Шандор Ајгнер
Шандор Ајгнер (мађ. Aigner Sándor, нем. Alexander Aigner; Темишвар 21. јули 1854 - Будимпешта 30. јануар 1912) је био мађарски архитекта према чијим плановима је у Великом Бечкереку 1908. године саграђена Палата правде, данас зграда зрењанинског суда.
Биографија
Ајгнер се родио 21. јула 1854. године у Темишвару. Гимназију је од 1864. до 1872. похађао у родном граду[1], да би школовање наставио на академијама у Будимпешти и Бечу, и поред родитељских настојања да га приволе књижарском занату[2]. У Бечу је био ученик чувеног градитеља катедрала Франца фон Шмита (Franz von Schmidt). Седамдесетих година XIX века је дошао у Загреб, где је заједно са Херманом Болеом рестаурирао Маркову цркву и тамошњу Катедралу[3], а за нацрт зграде Шумарске дирекције добио прву награду[4]. У Будимпешти је 1881. године руководио рестаурацијом будимпештанске Матијине цркве (мађ. Mátyás-templom)[5], а према његовим нацртима подигнута је и "Црква вечне молитве" за потребе Завода за дечаке "Емериканеум"[6]. Израдио је 1883. године нацрте за градњу позоришта у Араду[7]. Руководио је рестаурацијом веспремске катедрале[8]. Године 1892. пројектовао је жупанијску цркву у Терексентмиклошу (мађ. Törökszentmiklós), која се сматра једним од његових најлепших самосталних дела [9].
Од 1898. године, Ајгнер је био члан "Друштва за уметничке споменике", "Мађарског друштва за ликовне уметности" и "Отаџбинског архитектонског друштва"[10]. Био је одликован орденом Гвоздене круне другог степена[11].
Ајгнер је 1905. године победио на конкурсу за нацрт Палате правде у Великом Бечкереку, који је претходне године расписало мађарско Министарство правде[12]. Радови на изградњи нове судске палате су се отегли, и уместо 1907. окончани су 1908. године[13].
Ајгнер је преминуо у Будимпешти, 30. јануара 1912. године.
Референце
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Весна Мајсторовић, Весна Каравида, Бојан Којичић, Познати архитекти и њихове грађевине у Великом Бечкереку крајем XIX и почетком XX века, Зрењанин 2009, 91.
- ↑ Весна Мајсторовић, Весна Каравида, Бојан Којичић, Познати архитекти и њихове грађевине у Великом Бечкереку крајем XIX и почетком XX века, Зрењанин 2009, 92.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Весна Мајсторовић, Весна Каравида, Бојан Којичић, Познати архитекти и њихове грађевине у Великом Бечкереку крајем XIX и почетком XX века, Зрењанин 2009, 91.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992, 12.
- ↑ Весна Мајсторовић, Весна Каравида, Бојан Којичић, Познати архитекти и њихове грађевине у Великом Бечкереку крајем XIX и почетком XX века, Зрењанин 2009, 90.
- ↑ Весна Мајсторовић, Весна Каравида, Бојан Којичић, Познати архитекти и њихове грађевине у Великом Бечкереку крајем XIX и почетком XX века, Зрењанин 2009, 90.