Велики пожар 1807. године

Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање.

Велики пожар 1807. је назив за пожар у ком је 30. августа 1807. године страдао већи део Великог Бечкерека. Био је то по обиму највећи, а по последицама најзначајнији пожар који је икада избио у овом граду. Започевши у кругу локалне пиваре, он се проширио преко дрвеног моста и захватио уже градско језгро.

Савремени извори о пожару

О самом пожару остало је врло мало података, првенствено због чињенице да су у њему страдали градски и жупанијски архив. Ретки очувани савремени извори који спомињу овај догађај су црквене провенијенције - ради се о извештајима који су преживели пожар захваљујући околности да су цркве у којима су настали остале неоштећене. Три су таква извора: Летопис (Минеј) Светоуспенске православне цркве (на српском), Протокол римокатоличке цркве (Protocolum Ordinationum Regiarum et Diocesanarum Parochialis Ecclesiae Nagy Becskerekiensis) и Историја великобечкеречке (католичке) парохије ("Historia parochiae Nagy Becskerekiensis") на латинском језику.

Летописи православне цркве

Лапидарни извештај у минеју Светоуспенског храма за 18. август 1807. године (по старом календару) сачинио је протојереј храма Георгије Николић и он гласи:

“Сеј ден 1807. лета у Недељу у 3 сата 3 фертаљу на 4-том по подне изгоре страшним огњем место сије Бечкерек; коме многе бесловесне животиње изгоре мног множество жен и детеј; домов прочим зданием изгоре деветстотина. Георг/ије Николић”…

Протокол римокатоличке цркве

Савремени извор пожара који даје највише података је Историја великобечкеречке парохије ("Historia parochiae Nagy Becskerekiensis"), у којој је тадашњи жупник Адам Магдић забележио следеће:

"30. августа лета Господњег 1807. по подне, у четири часа, избио је судбоносан пожар с оне стране Бегеја, око Пиваре, тако да је - пошто је мост изгорео - за најкраће време изгорео највећи број и најугледнији део кућа, све до капеле св. Венделина, заједно са парохијским домом и жупанијском зградом, и претворио све у прах и пепео; једино су остале неоштећене римокатоличка и православна црква и капела св. Венделина. Исте године, мало после судбоносног пожара, у року од три месеца избио је пожар још десет пута. Његов пламен уништио је шест новосаграђених кућа; а да је било још таквих грађевина, и ове би пропале услед насталог великог ветра..." ("Anno 1807 Die 30-a Augusti post prandium mediaquarta est exortum fatale Incendium trans Begam fluvium circa domum Braxae, et post pontem conflagratum illico major et potior pars Domorum usque ad Sacellum Scti Vendelini una cum domo Parochiali, et Comitatiensi in cineres redacta, tantum intactis manentibus Ecclesiis Rom. Cath. et GRNU: ac Sacello S. Vendelini. Eodem anno post hoc fatale incendium intra tres menses decies incendium exortum est, sub quo 6 domus jam reaedificatae rursus combustae sunt, et si plures domus noviter aedificatas incendium reperisset, sub ingenti vento etiam reliquae omnes perivissent").

"Историја великобечкеречке парохије"

Извештај Адама Магдића допуњује његов наследник - Јанош Варади - титуларни каноник и парох великобечкеречке католичке цркве. У својој ""Историји великобечкеречке парохије" која обухвата период од најстаријих времена Бечкерека до 1852. године, он наводи:

"Ad vicissitudinem Oppidi pertinet, quod anno 1807 die 30-a Augusti maiori ex parte flammis consumtum fuerit, Curia Comitatensi, ut et Domo Oppidana una cum Archivorum potiore parte, aedibus item parochialibus et scholaribus incineres redactis Ecclesia tamen et Sacello S. Vendelini illaesis relictis, Protocollisque Parochialibus feliciter salvatis (...) In genere, quod tam pauca respective nulla reperiantur in Archivo Parochiali documenta super statu huius Parochiae lumen quodpiam effundere queuntia inde repetendum esse videtur, quod 1807 30-a Augusti fatali exorto incendio major Oppidi huius pars in Cineres fuerit redacta, qua occasione etiam Domus Parochialis conflagravit. Videtur ergo Parocho solum tantum superfuisse tempus ut Protocolla salvare potuerat, licet etiam ex his perisse viedatur, nam Protocollum ordinationum primum cum 20. Nov. 1784."

Обележавање стогодишњице пожара 1907. године

По предлогу члана градског Магистрата Јоце Глигоријевића, 13. маја 1907. године у Великом Бечкереку уприличена је свечаност обележавања стогодишњице Великог пожара. На дан обележавања одржано је свечано богослужење у римокатоличкој цркви, у присуству градоначелника Золтана Перишића и чланова градског поглаварства. Били су присутни и чланови Добровољног ватрогасног друштва, као и бројно грађанство. Католички свештеник Пал Мађари (мађ. Magyary Pal) одржао је свечану беседу, која је касније публикована у оквиру споменице посвећене овом догађају (Szent beszéd. Nagybecskerek tűzvedelme százados évfordulóján. Mondotta: Magyary Pál, pápai kamarás, püspöki szentszéki tanácsos, Nagybecskerek róm. kath. plebánosa. Nagybecskereken 1907). Богослужење је протекло у сенци пожара који је избио на самом почетку церемоније, али који су присутни ватрогасци успели да обуздају.

Референце

-Szent beszéd. Nagybecskerek tűzvedelme százados évfordulóján. Mondotta: Magyary Pál, pápai kamarás, püspöki szentszéki tanácsos, Nagybecskerek róm. kath. plebánosa. Nagybecskereken 1907.

-Из прошлости Зрењанина. Архивска грађа Историског архива среза Зрењанин, год. IV, св. 11, Зрењанин 1956, 49-55.

-Milleker, Felix. Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918. Wrschatz 1933.

-Станојловић, Александар (ур.). Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004).

-Ђуканов, Милан. Од Крајцајзена до данашњих дана, у публикацији: 250 година Зрењанинске пиваре 1745-1995, Зрењанин 1995.