Difference between revisions of "Милорад Владив"
| Line 6: | Line 6: | ||
Владив је 15. јула 1935. године изабран за председника општине Петровград и ту функцију је обављао до 1. фебруара 1936. Говорио је немачки и мађарски језик, а служио се француским. Био је врстан познавалац прошлости свог града и учествовао је у писању [[Монографија "Петровград"|монографије Петровград]] из 1938. године, за коју је написао одељак о градским финансијама. Био је један од оснивача и председник [[Југословенско-бугарска лига|Југословенско-бугарске лиге]] уочи Другог светског рата<ref>Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 418</ref><ref>"Југословенско-бугарска лига", ''Банатска пошта'' 10, 22.5.1936, 2.</ref>. Објавио је низ радова у "Гласнику Историјског друштва у Новом Саду", а сачинио је и библиографију Баната<ref>Верица Николић-Тања Милошев. ''Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин''. Зрењанин 2007.</ref>. За време рата, био је ухапшен заједно са шездесет истакнутих Петровграђана у октобру 1941. године<ref>Ђорђе Момчиловић, ''Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији'', Зрењанин 1987, 446.</ref>. Преминуо је у Зрењанину 1956. године. | Владив је 15. јула 1935. године изабран за председника општине Петровград и ту функцију је обављао до 1. фебруара 1936. Говорио је немачки и мађарски језик, а служио се француским. Био је врстан познавалац прошлости свог града и учествовао је у писању [[Монографија "Петровград"|монографије Петровград]] из 1938. године, за коју је написао одељак о градским финансијама. Био је један од оснивача и председник [[Југословенско-бугарска лига|Југословенско-бугарске лиге]] уочи Другог светског рата<ref>Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 418</ref><ref>"Југословенско-бугарска лига", ''Банатска пошта'' 10, 22.5.1936, 2.</ref>. Објавио је низ радова у "Гласнику Историјског друштва у Новом Саду", а сачинио је и библиографију Баната<ref>Верица Николић-Тања Милошев. ''Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин''. Зрењанин 2007.</ref>. За време рата, био је ухапшен заједно са шездесет истакнутих Петровграђана у октобру 1941. године<ref>Ђорђе Момчиловић, ''Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији'', Зрењанин 1987, 446.</ref>. Преминуо је у Зрењанину 1956. године. | ||
== Види још == | |||
*[[Списак градоначелника Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина]] | |||
== Референце == | == Референце == | ||
Revision as of 13:55, 25 November 2014
Милорад Владив (Велики Бечкерек 1890-Зрењанин 1956), економиста, добровољац у Првом светском рату, градски чиновник и председник општине Петровград од 1935. до 1936. године.
Биографија
Милорад Владив рођен је у Великом Бечкереку 1890. године. Завршио је Вишу трговачку школу 1910. године, а затим житарско-берзански течај. Запослио се као приватни чиновник банкарско-књиговодствене струке у Српској штедионици Велики Бечкерек, да би након шест месеци, 1910. године у истом својству наставио да ради у Бугарској генералној банци у Софији. После годину дана прешао је у Фабрику тепиха у родном граду где је радио као књиговођа све до фебруара 1914. године. Уочи избијања Првог светског рата, прешао је у Краљевину Србију и запослио се у руднику Подвис код Књажевца. По избијању рата пријавио се као добровољац у српску војску, учествовао у повлачењу преко Албаније и каснијим борбама за ослобођење. Из рата је изашао као резервни пешадијски потпоручник и запослио се у Фабрици шећера Велики Бечкерек. Након свега неколико месеци рада прешао је у Српску задружну банку Велики Бечкерек, а од 1922. до 1927. радио је као банкарски чиновник у Добровољачкој банци Велики Бечкерек[1]. Године 1927. именован је за градског финансијског саветника, а Градско поглаварство га је исте године изабрало за главног градског књиговођу. Ове послове обављао је до 1935. године.
Владив је 15. јула 1935. године изабран за председника општине Петровград и ту функцију је обављао до 1. фебруара 1936. Говорио је немачки и мађарски језик, а служио се француским. Био је врстан познавалац прошлости свог града и учествовао је у писању монографије Петровград из 1938. године, за коју је написао одељак о градским финансијама. Био је један од оснивача и председник Југословенско-бугарске лиге уочи Другог светског рата[2][3]. Објавио је низ радова у "Гласнику Историјског друштва у Новом Саду", а сачинио је и библиографију Баната[4]. За време рата, био је ухапшен заједно са шездесет истакнутих Петровграђана у октобру 1941. године[5]. Преминуо је у Зрењанину 1956. године.
Види још
Референце
- ↑ Верица Николић-Тања Милошев. Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин. Зрењанин 2007.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 418
- ↑ "Југословенско-бугарска лига", Банатска пошта 10, 22.5.1936, 2.
- ↑ Верица Николић-Тања Милошев. Водич кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин. Зрењанин 2007.
- ↑ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењанин 1987, 446.