Историја Српске православне цркве у Зрењанину

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Српска православна црква је најбројнија верска заједница у Зрењанину. Према попису из 2011. године, њени верници чине ???? % градског становништва и припадају Банатској епархији Српске православне цркве, устројеној 1931. године.

Историја

Први помени и почеци

Почетне вести о Српској православној цркви у граду потичу из позног Средњег века, након што се први Срби јављају у граду након Косовске битке. Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки доделио је 1404. године Бечкерек српском деспоту Стефану Лазаревићу, да би након његове смрти ово насеље прешло у посед његовог наследника Ђурђа Бранковића.

Један посредан податак о Српској православној цркви потиче из 1514. године и говори о бечкеречком кујунџији Петру Смедеревцу, који је за потребе манастира Крушедола оковао сребром корице једног јеванђеља; ова година се узима и за почетак културне историје Бечкерека[1][2].

Устанак Срба у Банату који је избио 1594. године угушен је након битке код Бечкерека, 10. јула.

XVII век

Из XVII века потиче више вести о Српској православној цркви, њеној организацији и свештеницима у Бечкереку. Под турском влашћу је Бечкерек био седиште епископије, будући да се у њему помиње неколико лица са том титулом. Тако се 1609. године помиње бечкеречки епископ Висарион[3][4]. У Бечкереку је 1626. године боравио пећки патријарх Пајсије Јањевац[5].

Из XVII века потичу српски православни гробови који су откривени 1938. године, приликом копања темеља куће Драгољуба Несторова на Вилзоновом тргу. Реч је о три споменика исписана "предвуковском ћирилицом", који су уснимљени и публиковани у монографији "Петровград"[6], а пар година касније и у Гласнику Историјског друштва у Новом Саду[7]. Они су на иницијативу Вукице Поповић осамдесетих година прошлог века пренети у амфитеатар Народног музеја Зрењанин, где се и данас налазе[8]. Најстарији међу њима потиче из 1638. године и припадао је монахињи Јелисавети ("Сија гробница монахије Јелисавете"), док су остала два из друге половине XVII века: први говори о бечкеречком протопопу Петру, који је умро 1676. године, а на другој, из 1679. године, спомиње се неки Субота[9].

Из друге половине XVII века остали су очувани спискови приложника Пећке патријаршије из 1660. и 1666. године, у којима се спомиње више свештених лица: 1660. године у Бечкереку су забележени свештеници Дамјан и Максим, ђакони Вељко и Вук, монахиња Пелагија и четири лица са титулом "хаџи"[10]. Исте године у Граднулици, која је била засебна општина и тек касније се спојила са Бечкереком, помињу се свештеници Гаврило, Остоја и Захарије, те монахиња Јелисавета[11]. У Бечкереку се 1666. године помињу протопоп Петар, свештеници Дамјан, Христофор и Станко, ђакон Вук и монахиње Пелагија и Саломија, а у Граднулици свештеници Гаврило и Захарије, ђакон Петар, калуђер Мелетије и монахиње Јелисавета и Еуфросина[12].

Из 17. века потичу и вести о манастиру који се налазио у Граднулици, на месту где је данас Ваведенска црква. Успомена на овај манастир очувала се у називу улице у којој се једним делом налази ("Манастирска"). У њему је боравио преподобни Рафаило Банатски, који је прикупљао прилоге за Пећку патријаршију, а који је, према неким наводима, сахрањен у малој капели поред Ваведенске цркве.

Крајем осамдесетих година 17. века помиње се још један бечкеречки епископ - Михаило (1687)[13].

XVIII век

XIX век

XX век

Од 2000. године до данас

Храмови

Цркве

Успенска црква

Ваведенска црква

Руска црква

Руска црква у улици Мирослава Тирше подигнута је 1925. године од руских избеглица и посвећена је светом архистратигу Михајлу. Подигнута је на месту где се раније налазио затвор "Мункач"[14].

Манастири

Манастир Дреновац

Манастир Свете Меланије Римљанке

Манастир Свете Меланије Римљанке у Зрењанину најмлађи је манастир у Банатској епархији Српске православне цркве. Његов оснивач био је епископ банатски др Георгије Летић, који је 9. маја 1935. године, обележавајући 30 година епископске и 40 година свештеничке службе, донео одлуку о оснивању женског манастира у Петровграду[15]. Ова одлука ушла је у записник Епархијског савета банатског и гласила је:

"Повлачењем границе између Југославије и Румуније остао је Северни Банат без манастира, пошто су манастири Бездин и Свети Георгије остали на територији Краљевине Румуније. Народ у Северном Банату услед развијене верске свести жели да се оснује манастир у том крају, пошто су манастири у Јужном Банату, Месић и Војловица удаљени од општина Северног Баната 100-120 км. У Петровграду постојао је некада манастир и нова потреба захтева да се обнови у том месту манастир. Како Епархија банатска нема женског манастира, потребно је да се у Петровграду оснује женски манастир који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца. У ту сврху основао сам фонд од дин. 150 000 у обвезницама Ратне штете, купио сам 1 кат. к. земљишта на тзв. Водици и материјал у вредности око 15-30.000 дин. Хришћанске заједнице скупљају стално прилоге у ову сврху. Ову установу желимо да остваримо после навршених 30 г. епископске и 40 г. свештеничке службе. Решење: Савет са захвалношћу узима на знање акт Епископа банатског о оснивању женског манастира у Петровграду и решава да се на основу чл. 28 Устава српске православне цркве исходи дозвола од Светог Архијереског Сабора"[16].

Гробља и капеле

У Зрењанину постоје три православна гробља: Томашевачко, Темишварско и Граднуличко.

Томашевачко гробље простире се у виду правоугаоника између Томашевачког друма и улица Иве Војновића и Доситеја Обрадовића, на површини од 7 катастарских јутара и 296 квадратних хвати[17]. Капела на гробљу је задужбина угледне великобечкеречке породице Пира.

Темишварско гробље налази се у Милетићевој улици, на површини од 3 катастарска јутра[18]. Капела је задужбина породице Мошорински.

Граднуличко гробље простире се измеђ улица Цара Душана, Гробљанске, Цара Лазара и Ресавске улице, на површини од 6 катастарских јутара и 826 квадратних хвати[19].

Споменици

Познате личности

Референце

  1. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938,
  2. ↑ Felix Milleker, Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918, Wrschatz 1933, ??.
  3. ↑ Felix Milleker, Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918, Wrschatz 1933, 16.
  4. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938, 118.
  5. ↑ Felix Milleker, Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918, Wrschatz 1933, ??.
  6. ↑ Милан Јевтић, "Стари српски гробови из XVII века", у публикацији: Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938, ????.
  7. ↑ Александар Станојловић, “Стари српски гробови у Петровграду“, Гласник Историског друштва у Новом Саду, књ. 13, св. 3-4, Нови Сад 1940, 328-334.
  8. ↑ Miodrag Savić, "Spomenici iz XVII veka čekaju postavku"|[1]
  9. ↑ Милан Јевтић, "Стари српски гробови из XVII века", у публикацији: Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938, ????.
  10. ↑ Feliks Mileker, Istorija varoši Velikog Bečkereka 1333-1918 (preveo Jovan Valrabenštajn), Zrenjanin 2011, 23.
  11. ↑ Feliks Mileker, Istorija varoši Velikog Bečkereka 1333-1918 (preveo Jovan Valrabenštajn), Zrenjanin 2011, 23.
  12. ↑ Feliks Mileker, Istorija varoši Velikog Bečkereka 1333-1918 (preveo Jovan Valrabenštajn), Zrenjanin 2011, 23.
  13. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938, 118.
  14. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 471.
  15. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938, 127.
  16. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 127.
  17. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 142.
  18. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 142.
  19. ↑ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 142.
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Историја_Српске_православне_цркве_у_Зрењанину&oldid=2597"