Јозеф Гион
Јозеф Гион (нем. Josef Gion; Катарина, данашњи Равни Тополовац, 26. новембар 1903 - Брухсал, СР Немачка, 12. септембар 1977), градоначелник Великог Бечкерека за време немачке окупације (1941-1944).
Биографија
Јозеф Гион се родио 1903. године у Катарини (нем. Kathreinfeld). Похађао је гимназију у Жомбољу, а затим радио као трговачки шегрт и продавац, док се није вратио у Велики Бечкерек и основао сопствену трговачку фирму "Продавачко друштво Гион - Земаљска трговина машинама", коју је водио до 1944. године[1].
У међуратном периоду, Гион је био члан Културбунда, централне организације Немаца у југословенској држави. Када је у овој организацији дошло до расцепа између старијих, конзервативних политичара грађанско-демократске оријентације и пронацистички оријентисаних "Обновитеља" (нем. Erneuerer), Гион се нашао међу овим другима. Као истакнути нациста, постао је један од блиских сарадника Сепа Јанка, каснијег председника Културбунда, вође немачке народносне групе у Југославији и у Банату[2].
Након краткотрајног Априлског рата и уласка немачких снага у Петровград 14. априла 1941. године, Гион је уз помоћ немачког пешадијског пука "Gross-Deutschland" постављен за градоначелника, након што му је дотадашњи градоначелник Пера Ердељанов под присилом и формално предао власт[3]. Наредног дана, по граду су излепљени плакати на немачком, мађарском и српском језику у којима је обнародовано именовање Гиона за градоначелника:
"Становништву града Великог Бечкерека (Петровграда). У име немачког народа преузимају Немци под заштитом АДОЛФА ХИТЛЕРА и под заштитом немачке оружане силе целокупну управу града Великог Бечкерека (Петровграда). Позивамо грађанство да се новим приликама прилагоди и да се покорава властима које су од данас наименоване. За градоначелника постављен је г. Јозеф Гион. Позивао целокупно грађанство да до 12 часова преда немачкој полицији оружје и муницију. Ко после 12 часова још буде поседовао оружје или убојна средства биће сместа стрељан"[4].
Градоначелнички положај Гион је искористио за пљачкање градске привреде и лично богаћење. За себе је обезбедио положај председника предузећа "Аграриа-импорт" која је имала апсолутни монопол у промету свих производа у Банату. Уз то се налазио у руководећим телима неколицине акционарских друштава, попут "Банат-филма" и "Акционарског друштва за планирање и руковођење"[5].
По његовом, и наређењу СС потпуковника Јиргена Вагнера, ратног команданта града, опљачкана је и срушена петровградска синагога[6]. У октобру 1941. изнео је предлог о преименовању града из "Петровград" у "Велики Бечкерек", образлажући га тиме да је то само "повратак старог историјског назива"[7]. Упркос томе што званична одлука о томе није формално одобрена од владе у Београду, називи "Петровград" су свуда били избрисани, а истакнути су нови на којима је стајало "Велики Бечкерек" или "Gross-Becskerek".
У јесен 1944, са напредовањем снага Црвене армије, Гион је напустио град и побегао на Запад. Успевши да се домогне Немачке, пребацио се у Аргентину[8]. Често се враћајући у Немачку, преминуо је у Брухсалу, у 74. години живота[9].
Види још
Референце
- ↑ Anton Peter Petri, Biografisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 548.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 149.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 149.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 150.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 150.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 167.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 461-462.
- ↑ Anton Peter Petri, Biografisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 548.
- ↑ Donauschwabe, 4.12.1977, 10.