Зрењанинска катедрала

НАПОМЕНА:Чланак је тренутно у изради!

Зрењанинска катедрала (пуно име: Жупна црква заштитника Светог Јана Непомука)је назив за цркву римокатоличке деноминације, посвећену Јану Непомуку, која се налази у Зрењанину на Тргу слободе. Подигнута је у периоду од 1864. до 1868. године као парохијска црква у Великом Бечкереку, да би након Првог светског рата и поделе Баната добила статус катедрале, односно саборне цркве за све римокатоличке вернике на подручју српског (југословенског) Баната. Грађена је прилозима верника, а на иницијативу и уз покровитељство чанадског бискупа Александра Бонаца. По својим архитектонским карактеристикама подсећа на бискупску цркву у Чанаду.

Историјат градње

Постављање камена-темељца

Свечана церемонија постављања камена-темељца одржана је 18. септембра 1864. године, у присуству и уз учешће чанадског бискупа Александра Бонаца. Освештавши неколико дана раније у Ечки камен-темељац тамошње парохијске цркве, Бонаца је дочекала бројна депутација, у чије име је председник Одбора за градњу великобечкеречке цркве Хуго Кегл одржао поздравни говор. Церемонија је одржана на Главном тргу, испред места где ће црква касније бити подигнута; ту је јавно прочитана оснивачка повеља на латинском језику, чији је садржај гласио:

Illustrissimus ac Reverendissimus
Dnus Alexander Bonnaz Eppus Csanadiensis
felicissime regnante
Francisco Josepho Imperatore Austriae,
Rege Apostolico Hungariae, Bohemiae, Lombardo-Venetiae
etc.etc. etc.
Locumtenente Regni Hungariae
Mauritio Comite Pállfy ab Erdőd,
Patrono exc. Camera Reg. Hungariae, Cottus Torontaliensis
supremo Comite Stephano Petrovits, Vice-Comitibus Josepho
Barách et Paulo Trifunácz, - Parocho Joanne Várády
Can. hon., et Judice Oppidano Sigismundo Szméderevácz,
posuit Lapidem hunc Primarium Ecclesiae hujus ad
S. Joannem Nep. Magno-Becskerekini
Die 18-a Septembris 1864.
In fidem hujes subscripserunt Praesentes.

У преводу:

Преузвишени и велечасни
Господин Александар Бонац чанадски бискуп
за славне владавине
Франца Јозефа цара Аустрије,
апостолског краља Угарске, Чешке, Ломбардије-Венеције
итд.итд.итд.
палатина Угарске краљевине
грофа Мора Палфија од Ердеда,
под покровитељством мађарске краљевске Коморе, великог жупана
Торонталске жупаније Стефана Петровића, поджупана Јожефа
Бараћа и Павла Трифунца, - жупника Јаноша Варадија,
почасног каноника, и судије трговишта Живојина Смедеревца,
поставио је овај камен-темељац цркве
св. Јана Непомука
у Великом Бечкереку
18. дана септембра 1864. године.
О чему сведоче потписани присутни:

(следе потписи).

Приложници

Великобечкеречки недељни лист на немачком језику Gross-Becskereker Wochenblatt објављивао је у наставцима током 1870. године списак давалаца новчаних прилога и предмета за унутрашње уређење цркве. Међу приложницима, махом житељима Великог Бечкерека и околине, налазили су се и чланови династије Хабзбург, високи црквени великодостојници Католичке цркве широм Аустроугарске, а занимљив је податак да су међу даваоцима били и припадници других вероисповести које су живеле у граду.

Ентеријер

Оргуље

Католичка црква је неколико месеци уочи завршетка грађевинских радова добила и оргуље, које је израдио један од најчувенијих произвођача оргуља тог времена у Европи - Алојз Хербигер из Беча. Оргуље за великобечкеречку цркву биле су осамдесет и треће по реду које су изашле из његове породичне мануфактуре "Хербигер и синови" (нем. Hörbiger & Söhne). Израђене су "по старом италијанском систему", а састојале су се "из двеју спојница и 24 звучна регистра", од којих се осамнаест налазило у обе клавијатуре, а шест у педалном делу. У њих су били уграђени и тонски регистри "Violin", "Viola di Amora" и "Flauto di Corpo", који су били Хербигеров изум. Механички део оргуља састојао се од гвожђа и месинга, како би се уштедео простор и омогућило лако и прецизно свирање. Тонска проба приређена је 18. новембра 1868, недуго уочи освећења цркве, а том приликом су и представници Хербигерове радионице боравили у Великом Бечкереку.