су се у зони крова завршавала торњевима са бакарном капом, а у средини осе забатом у облику две старозаветне Мојсијеве плоче[16]. Фасаде су биле декоративно обрађене и вишебојне, са површинама у жутој фасадној опеци и омалтерисаним зонама на којима су биле смештене бифоре, трифоре и розете[17]. Вертикалност грађевине била је додатно назначена трапезастим полустубовима који су наглашавали углове и фланкирали улазе у храм, а протезали су се дуж фасаде и у зони крова завршавали бакарним куглама[18]. Кров је био разуђен и покривен бакарним лимом[19].

Рушење

Рушење петровградске синагоге 1941. године

По уласку немачких окупационих трупа у град 1941, започето је систематско пљачкање, депортовање и убијање јеврејског живља. Нови председник општине Јозеф Гион и вођa немачке народносне групе у Банату др Сеп Јанкo стали су иза иницијативе крајскоманданта и СС-мајора Јиргена Вагнера да се поруши синагога. Главни руководиоци при самом рушењу били су Јован (Јохан) Еренрајх, Јован (Јохан) Вебер (шеф градског техничког одељења) и Петер Бон (према сазнањима Анкетне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Банату)[20]. Зграда је најпре демолирана, из ње су извучени намештај и драгоцености, са зидова и пода скинуте су мермерне плочице, да би затим била минирана[21]. Порушени материјал делом су развукли домаћи Немци, међу којима је највећи део запао Михаелу Хасу, који је од одвучене цигле сазидао себи кућу у Београдској улици (данашња улица Коче Коларова), док је остатак у виду цигле и гвоздених конструкција био употребљен за доградњу фабрике чарапа[22]>[23]. У литератури се спомиње и податак да је неки Немац у Чонтикарској улици од остатака сазидао себи свињац>[24]. Приликом рушења, на улични коловоз су избачене скупоцене оргуље, које су од немачких власти откупили руководиоци реформатске цркве. Оне су инсталиране у Реформатској цркви, где се налазе и данас.

Остаци

Од порушене синагоге није остало очувано много тога. У литератури се често наводи нетачан податак да су старе оргуље у реформатској цркви једини данас познати остатак некадашње синагоге. Међутим, у Јеврејској општини Зрењанин чувају се двокрилна врата са витражним стаклом, као и два декоративна витражна стакла, која представљају делове већих декоративних целина ентеријера. Такође, у јесен 2011. године у Народном музеју Зрењанин пронађене су три плоче које су некада чиниле саставни део фасаде, што се може утврдити на основу рупа од шрафова или сличних причвршћивача видљивих у њиховим угловима, док њихов текст на хебрејском, мађарском и српском језику садржи податке о настанку богомоље и појединцима заслужним за њену изградњу.

Сачувана спомен-плоча са синагоге (Народни музеј Зрењанин
Липот Баумхорн (1860-1932), архитекта

Натпис на првој плочи гласи:

Isten dicsősegére
EMELTETETT EZEN ISTENHÁZA A HITKÖZSÉG
ÁLDOZAT KÉSZSÉGÉBŐL 1896 ÉVBEN
I. FERENCZ JÓZSEF
Ő CS. ÉS APOSTOLI KIRÁLYI FELSÉGÉNEK URALKODÁSA.
BÁRO BÁNFFY DEZSŐ MAGY. KIR. MINISZTERELNÖK
RONÁY JENŐ K. TAN. TORONTÁLMEGYEI FŐISPÁN
KRSZTIČ JÁNOS POLGÁRMESTER
Dr. KLEIN MÓR FŐRABBI
SCHWARZ MIHÁLY, MANGOLD H. L., Dr MANGOLD SAMU HITKŐZSÉGEI ELNÖKÖK ÉS
WEISZ IZIDOR HITKŐZSEGI ALELNÖK MÚKÖDESE IDÉJEBEN
BAUMHORN LIPÓT MUÉPITÉSZ TERVEI SZERINT
ÉPITETTE KUCSERA METHOD ÉPITÖMESTER
Legyen Isten áldása e hazon és az
épittetö hitközségen!

Превод:

Слава Богу
ОВА БОЖЈА КУЋА ПОДИГНУТА ЈЕ ЖРТВОМ/ВЕЛИКОДУШНОШЋУ (ЈЕВРЕЈСКЕ) ОПШТИНЕ
1896. ГОДИНЕ ЗА ГОСПОДСТВА ЊЕГОВОГ ЦАРСКОГ И КРАЉЕВСКОГ АПОСТОЛСКОГ ВЕЛИЧАНСТВА
ФРАЊЕ ЈОСИФА I
БАРОН ДЕЖЕ БАНФИ, ПРЕДСЕДНИК КРАЉЕВСКЕ МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ
ЈЕНЕ РОНАИ, ВЕЛИКИ ЖУПАН ТОРОНТАЛСКЕ ЖУПАНИЈЕ
ЈОВАН КРСТИЋ, ГРАДОНАЧЕЛНИК
Др МАВРО КЛАЈН, НАДРАБИН
МИХАЉ ШВАРЦ, Л. Х. МАНГОЛД, Др ШАМУ МАНГОЛД, ПРЕДСЕДНИЦИ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ И
ИСИДОР ВАЈС, ПОТПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ У ВРЕМЕ ИЗВРШЕЊА РАДОВА
ПО ПРОЈЕКТУ АРХИТЕКТЕ ЛИПОТА БАУМХОРНА
И ГРАДИТЕЉА МЕТОДА КУЧЕРЕ
Нека Господ благослови овај храм и заједницу која га је саградила.

На другој страни плоче налази се натпис сличног садржаја, на српском језику, латиницом:

“U čast Bogu i svetoj veri
podignut je ovaj velebni hram
za vreme službovanja nadrabina
Dr. MAVRA KLEINA
pretsednika opštine
MIHAJLA ŠVARCA
po nacrtu slavnog arhitekta
LEPOLDA BAUMHORN
i graditelja METODIJE KUČERE 1896. godine”


Друга плоча посвећена је сећању на председника Јеврејске општине, који је у великој мери допринео изградњи синагоге. Текст на обе стране садржи јеврејску варијанту и њен мађарски, односно српски превод.

Örök emlékezetül
SCHWARZ MIHÁLY
hitközségi elnöknek
kinek bölcsessége és ernyedetlen
buzgabnának köszönhetó
Isten dicsőségét és a hitközség
áldozatkészségét hirdetö
ezen imaház létesülése
5657 (1896) évben

Превод:

Večni pomen neka je imenu pretsednika opštine
MIHAJLA ŠVARCA
koji je mudrošću svojom i retkim požrtvovanjem pobudio
srca članova naše jevrejske zajednice za gradnju ovog
svetog doma
na slavu i sjaj Boga Izraelovog godine
5657 1896


Трећа плоча, чији је натпис у целости на хебрејском, без икаквог превода на другој страни, највероватније је такође посвећена успомени на заслужног председника јеврејске општине Михаља Шварца.

Спомен-обележје

На месту где се налазила Синагога, после рата подигнут је ресторан народне исхране. На иницијативу Јеврејске општине града Зрењанина, која је 1994. године обновљена, на том објекту је 1997. постављено спомен-обележје са следећим натписом:

”U SPOMEN 250 GODINA DOLASKA JEVREJA U OVE KRAJEVE, NJIHOVOG DOPRINOSA RAZVOJU NAŠEG GRADA, UČEŠĆA U NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI I 1260 ŽRTAVA KOJE DADOŠE U DRUGOM SVETSKOM RATU, OVU SPOMEN PLOČU PODIŽU SUGRAĐANI GRADA ZRENJANINA NA MESTU GDE JE STAJALA VELELEPNA SINAGOGA, DELO LEOPOLDA BAUMHORNA, PODIGNUTA 1896, A NACISTI JE SRUŠILI 1941. GODINE. U ZRENJANINU, FEBRUAR 1997. JEVREJSKA OPŠTINA ZRENJANIN”.

Спомен-плоча остала је на истом месту и након адаптације зграде 2007. године. На ово спомен-обележје се полажу венци 27. јануара сваке године, када се обележава Међународни дан сећања на Холокауст[25][26][27].

Види још

-Списак рабина у Великом Бечкереку и Петровграду

Литература

1. Dávid Ferenc, Baumhorn Lipót építész 1860-1932. Kiállitás a magyar zsidó múzeumban, Műemlékvédelmi szemle az országos műemlékvédelmi hivatal tájékoztatója 1998/2.
2. Déry Attila-Merényi Ferenc, Magyar Építészet 1867-1945, Budapest 2000.
3. Dora Szegő-György Szegő, Synagogues, Budapest 2004.
4. Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik jevrejskog istorijskog muzeja Beograd 4, Beograd 1979.
5. "Einweihung des Tempels", Grossbecskereker Wochenblatt, 22.8.1896.
6. Hadik András-Szegő György, Baumhorn Lipót építesz 1860-1932, Budapest 1999.
7. Vesna Karavida. Zrenjanin-graditeljska baština, Zrenjanin 2002.
8. Teodor Kovač, Banatski Nemci i Jevreji (рад у рукопису)
9. Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987.
10. Pavle Šosberger, Sinagoge u Vojvodini – spomenica minulih vremena, Novi Sad 1998.

Референце

  1. ↑ "J. Goigners Atelier", Gross-Becskereker Wochenblatt, 22.7.1871, 9.
  2. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 210.
  3. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 211.
  4. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 210.
  5. ↑ ”Einweihung des Tempels”, Gross-Becskereker Wochenblatt, 22.8.1896
  6. ↑ ”Einweihung des Tempels”, Gross-Becskereker Wochenblatt, 22.8.1896.
  7. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 208.
  8. ↑ Филип Крчмар, Липот Баумхорн – поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 301.
  9. ↑ Hadik András-Szegő György, Baumhorn Lipót épitész, 1860-1932, Budapest 1999, 12.
  10. ↑ Vesna Karavida, Zrenjanin-graditeljska baština, Zrenjanin 2002, 36.
  11. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 207.
  12. ↑ Филип Крчмар, Липот Баумхорн – поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 301.
  13. ↑ Бојан Којичић, Синагога у Великом Бечкереку, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011, 75.
  14. ↑ Филип Крчмар, Липот Баумхорн – поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 301.
  15. ↑ Бојан Којичић, Синагога у Великом Бечкереку, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011, 75.
  16. ↑ Бојан Којичић, Синагога у Великом Бечкереку, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011, 75.
  17. ↑ Бојан Којичић, Синагога у Великом Бечкереку, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011, 75.
  18. ↑ Бојан Којичић, Синагога у Великом Бечкереку, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011, 75.
  19. ↑ Бојан Којичић, Синагога у Великом Бечкереку, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXIV-XXV, Нови Сад 2011, 75.
  20. ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 167.
  21. ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 167.
  22. ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 167.
  23. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979.
  24. ↑ Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979.
  25. ↑ http://www.zrenjanin.rs/3-45-45-2610/Medjunarodni-dan-secanja-na-zrtve-Holokausta
  26. ↑ http://www.zrenjanin.rs/1-63-0-2013/Secanje-na-zrtve-Holokausta
  27. ↑ http://www.zrenjanin.rs/1-45-0-1585/Obelezen-Medjunarodni-dan-secanja-na-zrtve-Holokausta
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Синагога&oldid=2391"