Difference between revisions of "Ференц Кемењ"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
 
Line 39: Line 39:
У Јегри, где је Кемењ радио као учитељ и директор школе, хала спортова подигнута 1. јуна 1980. године добила је име по њему, као и једна основна школа (''Dr. Kemény Ferenc Általános Iskola''). Пред тамошњим спортским музејем подигнут му је споменик, рад вајара Шандора Шебешћена.  
У Јегри, где је Кемењ радио као учитељ и директор школе, хала спортова подигнута 1. јуна 1980. године добила је име по њему, као и једна основна школа (''Dr. Kemény Ferenc Általános Iskola''). Пред тамошњим спортским музејем подигнут му је споменик, рад вајара Шандора Шебешћена.  


У Будимпешти је 1988. откривен Кемењев споменик, рад вајара Данијела Киша<ref>http://www.kozterkep.hu/~/4471/</ref>. Мађарска пошта је 1995. године поводом 100. годишњице оснивања Мађарског националног олимпијског комитета издала поштанску маркицу са његовим ликом и натписом: "Ференц Кемењ (1860-1944), оснивач Мађарског олимпијског комитета.
У Будимпешти је 1988. откривен Кемењев споменик, рад вајара Данијела Киша<ref>https://www.kozterkep.hu/4471/#</ref>. Мађарска пошта је 1995. године поводом 100. годишњице оснивања Мађарског националног олимпијског комитета издала поштанску маркицу са његовим ликом и натписом: "Ференц Кемењ (1860-1944), оснивач Мађарског олимпијског комитета.


== Одабрана библиографија ==
== Одабрана библиографија ==
Line 59: Line 59:
* Према нетачним информацијама које се понегде могу чути, Кемењ је у својству члана МОК-а опструисао улазак Краљевине Србије у ту међународну организацију. Ово је нетачно, будући да је Српски олимпијски комитет основан тек 1911. године, у време када се Кемењ није више у њему налазио.  
* Према нетачним информацијама које се понегде могу чути, Кемењ је у својству члана МОК-а опструисао улазак Краљевине Србије у ту међународну организацију. Ово је нетачно, будући да је Српски олимпијски комитет основан тек 1911. године, у време када се Кемењ није више у њему налазио.  


*Кемењева спомен-биста у Алеји великана у [[Карађорђев парк|Карађорђевом парку]] оскрнављена је у јануару 2014. године, када су на њој осванули увредљиви графити националистичке садржине<ref>[[Kome smetaju biste u Aleji velikana?|[http://www.ilovezrenjanin.com/aktuelno/kome-smetaju-biste-u-aleji-velikana/]]]</ref>. После неколико дана, текст је префарбан белом фарбом.
*Кемењева спомен-биста у Алеји великана у [[Карађорђев парк|Карађорђевом парку]] оскрнављена је у јануару 2014. године, када су на њој осванули увредљиви графити националистичке садржине<ref>[http://www.ilovezrenjanin.com/aktuelno/kome-smetaju-biste-u-aleji-velikana/]</ref>. После неколико дана, текст је префарбан белом фарбом.


== Занимљивости ==
== Занимљивости ==

Latest revision as of 21:41, 26 February 2021

Ференц Кемењ

Ференц Кемењ (мађ. Kemény Ferenc; Велики Бечкерек 1860 - Будимпешта 1944) је био мађарски педагог и хуманиста, који је највише остао упамћен као један од оснивача Међународног олимпијског комитета, директор првих савремених Олимпијских игара[1] и по својој улози у међународном мировном покрету.


Биографија

Рани живот и образовање

Ференц Кемењ се родио 17. јула 1860. године у Великом Бечкереку у јеврејској породици, чије је првобитно презиме према неким подацима било Кон[2], а према другим Кауфман[3]. У родном граду је похађао Пијаристичку гимназију од 1871. до 1879. године[4]. Након матуре у јуну 1879, наставио је школовање у Штутгарту, на студијама германистике, и у Будимпешти, где је студирао математику и физику; стекао је 1884. године право да предаје ова два предмета у гимназији[5]. Након тога је исте године отишао у Париз, на студије романистике. Слушао је предавања на Колеж де Франсу и Сорбони. У тамошњим студентским круговима упознао се са Пјером де Кубертеном, чије су идеје о спорту као основи реформе образовања извршиле велики утицај на Кемења као педагога. Он се такође врло заинтересовао за рани грађански мировни покрет, чији је један од центара у то време био Париз. Кемењ је осим образовне компоненте, у спорту видео и могућност да се употреби у сврхе мировног покрета, па је приликом свог једногодишњег боравка у Паризу (1884-1885)[6] предложио Кубертену обнову античких Олимпијских игара.

Кемењ и Кубертен остали су у контакту и након Кемењевог одласка из Париза. Од 1885. до 1887. године држао је наставу у нижој војној реалци у Кесегу, а од 1887. до 1890. радио је у Брашову[7]. Запослио се 1891. године у Јегри (Егер), где ће касније постати директор школе. Током свог учитељевања овде стекао је диплому немачког и француског језика. Објављујући у то време своје идеје о модернизацији и реформи образовног система, Кемењ се по први пут суочио са отпором у круговима конзервативне мађарске аристократије.

Обнова Олимпијских игара

Оснивачки одбор модерних Олимпијских игара. Стоје, с лева на десно: Вилибалд Гебхарт (Немачка), Ференц Кемењ (Мађарска), Јиржи Гут-Јарковски (Чешка), Виктор Балк (Шведска). Седе, с лева на десно: Пјер де Кубертен, ?, Деметриос Викелас (Грчка).

Почетком 1894. године, Кемењ је добио писмо од Кубертена, који га је позвао на Међународни спортски конгрес, који се те године одржавао на Сорбони; овај скуп ће касније остати упамћен као први олимпијски конгрес. Кемењ се сместа ангажовао да добије подршку код мађарског министарства за културу и образовање. Међутим, због резервисане аустроугарске спољне политике у међународним односима, Кемењ није могао добити никакву званичну - па самим тим ни финансијску - помоћ, али је у свему осталом добио одрешене руке. Кемењ није отишао у Париз, али га је, упркос томе, Кубертен именовао за члана Међународног олимпијског комитета, чије је оснивање проглашено 23. јуна 1894. године, последњег дана Конгреса.

Те исте године (1894) Кемењ се преселио у Будимпешту, где је радио као наставник у Вишој реалној школи[8]. Ту ће радити све до 1920. године.

Кемењ је постао одушевљени заговорник Олимпијског покрета. Одмах се ангажовао у формирању Одбора за слање мађарских спортиста на прве Олимпијске игре у Атини 1896. године. Деветнаестог децембра 1895. основан је Национални олимпијски комитет Угарске, у ком је Кемењ изабран за секретара.

Услед сталних трзавица које су пратиле питање финансирања Олимпијских игара у Атини, Кемењ је агитовао да се оне одрже у Будимпешти, где се исте године (1896) припремала велика Земаљска изложба посвећена 1000. годишњици досељавања Мађара у Панонску низију. Олимпијске игре су на крају ипак одржане у Атини, а Кемењ је, по налогу мађарске владе, предводио малу мађарску делегацију. Осим тога, тамо је учествовао и у такмичарском делу у својству судије, а присуствовао је бројним заседањима Међународног олимпијског комитета која су одржана том приликом. Радови које је објављивао након Олимпијских игара у Атини побудили су велико интересовање јавности и скренули пажњу на Кемења у политичким круговима Угарске.

Сукоб са конзервативцима

Интензивни напори Кемења на развоју Олимпијског покрета нису наишли на јединствено одобравање у читавој Угарској. Мађарски аристократски кругови нису видели у Кемењу прикладног представника у Међународном олимпијском комитету, првенствено због његовог скромног грађанског порекла. Међутим, Кубертен је исказао своју пуну подршку Кемењу, охрабрио га да се супротстави конзервативцима и настави свој рад у МОК-у. Кемењ је тако предводио мађарску спортску делегацију на Олимпијским играма у Паризу (1900) и Сент-Луису (1904).

Уочи Олимпијских игара у Лондону 1908. године, дошло је до сукоба између Кемења и њему непрекидно супротстављеног Мађарског атлетског клуба (мађ. Magyar Atletikai Club). Мађарски атлетски клуб је у међувремену успео да преузме водећу улогу у мађарском олимпијском покрету, будући да је из његових редова регрутована већина мађарских спортиста за Олимпијске игре, као и већина чланова Националног олимпијског комитета Угарске. Овај клуб је одлучио да мађарски представник у Међународном олимпијском комитету буде "особа од угледа и високог сталежа". Кемењ је ово схватио као јасан знак омаловажавања и 1907. године поднео оставку на своје чланство у Националном и Међународном олимпијском комитету. Присуствовао је Олимпијским играма у Лондону 1908. године, али као приватно лице и посматрач, без контаката са Кубертеном и осталим члановима Међународног олимпијског комитета.

Након МОК-а

Након ишчлањења из олимпијских организација, Кемењ се посветио искључиво педагошком раду. Од 1894. до 1920. године радио је у Вишој реалној школи у Будимпешти. Од 1910. до 1920. био је секретар Мађарског мировног савеза, а 1934. један од издавача Педагошке енциклопедије (Encyclopaedia of Pedagogy).

Смрт

Пред крај Другог светског рата, из страха да ће бити депортован због свог јеврејског порекла, Кемењ и његова супруга извршили су самоубиство у подруму свог стана у Будимпешти, 21. новембра 1944.

Посмртне почасти

Након Другог светског рата, Кемењ је у свом родном граду добио спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку. Председник скупштине Србије Предраг Марковић положио је 13. августа 2004. године венац на ово спомен-обележје, уз присуство функционера локалне самоуправе и спортских радника који су касније представљали град Зрењанин на Олимпијским играма у Атини[9].

У Јегри, где је Кемењ радио као учитељ и директор школе, хала спортова подигнута 1. јуна 1980. године добила је име по њему, као и једна основна школа (Dr. Kemény Ferenc Általános Iskola). Пред тамошњим спортским музејем подигнут му је споменик, рад вајара Шандора Шебешћена.

У Будимпешти је 1988. откривен Кемењев споменик, рад вајара Данијела Киша[10]. Мађарска пошта је 1995. године поводом 100. годишњице оснивања Мађарског националног олимпијског комитета издала поштанску маркицу са његовим ликом и натписом: "Ференц Кемењ (1860-1944), оснивач Мађарског олимпијског комитета.

Одабрана библиографија

  • Beiträge zur Kenntnis des modernen Volksschulwesens von Frankreich mit (besonderer) Berücksichtigung der übrigen auf der Pariser Weltausstellung vertretenen Länder (Прилози за познавање модерне народне просвете у Француској са (посебним) освртом на остале земље заступљене на Париској светског изложби), Gotha 1890.
  • Die Mittelschulen Ungarns. Gymnasien, Realschulen, Geschichte, Verwaltung, Organisation, Statistik (Средње школе у Угарској. Гимназије, реалне школе, Историја, Управа, Уређење, Статистика), Preßburg 1896.
  • Deutsche Sprachlehre (Поуке немачког језика), III Bände, Budapest 1898.
  • Die Bedeutung der Olympischen Spiele für die körperliche Erziehung der Jugend (Значај Олимпијских игара за телесно васпитање омладине), Wien 1896.
  • Gegenwart und Zukunft der körperlichen Erziehung. Ein universalpädagogischer Reformversuch (Садашњост и будућност телесног васпитања. Покушај универзалне педагошке реформе), Berlin 1904.
  • Sexualpädagogisches Enquete in Budapest (Сексуално-педагошка анкета у Будимпешти), Leipzig 1908.

Контроверзе

  • Према нетачним информацијама које се понегде могу чути, Кемењ је у својству члана МОК-а опструисао улазак Краљевине Србије у ту међународну организацију. Ово је нетачно, будући да је Српски олимпијски комитет основан тек 1911. године, у време када се Кемењ није више у њему налазио.
  • Кемењева спомен-биста у Алеји великана у Карађорђевом парку оскрнављена је у јануару 2014. године, када су на њој осванули увредљиви графити националистичке садржине[11]. После неколико дана, текст је префарбан белом фарбом.

Занимљивости

У саставу делегације мађарских спортиста које је Кемењ предводио на првим Олимпијским играма у Атини 1896. године налазио се и Србин Момчило Тапавица. Тапавица је био пријављен у више атлетских дисциплина (скок у даљ, скок с мотком, бацање кугле), затим у дисциплинама: рвање, дизање тегова (једном и две руке) и тенис. Због повреде се није такмичио у атлетици, док је у осталим спортовима забележио следећи пласман:

Тенис: у полуфиналу је изгубио, а пошто се меч за треће место није играо, треће место су поделили Тапавица и Грк Константинос Паспатис; У рвању грчко-римским стилом делио је пласман од 4. до 5. места. У дизању терета са две руке, Тапавица је (повређен) подигао 80 kg и заузео 6. место. У дизању терета једном руком одустао је због повреде.

Кемењ је наводно био велики пријатељ Тапавице. У својим мемоарима га је овако описао:

"Овај кршни момак, на чијим су прсима пуцала дугмад и шавови гардијске униформе под притиском набујалих мишића, био је велики друг, али и велики страх за другове у касарни. Знао је да носи под мишком по два питомца и са њима да оптрчи два-три круга око полигона за гађање. Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Бавио се разним гранама спорта и био је умно и физички изнад својих вршњака, а као дипломирани архитект надвисио је интелектуално нешколоване у гарди. Затим, као најистакнутији члан Савеза за телесно васпитање, постао је појам у очима војника. Имао је само једну ману: преценио је своју снагу и то му се осветило на Олимпијским играма у Атини. Момчило је био уписан у три дисциплине: дизању тегова једном и са обе руке, а затим у рвању грчко-римским стилом. Све је желео да реши на брзину, па је једном руком желео да дигне тег оптерећен за дизање са две руке. У тренутку избачаја, пукао му је мишић у рамену. Поподне је требало да диже тег са две руке. Сви су га наговарали да не изађе на мегдан са тешком повредом. Стао је у строј дизача и освојио пето место користећи практично само десну руку и подигавши 80 килограма. Два дана касније, стао је на струњачу с чврсто замотаним десним раменом и у рвању се пласирао на четврто место. Да се није играо својом снагом, Тапавица би сигурно донео бар две златне медаље Мађарској.[12]"

По завршетку олимпијских игара Тапавица се више није ативно бавио спортом, већ само рекреативно атлетику, гимнастику и веслање. Био је члан веслачког клуба „Данубијус“ из Новог Сада, a остао је упамћен и као пројектант зграде Матице српске у Новом Саду 1912. године.

Види још

-Карађорђев парк

Спољашње везе

-Биографија Ференца Кемења на мађарском језику (Kalapis Zoltán, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia délszláv országokból I, Újvidek 2003, 124-125)|[2]
-Чланак о Ференцу Кемењу на мађарској Википедији|[3]
-Чланак о Ференцу Кемењу на немачкој Википедији|[4]
-Чланак о Момчилу Тапавици на српској Википедији|[5]

Референце

  1. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 885.
  2. http://de.wikipedia.org/wiki/Ferenc_Kem%C3%A9ny
  3. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 885.
  4. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 885.
  5. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 885.
  6. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 886.
  7. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 886.
  8. Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 886.
  9. http://www.b92.net/sport/ekipni/ostalo.php?yyyy=2004&mm=08&dd=13&nav_id=148205
  10. https://www.kozterkep.hu/4471/#
  11. [1]
  12. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%A2%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0