Difference between revisions of "Милош Стефановић"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Line 6: Line 6:
Милош Стефановић се родио у Великом Бечкереку 1882. године<ref>Урош Јовановић, ''Национални борци за Југославију'', Велики Бечкерек 1930.</ref>. Врло рано се ангажовао у српском националном покрету. Био је један од оснивача предратног Соколског покрета у Великом Бечкереку, а од 1913. године и његов старешина<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 407.</ref>. На почетку Првог светског рата угарске власти су га означиле као сумњивог и одредиле за интернацију, али је успео да пребегне у Србију као добровољац<ref>Урош Јовановић, ''Национални борци за Југославију'', Велики Бечкерек 1930.</ref>.  
Милош Стефановић се родио у Великом Бечкереку 1882. године<ref>Урош Јовановић, ''Национални борци за Југославију'', Велики Бечкерек 1930.</ref>. Врло рано се ангажовао у српском националном покрету. Био је један од оснивача предратног Соколског покрета у Великом Бечкереку, а од 1913. године и његов старешина<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 407.</ref>. На почетку Првог светског рата угарске власти су га означиле као сумњивог и одредиле за интернацију, али је успео да пребегне у Србију као добровољац<ref>Урош Јовановић, ''Национални борци за Југославију'', Велики Бечкерек 1930.</ref>.  


По завршетку Првог светског рата, Стефановић се вратио у родни град. У два наврата обављао је дужност капетана градске полиције - први пут од 10. октобра до 1. децембра 1924, а други пут од 22. априла 1926. до 30. септембра 1927<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 309.</ref>.  
По завршетку Првог светског рата, Стефановић се вратио у родни град. У два наврата обављао је дужност капетана градске полиције - први пут од 10. октобра до 1. децембра 1924, а други пут од 22. априла 1926. до 30. септембра 1927<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 309.</ref>. Након тога је провео неко време на функцији пореског градског саветника<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 306.</ref>


Дужност градоначелника Великог Бечкерека од 14. марта 1931. до 23. новембра 1934. године<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 306.</ref>. На том положају био је један од оснивача и председник великобечкеречког удружења четника<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 415.</ref>. Током његовог мандата покренута је и реализована иницијатива за промену имена града у Петровград. Законом о градским општинама од 25. јула 1934. укинути су положаји градских начелника као положаји градских чиновника и установљени положаји “председника градских општина”, који су ту дужност обављали бесплатно и без права на пензију, али уз надокнаду коју су им одређивала градска већа. Стефановић је преузео нову функцију, коју је обављао до 28. фебруара 1935. Касније се налазио на челу Задруге државних службеника за набавку намирница<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 222</ref>. Преминуо је 1959. године у Зрењанину.
Дужност градоначелника Великог Бечкерека од 14. марта 1931. до 23. новембра 1934. године<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 306.</ref>. На том положају био је један од оснивача и председник великобечкеречког удружења четника<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 415.</ref>. Током његовог мандата покренута је и реализована иницијатива за промену имена града у Петровград. Законом о градским општинама од 25. јула 1934. укинути су положаји градских начелника као положаји градских чиновника и установљени положаји “председника градских општина”, који су ту дужност обављали бесплатно и без права на пензију, али уз надокнаду коју су им одређивала градска већа. Стефановић је преузео нову функцију, коју је обављао до 28. фебруара 1935. Касније се налазио на челу Задруге државних службеника за набавку намирница<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 222</ref>. Преминуо је 1959. године у Зрењанину.

Revision as of 08:59, 9 November 2013

Милош Стефановић

Милош Стефановић (Велики Бечкерек 1882 - Зрењанин 1959) био је соколски старешина, градски чиновник, градоначелник Великог Бечкерека од 1931. до 1934. и председник општине Петровград од јула 1934. до фебруара 1935. године.


Биографија

Милош Стефановић се родио у Великом Бечкереку 1882. године[1]. Врло рано се ангажовао у српском националном покрету. Био је један од оснивача предратног Соколског покрета у Великом Бечкереку, а од 1913. године и његов старешина[2]. На почетку Првог светског рата угарске власти су га означиле као сумњивог и одредиле за интернацију, али је успео да пребегне у Србију као добровољац[3].

По завршетку Првог светског рата, Стефановић се вратио у родни град. У два наврата обављао је дужност капетана градске полиције - први пут од 10. октобра до 1. децембра 1924, а други пут од 22. априла 1926. до 30. септембра 1927[4]. Након тога је провео неко време на функцији пореског градског саветника[5]

Дужност градоначелника Великог Бечкерека од 14. марта 1931. до 23. новембра 1934. године[6]. На том положају био је један од оснивача и председник великобечкеречког удружења четника[7]. Током његовог мандата покренута је и реализована иницијатива за промену имена града у Петровград. Законом о градским општинама од 25. јула 1934. укинути су положаји градских начелника као положаји градских чиновника и установљени положаји “председника градских општина”, који су ту дужност обављали бесплатно и без права на пензију, али уз надокнаду коју су им одређивала градска већа. Стефановић је преузео нову функцију, коју је обављао до 28. фебруара 1935. Касније се налазио на челу Задруге државних службеника за набавку намирница[8]. Преминуо је 1959. године у Зрењанину.

Галерија


Референце

  1. Урош Јовановић, Национални борци за Југославију, Велики Бечкерек 1930.
  2. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 407.
  3. Урош Јовановић, Национални борци за Југославију, Велики Бечкерек 1930.
  4. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 309.
  5. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 306.
  6. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 306.
  7. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 415.
  8. Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 222