Difference between revisions of "Карађорђев трг"
| Line 1: | Line 1: | ||
[[File:Карађорђевтргсателит.jpg|thumb|300px|Сателитски снимак Карађорђевог трга]]'''Карађорђев трг''' је један од четири трга у Зрењанину. Налази се недалеко од центра града и по површини је највећи. У њега се улива неколико улица: [[Топличина улица|Топличина]], [[Чонтикарска улица|Чонтикарска]], [[Улица Париске комуне|Париске комуне]], [[Његошева улица|Његошева]], [[ | [[File:Карађорђевтргсателит.jpg|thumb|300px|Сателитски снимак Карађорђевог трга]]'''Карађорђев трг''' је један од четири трга у Зрењанину. Налази се недалеко од центра града и по површини је највећи. У њега се улива неколико улица: [[Топличина улица|Топличина]], [[Чонтикарска улица|Чонтикарска]], [[Улица Париске комуне|Париске комуне]], [[Његошева улица|Његошева]], [[Љубљанска улица|Љубљанска]], [[Улица др Зорана Каменковића|Др Зорана Каменковића]] и [[Шекспирова улица|Шекспирова]], док га на јужном ободу додирује [[Булевар Милутина Миланковића]]. | ||
Трг је неправилног облика који је условљен обликом некадашњег острва на ком се налазио, а Бегеј и данас протиче недалеко од њега. У прошлости се на њему налазило вашариште и сточна пијаца. Почетком 20. века на њему се подиже стадион, док данашње обрисе добија после Другог светског рата. Године 1946. на њему је подигнут споменик палим борцима и жртвама фашизма, 1954. године подигнут је данашњи [[Карађорђев парк]] (првобитно ''Омладински парк''), а крајем шездесетих година у парку осмишљена Алеја великана са спомен-бистама значајних личности везаних за Зрењанин и околину. | Трг је неправилног облика који је условљен обликом некадашњег острва на ком се налазио, а Бегеј и данас протиче недалеко од њега. У прошлости се на њему налазило вашариште и сточна пијаца. Почетком 20. века на њему се подиже стадион, док данашње обрисе добија после Другог светског рата. Године 1946. на њему је подигнут споменик палим борцима и жртвама фашизма, 1954. године подигнут је данашњи [[Карађорђев парк]] (првобитно ''Омладински парк''), а крајем шездесетих година у парку осмишљена Алеја великана са спомен-бистама значајних личности везаних за Зрењанин и околину. | ||
Latest revision as of 09:59, 8 September 2015
Карађорђев трг је један од четири трга у Зрењанину. Налази се недалеко од центра града и по површини је највећи. У њега се улива неколико улица: Топличина, Чонтикарска, Париске комуне, Његошева, Љубљанска, Др Зорана Каменковића и Шекспирова, док га на јужном ободу додирује Булевар Милутина Миланковића.
Трг је неправилног облика који је условљен обликом некадашњег острва на ком се налазио, а Бегеј и данас протиче недалеко од њега. У прошлости се на њему налазило вашариште и сточна пијаца. Почетком 20. века на њему се подиже стадион, док данашње обрисе добија после Другог светског рата. Године 1946. на њему је подигнут споменик палим борцима и жртвама фашизма, 1954. године подигнут је данашњи Карађорђев парк (првобитно Омладински парк), а крајем шездесетих година у парку осмишљена Алеја великана са спомен-бистама значајних личности везаних за Зрењанин и околину.
Спортски објекти
Прва утакмица на некадашњем Вашаришту одиграна је 14. јула 1912. године у којој је Великобечкеречки фудбалски клуб победио тим Сегединског атлетског клуба 4:2[1]. Почетком шездесетих година подигнута је једна од првих покривених спортских хала у тадашњој Југославији, популарно названа "Медисон". У њеној непосредној близини отворена је за Универзијаду 2009. године нова спортска хала тзв. "Кристална дворана", у којој су одржана многа међународна такмичења. У истом делу трга налази се и градски стадион на ком је до 2005. године играо некадашњи градски фудбалски клуб "Пролетер".
Ранији називи
Трг је од увођења званичних назива улица више пута мењао име, која су углавном одражавала његову намену:
- Vásár-tér (пре 1879)
- Vásár-tér (1879-1919)
- Карађорђев трг (1919-1941)
- Marktplatz (1941-1944)
- Карађорђев трг (1944-до данас)
Занимљивост
- На Карађорђевом тргу број 21 налази се кућа у којој се родио Александар Сандић, писар Вука Караџића и близак сарадник Светозара Милетића. Кућа је проглашена за споменик културе од великог значаја, а њен опстанак је услед дотрајалости угрожен[2].