Липот Баумхорн

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Липот Баумхорн

Липот Баумхорн (Кишбер, 28. децембар 1860 - Будимпешта, 8. јул 1932), мађарски архитекта чувен по пројектовању синагога. Крајем XIX и почетком XX века према његовим нацртима саграђено је више од двадесет синагога широм Аустроугарске монархије, међу њима и она у Великом Бечкереку.


Биографија

Баумхорн се родио 28. децембра 1860. године у градићу Кишбер на северозападу данашње Мађарске. Средњу школу похађао је у Ђеру. Од 1878. до 1883. године студирао је архитектуру на Високој техничкој школи у Бечу код познатих аустријских архитеката оног времена - Хајнриха фон Ферстела, Карла Кенига и Вилхелма Додерера[1][2]. По завршетку студија радио је у пројектантском бироу Ђуле Партоша и Едена Лехнера у Будимпешти[3] . Усавршавао се у Италији 1893. и 1899. године, а 1904. путовао је по Средњој Европи[4]. Самостално је почео да делује у Будимпешти, где је и умро 5. фебруара 1932. године.

Дела

Баумхорново стваралаштво хронолошки се дели у две фазе: прва обухвата период од 1888. до 1913. године, када је економски и културни напредак угарског дела Двојне монархије омогућио изградњу великог броја синагога, а друга период од 1918. до 1932. године, испуњен "послератним песимизмом и напетостима"[5].

Синагоге

Први Баумхорнов самостални подухват била је синагога у Острогону (1888). Успешан завршетак радова обезбедио му је нове поруџбине. У наредном периоду Баумхорн је урадио нацрте за изградњу, проширење или рестаурацију низа синагога: у Ријеци (1895), Великом Бечкереку (1896), Солноку (1898), Темишвару (1899), Брашову (1901), Сегедину (1903), Капошвару (1905/1906), Печују (1905), Цегледу (1905), Липтовском Микулашу (1906), Макоу (1907), Сатмару, Мурској Соботи (1908), Новом Саду (1909), Ујпешту (1909), Будимпешти (1909), Њитри (1910), Кечкемету (1911-1913), Егеру и Тренчену (1913)[6].

Профане грађевине

У првој фази свог стваралаштва, упоредо са бројним синагогама, Баумхорн је пројектовао и низ профаних објеката у Ђеру (зграда Суда), Коморану ("Гринфелдова кућа"), Шалготарјану (фабрика стакла) и Липотварошу (Касина)[7]. Касније је радио нацрте за Павиљон хартије на Миленијумској изложби, Сапаријев санаторијум и Поликлинику у Будимпешти, Тамишко-бегејско удружење, зграду Јеврејске општине, Лојдову палату и Продуктну берзу у Темишвару, капелу сегединског гробља и др.[8]

Занимљивости

  • Баумхорн је учествовао на архитектонском конкурсу за дом Матице српске у Новом Саду, али његов нацрт није прихваћен, будући да је био исувише "мађарски" за једну српску националну установу. Зграда је саграђена према нацртима архитекте Момчила Тапавице.
  • На подручју данашње Војводине, према Баумхорновим нацртима изграђене су синагоге у Великом Бечкереку и Новом Саду, као и три профане грађевине у Новом Саду: Менратова палата, кућа трговца Липота Шварца (порушена), палата Новосадске штедионице и стамбена зграда на Тргу Марије Трандафил бр. 12.
  • Баумхорн је лично присуствовао отварању великобечкеречке синагоге, 17. августа 1896. године и учествовао је у постављању временске капсуле у њене зидове[9][10].
  • Баумхорн је сахрањен на будимпештанском гробљу у Козма-улици. На његовом надгробном споменику побројане су сви градови у којима се налазе или су се налазиле његове синагоге, а изнад тог списка уклесана је његово најрепрезентативније дело - синагога у Сегедину. Надгробни споменик израдио је његов зет Ђерђ Шомођи[11].

Референце

  1. Saur Allgemeine Lexikon, Leipzig 1993, 621.
  2. Филип Крчмар, Липот Баумхорн - поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 298.
  3. Филип Крчмар, Липот Баумхорн - поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 298.
  4. Филип Крчмар, Липот Баумхорн - поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 298.
  5. Hadik András - Szegő György, Baumhorn Lipót épitesz 1860-1932, Budapest 1999, 59.
  6. Hadik András - Szegő György, Baumhorn Lipót épitesz 1860-1932, Budapest 1999, 11-20.
  7. Филип Крчмар, Липот Баумхорн - поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 299.
  8. Филип Крчмар, Липот Баумхорн - поводом 150 година од рођења, Рад Музеја Војводине 52, Нови Сад 2010, 300.
  9. ”Einweihung des Tempels”, Gross-Becskereker Wochenblatt, 22.8.1896.
  10. Dragoljub D. Čolić, Sinagoga u Zrenjaninu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 4, Beograd 1979, 208.
  11. Hadik András-Szegő György, Baumhorn Lipót épitesz 1860-1932, Budapest 1999, 6.