Богољуб Алексић
Богољуб Алексић (Банатско Ново Село 1874 - Петровград 1944) био је главни архивар Торонталске жупаније, историчар, археолог, наставник великобечкеречке гимназије и у два наврата градоначелник Великог Бечкерека (1921-1924; 1924-1928).
Биографија
Богољуб Алексић се родио у Банатском Новом Селу у јужном Банату у породици племићког порекла[1]. По завршетку студија права у Будимпешти започео је чиновничку каријеру и постао најпре помоћник архивара Торонталске жупаније, а затим и главни архивар. У том својству написао је 1911. године историјат Жупаније од 1779. до 1867. године у монографији Шамуа Боровског[2]. Био је члан Мађарског природословног друштва. Пред крај Првог светског рата, за потребе Мировне конференције у Паризу, написао је "Историју Баната", коју је др Славко Жупански (председник Српског народног одбора у Великом Бечкереку и опуномоћеник српске владе) предао српском посланику у Паризу Миленку Веснићу. После рата, Алексић је, уз кратак прекид 1924. године, обављао дужност градоначелника Великог Бечкерека од 1921. до 1928, упоредо се бавећи историјом, музеолошким радом и археолошким ископавањима у Елемиру[3][4], Арадцу и Омољици. Од 1923. до 1928. године налазио се на челу Потиске водне задруге са седиштем у Великом Бечкереку[5]. Њему су 1919. године поверене на чување старине музеја Торонталске жупаније[6], на чијој је обнови касније активно радио током тридесетих година прошлог века. Био је члан Историјског друштва у Новом Саду[7] и професор великобечкеречке гимназије. Умро је 1944. године.
Види још
Референце
- ↑ Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 533.
- ↑ Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 429-476.
- ↑ "Археолог г. Богољуб Алексић открио у близини Српског Елемира затрпан преисториски град из каменог доба", Банатска пошта 23, год. I, 22.8.1936, 1.
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 31.
- ↑ Александар Станојловић(ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 221.
- ↑ Милан Петров, Музеј Торонталске жупаније од оснивања до 1918. године, Рад војвођанских музеја 15-17, Нови Сад 1966-1968
- ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 31.